Zašto ne ukinemo planiranje?

Sećate se prve epizode 15. sezone Saut Park-a u kojoj Kajl, pristajući bez čitanja na korisničke uslove jedne aplikacije biva kindapovan (ostatak priče je sasvim irelevantan za ovaj tekst, ali vrlo, vrlo zastrašujuć)? Kakve, zaboga, Saut Park ima veze sa planiranjem??? Pa sitna slova u dokumentima koji oblikuju naše individualne i zajedničke živote mogu proizvesti mnogo toga štetnog ako nam promaknu, a neko uvek drži fige da se to i desi. Slična je priča i sa Planom generalne regulacije grada Beograda i efektima tek jednog paragrafa (u planu od ukupno 1174 stranice) na planove koji nam se upravo dešavaju. 

Zašto nam je toliko važan taj Plan generalne regulacije?

Plan generalne regulacije (PGR) predstavlja operativni urbanistički plan koji se donosi ili za celokupnu teritoriju neke jedinice lokalne samouprave (grada ili opštine) ili za neki njen deo, odnosno specifičnu prostornu celinu. Poput planova detaljne regulacije (PDR), i PGR služi kao planski osnov za izdavanje lokacijskih uslova i građevinskih dozvola. Logično je zapitati se zašto nam onda uopšte i treba PGR, ako možemo proizvoditi planski osnov i izradom PDR. Ipak, svrha urbanističkog planiranja ne leži samo u pukoj proizvodnji planskog osnova. Kroz PGR bi trebalo da se osmišljava i reguliše širi prostorni razvoj u pogledu namena površina i upravljanja zemljištem (uz poseban fokus na javno zemljište), tipologije objekata, regulacije, kapaciteta infrastrukture i javnih službi, kao i njihove prostorne distribucije, mera zaštite životne sredine i kulturnih dobara. Svrha PGR bi, dakle, trebalo da se ogleda u promišljanju ukupne urbanističke regulative na nekom prostoru, na osnovu kog će se dalje raditi PDR koji će obuhvatiti konkretan blok ili neku manju prostornu celinu. 

Ipak, kako je izgradnja trenutno najunosniji biznis, svaki vid ograničavanja i regulacije, pa i kroz planove, može da smeta. Nažalost, umesto da bude kontrateža koja zastupa interes svih građana koji dele isti prostor, država pristaje na fleksibilizaciju regulative kako bi smanjila otpor privatnim interesima. Fleksibilnost se tako ogleda i u pogledu brze proizvodnje planova (bez suvišnih procedura) i u pogledu urbanističke regulative. 

PGR građevinskog područja grada Beograda usvojen je 2016. godine. Uprkos tome što ovaj plan propisuje ukupnu urbanističku regulativu na teritoriji grada na 1174 strane, prilikom izrade PDR, samo jedan paragraf nam govori da su sve te ispisane stranice samo mrtvo slovo na papiru. Ova odredba kaže da “Prilikom izrade plana detaljne regulacije, bez obzira na zonu u kojoj se on radi, odredbe, uslovi i pravila ovog Plana smatraju se orijentacionim i ne zahtevaju formalnu izmenu ovog Plana. Takođe, … [planirane namene] mogu se menjati, kroz izradu plana detaljne regulacije, u saradnjii sa nadležnim institucijama.” (Sl. list grada Beograda br. 20/2016, str. 607). Dakle, grad je usvojio regulativu, koja se na nivou detaljnog planiranja ne primenjuje i zapravo ne reguliše uređenje prostora. 

Pored toga što se PGR može realizovati kroz izradu PDR-a, drugi način da se realizuju odredbe PGR-a je kroz neposredno sprovođenje. Tako je jedan deo lokacija u gradu predviđen da se razradi kroz izradu PDR-a, a na drugom delu lokacija se može direktno graditi na osnovu PGR-a. Dobro, to onda znači da se PGR i njegova pravila primenjuju samo na one lokacije označene za neposredno sprovođenje? Pa, ne sasvim. U poglavlju koje se odnosi na neposredno sprovođenje ističe se da je moguće i za ova područja izraditi i planove detaljne regulacije. Zatim sledi odredba: “Ukoliko se na području koje se sprovodi neposrednom primenom pravila plana generalne regulacije (uključujući i elemente detaljne razrade) radi plan detaljne regulacije, primenjuju se sve odredbe iz poglavlja 2. Područja za koja je obavezna izrada planova detaljne regulacije.” (Sl. list grada Beograda br. 20/2016, str. 608). Ovde je važno setiti se da u “sve odredbe iz poglavlja 2.” ulazi i odredba o tome da je ceo PGR samo orijentacioni, a ne i obavezujući.

Pitanje koje se samo nameće i na koje nema odgovora je čemu služi plan višeg reda ako nije obavezan ni za jednu lokaciju koju pokriva?

Otkud ovde stanovanje, kad tako ne piše u PGR-u? Ili zašto treba čitati sitna slova kad potpisujemo uslove korišćenja ili reagujemo na planove

Namene zemljišta (stanovanje, javne službe, zelene površine i dr.), definisane Planom generalne regulacije, koje bi dalje trebalo da se razrađuju kroz plan detaljne regulacije ili neposrednom primenom u samom projektu, odnose se na pretežnu namenu na tom prostoru. Namena određuje i parametre građenja (poput maksimalne spratnosti objekata), kao i da li je u pitanju javna ili ostala namena. Tako distribucija namena predviđena PGR-om, zaista odražava složen sistem međuodnosa između različitih celina u gradu. Međutim, s obzirom na “neobavezujući” karakter celokupnog PGR-a, kroz planove detaljne regulacije očigledno se mogu potpuno zanemariti incijalno predviđene namene, čemu svedočimo i u najskorijim planovima koji su trenutno na ranom javnom i javnom uvidu. 

Uzmimo, na primer, Plan detaljne regulacije za Blok 66 na Novom Beogradu – blok okružen prugom, naseljem Belville, novom autobuskom stanicom i komercijalnom zonom bloka 66a. Trenutno je na toj površini organizovan depo javnog gradskog prevoza, ali je i PGR-om predviđeno da on ostane javna infrastruktura, te zadrži saobraćajnu namenu. Međutim, kako PGR nije obavezujući plan, inicijalne namene mogu da se menjaju kroz PDR uz saglasnost institucije. S obzirom da su i naručilac i obrađivač plana javne službe, ostaje nam da im verujemo da je Sekretarijat  za javni prevoz zaista svojevoljno dostavio inicijativu da se promeni namena bloka (doduše nismo videli inicijativu, jer nije priložena u dokumentaciji koncepta plana). Bilo kako bilo, u predloženom rešenju je potpuno nestala saobraćajna namena, a nju su, pogađate, zamenile pretežno zone mešovitih centara (kombinacija profitnog stanovanja i komeracijalnih sadržaja – investitorima se smeši brk), premda ima i površina za javne službe i jedna javna zelena površina.

Sličan slučaj imamo i sa Planom detaljne regulacije za zonu komercijalnih sadržaja severno od Dobanovačkog puta u Zemunu. U samom nacrtu plana stoji da je prema PGR-u na toj površini planirano da se osim javnih namena (saobraćaj i infrastruktura), nalaze i ostale namene – ostale zelene površine. Ali avaj, autori ovog PDR-a čitali su sitna slova i zanemarili ostale zelene površine kao predviđenu pretežnu namenu i na 32ha predvideli privrednu zonu kao jedinu funkciju.

Obrni-okreni, može sve!

U slučaju ova dva konkretna plana, nije primarno da otvaramo raspravu o tome da li je inicijalna ili nova namena bolja ili lošija , već da ilustrujemo koliko prozivoljna može biti primena odredbe o orijentacionom karakteru “odredbi, uslova i pravila PGR-a”. Ko sutra garantuje da se namene neće agresivnije i radikalnije menjati, tako da obezbede još više mogućnosti za privatne investicije, a još manje za javnu infrastrukturu?

Nažalost, ovde nije kraj. Identična sporna odredba koju smo naveli, dodata je i 2019. godine putem amandmana u Plan generalne regulacije sistema zelenih površina grada Beograda i time sasvim obesmislila i ovaj plan. Ostaje nam pitanje u kojim će još važnim planovima naći svoje mesto?