Kolektiv Ministarstva prostora čvrsto brani poziciju da građani imaju i pravo i kapacitet da, ukoliko su dobro informisani i dobiju mogućnost da diskutuju sa stručnjacima i drugim zainteresovanim stranama, oblikuju grad i okolinu u zajedničkom interesu. Naš utisak je da  postojeći propisani oblici učešća u planiranju razvoja grada nisu dovoljno inkluzivni i otvoreni za građane kao ko-kreatore planova. 

Pitaju nas kad je već gotovo, a mi želimo zajedno da planiramo!

Trenutno, učešće građana u planiranju grada počinje tek kada koncept ili plan već postoje. Uz to, plansko rešenje u tim prilikama predstavljeno je kroz obimnu i ne lako dostupnu dokumentaciju, što dodatno obeshrabruje želju za učešćem.

Međutim, i oni koji imaju iskustva u čitanju planova i pisanju primedbi retko dobiju obrazloženje kada primedba nije usvojena, a najčešće nije. Obeshrabrenost građana i nepoverenje prema mehanizmima učešća u planiranju videli smo i u  istraživanju javnog mnjenja iz 2021. godine, koje kaže da 93% Beograđana, nikad nije poslalo primedbu na neki plan, iako svaki četvrti stanovnik tvrdi da već jeste ili bi se rado aktivno angažovao u rešavanju prostornih problema u sopstvenom komšiluku. 

Šta je deliberacija?

Deliberacija, proces diskusije i sučeljavanja različitih perspektiva o nekoj temi, ključni je proces za tzv. kolaborativno planiranje, upravo ono u kom se smatra da u odlučivanju moraju učestvovati svi kojih se odluka tiče. 

Ako treba da se dogovorimo o tome da li ćemo na određenom mestu imati park, školu ili dom kulture, ako želimo da uredimo neki deo grada ili da odlučimo o prioritetima u razvoju saobraćaja, onda su jednako dragoceni i tehničko znanje eksperata, i znanje i okviri institucija i donosioca odluka, ali i iskustva građana koji u tom gradu žive i te prostore koriste svakodnevno. Tek ukrštajući sva ta iskustva i perspektive i zajednički kreirajući grad kroz dijalog, možemo reći da se grad razvija zaista u zajedničkom interesu.

Različiti formati deliberacije već se primenjuju u najrazličitijim oblastima, od odluka o političkom sistemu jednog društva, preko reproduktivnih prava, do urbanističkog plana. Ono što im je zajedničko jeste insistiranje na tome da se zaista uključe pozicije svih kojih se ta doluka tiče. 

Probali smo kako deliberacija izgleda kroz četiri foruma i nije nam dosta

Ministarstvo prostora je tokom 2021. i 2022. godine organizovalo četiri mini građanske skupšitne na temu različitih urbanističkih planova, tokom procesa njihovog kreiranja i usvajanja. Ovi forumi su osmišljeni po uzoru na tzv. građanske skupštine koje predstavljaju jedan od modela deliberativne demokratije, koji se širom sveta organizuju ili unutar ili van institucija. Prvi put u Srbiji, građanske skupštine su realizovane u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT), tokom novembra 2020. godine – prva u Beogradu, na temu razvoja centralne pešačke zone, a druga u Valjevu, u vezi sa problemom zagađenja vazduha. Inspirisani ovim primerima, želeli smo da pokušamo da sličan model uspostavimo i u oblasti urbanističkog planiranja.

Forumi su bili dobro struktuirane diskusije u kojima su učestvovali građanke i građani sa područja na kom se izrađuje plan, eksperti iz urbanističkog i prostornog planiranja i drugih oblasti koje su važne za konkretni plan, dok predstavnici institucija koje su radile na planu, kao i donosioci odluka, nažalost nisu želeli da nam se pridruže.

Procesu diskusije prethodi informisanje svih učesnika o temi foruma, što je podrazumevalo sastavljanje informativnih materijala o tome šta su zadati okviri plana, šta je predloženo u samom planskom rešenju, ali i kako to korespondira sa realnim problemima na terenu.

Ova faza podrazumeva da svi sa relativno istim znanjem ulazimo u diskusiju i dajemo predloge. Rezultati foruma su uvek bili vrlo konkretni i relevantni predlozi građana (podržani mišljenjima i reakcijama eksperata) koji bi trebalo da budu uzeti u obzir pri izradi plana.

S obzirom da se radi o novom formatu u lokalnom kontekstu, mi smo probali sa različitim nivoima planova (planovi detaljne regaulcije, plan generalne regulacije i generalni urbanistički plan), ali i sa različitim fazama u razvoju planova – odmah po usvajanju odluke o izradi plana, u preiodu između ranog javnog i javnog uvida, kao i pre javne sednice Komisije za planove).

Forume u Rušnju, Padinskoj skeli i na Novom Beogradu organizovali smo uživo, dok smo onaj koji se odnosio na celu teritoriju Beograda radili onlajn.

Ovo nam je iskustvo pomoglo da razumemo kakve efekte daju sve ove različite okolnosti i da gradimo model koji može zaista kvalitativno da unapredi učešće građana u planiranju naših gradova.

Deliberacija nas uči zajedničkom odlučivanju

Karakteristike ovog formata – da mora biti što inkluzivniji, kao i da se na jednom mestu sučeljavaju različita mišljenja, argumenti i afiniteti kroz dijalog – čini njegove rezultate zaista odrazom zajedničkog interesa. Uz to, naše iskustvo nas je nesumnjivo uverilo u potencijal ovakvih foruma da sve učesnike, bez izuzetka, obrazuje i o samoj temi, ali i samom procesu diskusije i ko-kreiranja.

Sanjamo o tome da se kroz ovakve formate sve više odluka donosi, da njihovi rezultati zaista sprovode, tako da naši gradovi budu odraz svih nas, a ne samo onih koji trenutno imaju moć.

Razvoj Rušnja kroz perspektivu potreba njegovih stanovnika: izveštaj sa četvrte mini građanske skupštine.

Na predlog i inicijativu Urbanističkog zavoda Beograda JP, sa kojim smo težili da ostvarimo saradnju i na ovoj mini građanskoj skupštini, i koje je na osnovu postignutih rezultata na prethodne tri mini građanske skupštine izrazilo interesovanje da na četvrtoj učestvuje, za temu je odabran Plan detaljne regulacije naselja Rušanj, dela državnog puta IB reda broj 22 (Ibarske magistrale) i privredne zone uz državni put IB reda broj 22 (Ibarska magistrala). Odluka o izradi ovog plana doneta je krajem 2021. godine, i u trenutku pripreme i održavanja ove mini građanske skupštine plan je bio u fazi izrade koncepta. Za nas je to bilo značajno, jer smo želeli da ispitujemo primenu ovog formata u različitim fazama izrade planova, na različitim vrstama planova i različitim prostornim obuhvatima, kao i da ispitamo tezu da je najefektnije organizovati mini građansku skupštinu u najranijim fazama izrade plana. 

Tokom leta 2022. godine, ostvarili smo kontakt i saradnju sa UG Rušanj, koje kroz svoje aktivnosti poslednjih godina okuplja lokalnu zajednicu, i u saradnji sa njima organizovali 26. novembra četvrtu mini građansku skupštinu (MGS) u oblasti urbanističkog planiranja u Srbiji.

Druga mini-građanska skupština bavila se strateškim razvojem Beograda u narednih 20 godina

U pokušaju da testiramo kako formati deliberativne demokratije mogu biti korisni za dublju i intenzivniju participaciju građana u razvoju i oblikovanju grada, organizovali smo drugu mini građansku skupštinu na temu Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2041. godine. Ovog puta je u pitanju plan koji je, za razliku od Planova generalne i detaljne regulacije, najvažniji strateški plan za jedan grad i pravi se za duži period – u slučaju Beograda za 20 godina. U hijerarhiji planova, naime, GUP je krovni dokument kada je u pitanju urbanistički razvoj grada i on propisuje smernice koje se prostorno detaljnije razrađuju kroz ostale planove nižeg reda: Plan generalne regulacije (PGR), Planovi detaljne regulacije (PDR) i Urbanistički  projekti (UP) koji moraju biti usklađeni sa njim. 

U trenutku održavanja skupštine, postojala je samo Odluka o izradi plana (“Sl. list grada Beograda”, br. 74/2019), ali ne i predlog koncepta plana, iako je ovaj dokument trebalo da bude usvojen 2021. godine. Zbog značaja ovog planskog dokumenta i probijanja rokova za njegovo usvajanje, druga mini građanska skupština je bila posvećena identifikovanju problema sa kojima se susrećemo u gradu iz 4 oblasti – Planiranje zelenih površina u gradu; Distribucija javnih namena; Prostorni razvoj i širenje grada; Razvoj saobraćaja u gradu – kao i definisanju pravednih principa za rešavanje tih problema, a koje se mogu naći u predstojećem GUP-u. Zbog obima plana, skupštinu smo organizovali tokom dve subote – 29. januara i 5. marta 2022. godine – u onlajn formatu, zbog tada aktuelnih epidemioloških mera. 

Osmisliti participativnu diskusiju o apstraktnijim rešenjima, što nivo GUP-a nameće, bio je dodatni izazov u slučaju drugog foruma. S obzirom da je teritorija obuhvata plana bila ovog puta daleko šira, a sa ciljem da učesnici budu relevantni i reprezentativni, regrutovano je  40 učesnica i učesnika iz redova (neaktivnih) građana Beograda, kroz saradnju sa agencijom za istraživanje javnog mnjenja. Pored građana, ovog puta, zbog prethodnog odbijanja učešća, nisu pozvani predstavnici Urbanističkog zavoda kao obrađivača planova. Pored građana, učestvovali su i stručnjaci iz oblasti urbanističkog i prostornog planiranja, zelene i saobraćajne infrastrukture. 

Druga mini građanska skupština na temu budućeg strateškog razvoja Beograda proizvela je konsenzualne principe i ciljeve u oblastima o kojima se diskutovalo. Imajući u vidu da je karakter plana strateški, kao i da je forum organizovan pre postojanja koncepta plana, ovi su principi bili načelni, ali relevantni za buduće plansko rešenje. Kao i prethodnog puta, ovi su rezultati upućeni obrađivaču plana – Urbanističkom zavodu Beograda, a održan je i sastanak sa predstavnicima tima koji radi na planu. Predlozi su poslati i Sekretarijatu za urbanizam i građevinarstvo Grada Beograda i Kabinetu gradskog urbaniste i predsednika Komisije za planove. Međutim, koncept plana koji je bio predstavljen na ranom javnom uvidu u junu 2022. godine nije odražavao predložene ciljeve i principe građana. Primedbe su poslate tokom ranog javnog uvida, uključujući i one zasnovane na rezultatima foruma. Do ovog trenutka još uvek nije organizovan javni uvid u nacrt ovog plana.

Bez obzira na odsustvo reakcija nadležnih institucija na predloge koje su izneli sami građani, naš kolektiv se kroz svaku pojedinačnu mini građansku skupštinu iznova uverava u to da u oblasti urbanisitičkog planiranja nema sumnje da su građani, uz adekvatnu podršku stručnjaka, opremljeni razumevanjem sopstvenih (zajedničkih) potreba i kako se one mogu prevesti u prostorna rešenja i da su predlozi dobijeni kroz ovakve formate u kojima je moguće sučeljavanje različitih stavova i argumenata, ali i ravnopravno izražavanje i diskusija, mogu dobiti legitimnije odluke koje su više u saglasnosti sa onim što možemo tumačiti kao javni interes. Takođe, utisak nam je da se i građani i stručnjaci, kao i mi, članovi kolektiva Ministarstvo prostora, zajednički transformismo i učimo kroz ovakve procese, ka autentičnijoj demokratskoj političkoj kulturi. 

Za stanovnike Padinske skele najurgentniji problemi u oblasti životne sredine, javnih usluga i komunalne infrastrukture – rezultati treće mini-građanske skupštine

S obzirom na postojeću saradnju sa lokalnom inicijativom “Volim Padinjak” kroz naš servis Krizni štab za urbanističko planiranje, kada je Plan generalne regulacije za područje gradske opštine Palilula van obuhvata Generalnog urbanističkog plana Beograda bio u fazi javnog uvida tokom marka i aprila 2022, odlučili smo da zajednički organizujemo treću mini građansku skupštinu na temu ovog plana i okupimo stanovnike Padinske skele i okolnih naselja da zajedno sa stručnjacima reaguju na predložena planska rešenja. Nacrt plana koji je bio na uvidu javnosti, osim novih elemenata nacrta plana, preuzeo je i rešenja iz Regulacionog plana naselja Padinska skela iz 2000. godine, kao i Master plana Al Dahra Srbije iz 2020. godine. 

Imajući to u vidu, ova mini građanska skupština imala je za cilj da mapira ključne probleme na teritoriji plana, razmotri planska rešenja koja su ponuđena nacrtom i formuliše moguće predloge za izmenu ili dopunu ovih rešenja. Na skupštini organizoanoj 26. marta 2022. godine u prostoru KUD-a u Tovilištu, u naselju Padinska skela, okupljeno je oko 35 učesnika foruma regrutovani su uz podršku lokalne inicijaative “Volim Padinjak”. Osim građana, forumu su pružili podršku i stručnjaci iz oblasti urbanističkog i prostornog planiranja.

U subotu, 6. novembra organizovali smo eksperimentalni participativni forum u sklopu kojeg su građani suprotstavljali mišljenja i tražili zajednička rešenja. Tema prvog participativnog foruma je bio PDR za pešačko-biciklistički most koji povezuje Novi Beograd i Adu Ciganliju.

Pored građana i stručnjaka, na javnu diskusiju o predloženom planu su pozvani da učestvuju i relevantni predstavnici institucija (naručilac i obrađivač plana, nosilac izrade plana, gradski urbanista), ali su oni svi redom odbili razgovor sa građanima. Uprkos formalne opredeljenosti za participaciju, naše su institutcije i vlasti za nju strukturalno zatvorene.

Prema postojećoj regulativi, građani u procesu donošenja urbanističkih planova imaju prava da iskažu svoje mišljenje o planu i da predlože eventualne izmene u dve instance – rani javni uvid (gde obrađivač predstavlja koncept plana) i javni uvid sa javnom sednicom (gde se predstavlja nacrt plana i na sednici raspravlja o primedbama i argumetnima za njihovo usvajanje ili odbijanje). Osim što se u ovakvoj proceduri uticaj građana svodi na puko izjašnjavanje o već predloženoj ideji, informisanje građana o planovima je nedovoljno, a njihove se primedbe često odbijaju bez adekvatnog objašnjenja.

Kolektiv Ministarstvo prostora čvrsto smatra da građani imaju pravo i kapacitet da, uz adekvatno informisanje i kroz diskusiju sa zainteresovanim stranama, oblikuju svoje komšiluke i svoj grad. Participativne forume smo pokrenuli po uzoru na građanske skupštine koje su u nekim zemljama već institucionalizovane, a u Srbiji su se prvi put realizovale u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u 2020. godini. Same skupštine struktuirane su kao niz diskusija između građana, stručnjaka i predstavnicima institucija, sa pretpostavkom da svi oni nosioci različitih interesa, ali i relevantnog znanja, kako bi se na kraju kroz niz diskusija formulisali i usaglasili oko mogućih zajedničkih stavova i predloga. Na tragu tog modela, sa idejom da sistemski utičemo na razvoj participacije u donošenju, konkretno, planskih dokumenata i otvorimo nove mogućnosti za sadržajnije učešće građana, pokrenuli smo participativne forume.

Tema prvog foruma bio je Plan detaljne regulacije za izgradnju pešačko-biciklističke veze između ulice Omladinskih brigada i Ade Ciganlije, sa mostom preko reke Save, gradske opštine Novi Beograd i Čukarica, koji je predstavljen na ranom javnom uvidu od 15. do 29. juna 2020. godine. Plan predviđa izgradnju pešačko-biciklisitčkog mosta, izgradnju dodatnih kapaciteta za parking na novobeogradskoj strani i doma sportova na čukaričkoj strani. Građani iz blokova 70, 70A i 45, organizovani unutar različitih inicijativa reagovali su već na plan kroz primedbe na ranom javnom uvidu, kao i kroz akcije van njega.

Sa ciljem da okupimo sve zainteresovane strane i zajedno diskutujemo i osmislimo argumentovane predloge za izmene plana koji bi bili izneti na javnom uvidu, na učešće na participativnom forumu pozvali smo članice i članove inicijativa Zajednička akcija Blok 70 i 70A, Za naš kej, građane iz bloka 45 i članove i članice udruženja Ulice za bicikliste, kao i stručnjake iz oblasti saobraćaja i urbanističkog planiranja. Pozivi za učešće u forumu su poslati i predstavnicima vlasti – gradskom urbanisti Marku Stojčiću (ujedno i predsedniku Komisije za planove), predstavnicima Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Beograda (nosilac izrade plana), predstavnicima Urbanističkog zavoda (obrađivač plana), predstavnicima Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, predsedniku opštine Novi Beograd. Svi predstavnici institucija su odbili učešće, osim dvoje predstavnika Odeljenja za građevinske i komunalne poslove opštine Novi Beograd.

Smatramo da ovakva reakcija predstavnika institucija i donosioca odluka u procesu razvijanja modela za veće uključivanje građana u oblikovanje grada upravo suprotstavljena sa idejom javnog interesa koji oni formalno predstavljaju. Otvaranje institucija za javne diskusije za građanima o planovima koji dirketno utiču na njihove živote morala bi biti jedna od ključnih koraka u demokratizaciji celokupnog društva.

Hvala svim građanima koji su uprkos nezainteresovanosti institucija učestvovali!

Realizaciju Participativnih foruma finansijski pomaže Evropska unija. #EUzaTEBE

Da komšijska solidarnost nije utopijski scenario dokazali su stanovnici jednog mirijevskog bloka. Komšije iz Stambene zajednice Davorina Jenka 3a zajedničkim angažovanjem značajno su izmenili prostor u kome žive. S obzirom da u okviru zajednice živi 23 dece uzrasta do 6 godina, Mirijevčani su bili saglasni – nedostajao im je parkić, mesto za druženje.

Stanari su želeli da neiskorišćen prostor između zgrada dobije namenu i bude od koristi svim komšijama. Međutim, naišli su na prepreku – parče zemlje koje su želeli da iskoriste pripadalo je investitoru. „Svima nama koji smo kupovali stan obećano je igralište za decu. Pošto je prošlo dve godine a ništa nije urađeno, predložio sam da mi u okviru zajednice nešto preduzmemo.“, objašnjava upravnik zajednice, Dejan Grujić. Dejan je bio istrajan, iako je pomoć od grada i Sektretarijata za omladinu i sport izostala. Opravdanje je bilo to što je parcela privatna. Ipak, njihovu ideju prepoznali su ljudi sa platforme promeni.rs , na čijem sajtu je upravnik zajednice predložio akciju. Na poziv Fondacije Jelene Šantić, naša Jovana Timotijević i Božena Stojić, pružile su mentorsku podršku zajednici. U okviru saradnje stambene zajednice, naše organizacije i arhitekata Jelene Stanković i Stefana Milićevića, organizovani su sastanci i radionice participativnog projektovanja zajedničkog prostora. Konačno, započeta je izgradnja izgrališta.  Za pohvalu je požrtvovanost stanara koji su većinu radova izveli potpuno sami.

Za samo godinu dana, udruženim snagama, napravljena je zelena površina gde svi danas rado druže a deca bezbrižno igraju. „Imamo letnjikovac, u parkiću se prave rođendani i slavlja. Pre neki dan proslavljali smo rođenje nove bebe u komšiluku. Postigao sam cilj, ljudi su shvatili da zajedno možemo da postignemo mnogo.“ , ponosno priča Dejan. Kažu da ne planiraju da se zaustave na ovoj akciji, već da u budućnosti oforme savez stambenih zajednica. Plan je da savez uključuje oko 10 zgrada u početku, dok je dugoročan cilj da ne deluju samo u svom dvorištu, već i na lokalu. Uveliko planiraju i sledeći projekat izgradnje terena za fudbal i košarku. „To bi za klince bilo idealno, da se malo sklone od kompjutera, da imaju prostora za igru i druženje.“ kaže upravnik zajednice.

Prošlog marta zadesilo nas je vanredno stanje. Bili smo zarobljeni u svojim domovima, nervozni i ljuti zbog zabrane kretanja. Ovako izolovani, svi smo razmišljali o nekim svojim potrebama – posvetili smo se radu na sebi, trudili se da se prilagodimo izmenjenoj realnosti. Ipak, onima na rubu egzistencije, bilo je u ovom periodu još teže. 

Veliki broj ljudi u Srbiji svakodnevno je na rubu egzistancije – bez krova nad glavom, prava na lečenje, stabilnih primanja. Njihova velika briga je da li će danas imati šta da jedu. Srećom, grupa mladih aktivista, mislila je na pojedince kojima je pomoć, i bez pandemije, više nego potrebna.

Ovi mladi humanitarci razmišljaju da se prošire i naprave punktove i u drugim delovima grada. Do sada su inspirisali su pokretanje sličnih inicijativa u Novom Sadu (Kuhinja solidarnosti) i Subotici (Obrok solidarnosti). „Otvoreni smo da pomognemo i drugima da se organizuju, javljaju nam se i ljudi iz drugih gradova. Ukoliko postoji još innicijativa koje bi se samoorganizovale, mi bi smo im rado pružili pomoć – u vidu saveta, ljudi ili namirnica“, kaže Sara.

Solidarna kuhinja se u potpunosti finansira od donacija – novčanih i u vidu namirnica, kojom se mogu snabdevati kuhinje ili direktno korisnici. Ukoliko želite da ih podržite, uz dokaz o donaciji poslat na mejl donacijesk@gmail.com možete osigurati da na poklon dobijete merch – ceger, kecelju ili majicu kakve nose njihove aktivistkinje i aktivisti. U državi u kojoj pola miliona stanovnika nema ni za osnovne životne potrebe međusobna podrška je neophodna. Solidarnost, a ne milostinja svakako je mali, ali značajan korak ka ravnopravnijem društvu.

Sigurno poznajete bar jednu osobu koja živi u blokovima i neguje blokovski identitet – živi za svoj kraj i ne bi živela nigde drugde. Nama koji stanujemo u drugim krajevima grada takav koncept može da bude neshvatljv, međutim za one koji su u blokovima odrastali – život na Novom Beogradu je poseban i nezamenljiv. Ono što nas sigurno povezuje sa Novobeograđanima jeste želja da naše naselje bude što bolje mesto za život.

Nedostaje nam prostor za šetnju, hladovina, još više parkova i zelenih površina. Motivisani sličnim ovim potrebama, stanovnici blokova 70 i 70a pokrenuli su zajedničku akciju. „Želimo da nam svima bude lepo, da našoj deci sutra bude lepo. Da živimo u zdravijoj sredini sa lepšom mikroklimom, posadimo još više drveća – prilagodimo naš kraj potebama savremenog čoveka.“, objašnjava Davor , jedan od 20 stalnih članova ZA blokova 70 i 70a.

Milica, Maja, Davor i Petar kažu da su prepoznali potrebu ljudi da se kvalitet života poboljša. Kroz konktretne akcije krenula je da se širi mreža entuzijasta i prijatelja. Ta mreža trenutno uključuje oko 500 ljudi uz 20 stalno aktivnih članova. U 2020. godini ova komšijska inicijativa uradila je mnogo toga za svoj kraj i svojim entuzijazmom okupila ekipu koja se međusobno motiviše. „Volja je zarazan koncept.“, poručuju iz udruženja. U junu 2020. kao odgovor na planiranu izgradnju privatnih garaža i parkinga duž ulice Omladinskih brigada, Zajednička akcija pozvala je komšije da potpišu peticiju.

Razlog za peticiju bila je planirana seča drvoreda lipa koji u novobeograđanima evocira najčepše uspomene iz detinjstva i obezbeđuje hladovinu i prijatno mesto za šetnju. Sakupljeno je oko 8000 potpisa i uspešno sprečen ekocid i investitorski urbanizam koji ne uzima u obzir potrebe građana. „Mi smo za verziju urbanizma koja je po meri čoveka. Nismo protiv nje, ali želimo da pokrenemo diskusiju o tome šta znači održiva urbanizacija u 21. veku.“ pojašnjava Maja.

Posebno su ponosni na ekološke akcije Počisti svoj kraj i Smeće za drveće. Jutarnja vikend akcija Počisti svoj kraj organizovana je več 10 puta i veliki broj stanara podstaknut je da počisti prilaz i dvorište ispred svoje zgrade. Nakon toga, putem objave na društvenim mrežama, uz hešteg #pokupismece, svojim primerom motivišu i druge komšije da brinu o čistoći blokova. Projekat koji je podstakao stanare da budu još više ekološki odgovorni je akcija Smeće za drveće. Postavljeno je tridesetak kutija za reciklažu, odlaganje limenki, papira, čepova stakla i PET ambalaže. Veliki odziv imala je i akcija sadnje 400 sadnica vrbe, platana i jasena.

Beogradsko naselje Stepa Stepanović izgrađeno je pre jednu deceniju i danas izgleda značajno drugačije nego što je prvobitno zamišljeno. Urbanistički projekat za izgradnju naselja uključivao je izgrađnju dva vrtića, dve osnovne škole, saobraćajnice neophodne za povezivanje naselja, doma zdravlja, pijaca.  Sve ovo delovalo je kupcima stanova kao garancija za komforan život. Međutim, investitori su odustali od izgradnje većine ovih sadržaja a građani su iznevereni i dovedeni u zabludu. Uprkos svemu, nisu odustali od borbe za kvalitetniji život u naselju. Udruženje stanara naselja Stepa Stepanović osnovano je još 2012. godine i, kako kažu – jedino je koje se zalaže za interese stanara.

„S obzirom da smo često bili svedoci da se problemi rešavaju ad hoc i pored postojanja sistemskih rešenja, smatramo da su građanske inicijative bitan faktor koji podstiče nadležnime da probleme rešavaju u korist građana.“ , poručuju iz udruženja. Cilj im je unapređivanje života građana u ovom mladom naselju kao i podsticanje institucija da odluke o naselju donose demokratski, a ne na štetu određenih grupa. Jedan od problema stanara je taj što u školi i vrtiću nema mesta za decu iz naselja a umesto doma zdravlja otvorena je ambulanta. Zbog svega navedenog, organizovana je protestna šetnja u martu 2017. i junu 2018. Pošto su shvatili da godine prolaze a nadležni nemaju nameru da im pomognu, građani ovog naselja odlučili su da se usprotive i samoorganizuju.

Jedan od problema bila su razrušena igrališta, ali su građani odlučili da deci obezbede bezbednije i prijatnije mesto za igru. Igralište je očiščeno, klupe su ošmirglane i ofarbane i uz par vrednih ruku, sve je sređeno.

Građani kažu da nemaju nameru da stanu i da će rešavati probleme u naselju – jedan po jedan. Na inicijativu zainteresovanih stanara pokrenuli su i akciju ozelenjavanja uz pomoć JKP Zelenilo. Prikupljene su donacije za kupovinu sadnog materijala i kupljeno 35 sadnica. Takođe, jedan superkomšija donirao je još 5 sadnica, tako da je naselje bogatije za 40 novih sadnica!

Šuma – duge šetnje, visoke krošnje, svež vazduh, osećaj spokoja. Grad – beton, ubrzan korak, zagušljiv vazduh i neizbežna užurbanost. Dopire li pesma šume do našeg grada? Jedna kineska poslovica kaže – „Ako ne možeš da pronađeš hlad, ne krivi sunce, već sebe samog“. Iako oko nas svakodnevno niču nove zgrade ipak se, zahvaljujući plemenitoj borbi pojedinaca, pronalazi mesto i za drveće. Važan je svaki petalj koji uspemo da ozelenimo.

Ujedinjeni građani uspevaju da realizuju akcije koje doprinose stvaranju boljih uslova za život u oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Podstaknuti ljubavlju prema prirodi, ali i revoltom zbog nedostatka zelenila u Beogradu, naši sugrađani sve češće organizuju sadnje drveća. Najupornija je ekipa iz društvenog servisa Šuma peva, koja još od 2015. istrajava u borbi za zeleniji grad. Oni su bili inspiracija mnogima da počnu da se bave sadnjom a sami su sadili u mnogim beogradskim opštinama, pa i u Sremskoj Mitrovici.  Javor, lipa, likvidambar, bor, crvenolisni hrast, breza, crvenolisna šljiva, četinari, voćke – preko hiljdadu i trista sadnica oplemenilo je Beograd.

Drveće čini mnogo više od toga što ulepšava gradove. Ono sakuplja sunčevu energiju, proizvodi kiseonik, reguliše vlažnost i temperaturu, filtrira vazduh i vodu, ali i obezbeđuje stanište mnogim životinjama.  „Pored toga što volimo drveće, koje nam je neophodno za život, kao i estetska komponenta u ovom gradu, motiviše nas i neki bes zbog onoga što se u poslednje vreme događa. To je sistematsko uništavanje zelenila na privatnim parcelama i izgradnja višespratnica.”, naglašava Tea Nikolić.

Šuma peva konstantno nas svojim delovanjem podseća da su nam zelene površine potrebnije nego ikad. Posebno sada, u vreme pandemije, jer sve češće kao mesto za druženje odabiramo parkove ili obližnju šumu. Tea, Radomir i Jelena iz organizacije, zajedno sa zainteresovanim, ekološki osvećenim građanima, svakog proleća obogaćuju i osvežavaju grad novim sadnicama.  Oni naglašavaju da zavise od donatora, građana i društveno odgovornih firmi. Srećom, ova kreativna ekipa na originalne načine uspeva da obezbedi novac i od zanimljivih događaja, kao što je na primer, ručak podrške. Moguće je kupiti pripremljenu hranu, donirati novac i direktno pomoći da se posadi drvo. Takođe, imaju i onlajn prodavnicu gde kupovinom jedinstvenih poklončića takođe podržavate njihov rad.