Šta se planira na Avali i Kosmaju?

Na oglasnoj tabli Grada pojavio se plan koji obuhvata ceo predeo Avale i Kosmaja, dakle, veliku prirodnu površinu na kojoj se planiraju neke aktivnosti, a planovi višeg reda koji ovaj plan treba da ograniče su zastareli, odnosno, njihov rok delovanja je istekao, ili nisu ni usvojeni. 

Plan za Avalu i Kosmaj, kako piše u elaboratu, trebalo bi da utvrdi dugoročnu koncepciju organizacije, uređenja, zaštite i korišćenja ovog predela. Kakva je dugoročna vizija za jedan od retkih šumovitih i prirodom bogatih predela na administrativnom području Beograda? Pa, nismo sigurni. 

Plan se poziva na nekoliko planova višeg reda, izmeđuostalog i na PP Republike Srbije, čiji je vremenski okvir bio do 2020. godine. Dakle, opet se planiraju pojedinačne zone bez usvojenog krovnog, strateškog dokumenta, ovog puta na republičkom nivou. Plan se oslanja i na Regionalni prostorni plan administrativnog područja Beograda, koji je poslednji put preispitan 2011. godine, Program zaštite prirode RS koji je istekao 2023. godine i radne verzije Strategije razvoja turizma 2020-2025, koja će po svemu sudeći prestati da važi i pre nego što bude usvojena. Drugim rečima, ne postoji nijedan strateško-razvojni dokument koji sagledava trenutne fizičko-ekološke, ekonomske i socijalne potrebe određene teritorijalne jedinice, pa samim tim ne postoje ni jasno definisani principi i ciljevi prostornog razvoja na republičkom ili administrativnom nivou.

Ova vrsta plana (PPPPN) donosi se za sva područja koja zahtevaju poseban režim organizacije, najčešće zbog svojih prirodnih, kulturno-istorijskih i ambijentalnih vrednosti, eksploatacije mineralnih sirovina, iskorišćenja turističkih potencijala i iskorišćenja hidropotencijala. Plan za PIO Avala-Kosmaj, u sebi sadrži gotovo sve aspekte koje određeno područje kvalifikuju za posebu namenu, pa tako u tekstualnom delu plana ima reči o zaštiti i unapređenju prirodnih vrednosti područja, zaštiti kulturno-istorijskih dobara koja se nalaze u obuhvatu plana, razvoju turizma, izgradnji naselja i saobraćajne infrastrukture, a grafički prilog identifikuje i zonu istraživanja mineralnih sirovina. Teško je zamisliti da svi navedeni kapaciteti mogu biti iskorišćeni bez da se međusobno ograničavaju ili sukobljavaju, posebno imajući u vidu da adekvatan krovni dokument koji bi definisao prioritetna planska rešenja za razvoj ovog područja ne postoji. 

Osim toga, elaborat za rani javni uvid je nepotpun, budući da ne sadrži ocenu postojećeg stanja, obeležene granice građevinskog područja, predloge mehanizama zaštite prirode, mere zaštite životne sredine itd. 

U nedostatku ovih ključnih informacija, teško je razumeti kakvi će biti efekti planiranja. Šta podrazumevaju turistički sadržaji u zoni zaštićenih prirodnih područja? Na koji način će oni uticati na biodiverzitet, prirodne resurse i zaštićena prirodna i kulturna dobra na području ovog plana? Da li postoji mogućnost da se “nenamerno” degradira još jedan Spomenik palim borcima, budući da ga ovaj plan ne prepoznaje kao kulturno dobro? Koja su to ugrožena i degradirana područja i kakav je plan za njihovu obnovu i zaštitu? Koji je tačno plan za istraživannje mineralnih sirovina? Na koji način će se lokalne zajednice razvijati s obzirom na to gotovo uopšte nisu uključene u izradu planskog rešenja? Da li se taj razvoj odnosi na otvaranje radnih mesta u novoplaniranim turističkim kompleksima ili na konstruktivno usmerenje njihovih veština i znanja u cilju ravnomernog i održivog razvoja? Bez obzira na to što je reč o ranom javnom uvidu, odnosno što predstavljeno plansko rešenje nije konačno, ono bi moralo da ponudi odgovore na ova pitanja makar na konceptualnom (ne samo na deklarativnom) nivou.

PPPPN predela izuzetnih odlika Avala-Kosmaj nalazi se na ranom javnom uvidu do 2. februara i pozivamo vas da dokumentaciju pogledate na našem sajtu Gde je plan i napišete primedbe, ukoliko ih imate.