VODIČ ZA ORGANIZOVANJE GRAĐANSKE SKUPŠTINE
Uvod u organizovanje građanske skupštine
Vodič koji se nalazi pred vama je koristan alat za svaku instituciju, organizaciju ili lokalnu grupu građana koja je zainteresovana za organizovanje građanskih skupština.
Svedoci smo da dominantni demokratski modeli odlučivanja i nisu toliko demokratski, pa su se vremenom rodile nove i alternativne demokratske prakse, a neke od njih su ušle i u institucije u Evropi. Jedan od tih formata su i građanske skupštine.
Mi ćemo predstaviti građanske skupštine kroz temu urbanističkog planiranja, prikazaćemo kako one funkcionišu, kako se organizuju i kako ostvariti relevantne rezultate.
Uvod
Koraci
Primeri
Uvod
Primeri
01
Zašto su nam potrebne građanske skupštine?
Osnovna pozicija od koje kreću svi pokušaju unapređivanja demokratskih procedura jeste da u donošenju političkih odluka (od urbanističkog plana do zakona) treba da učestvuju svi oni kojih se ta odluka tiče.
Građanske skupštine predstavljaju jasno strukturisan model ostvarivanja višeg nivoa demokratskog odlučivanja i uključivanja građana u političke odluke koje se direktno tiču njihovih života, odnosno bave se pitanjima od javnog značaja.
One se služe metodom deliberacije koja podrazumeva aktivnije uključivanje javnosti u donošenje odluka, omogućavajući im da razmenjuju argumente među sobom i sa drugim stručnjacima, predstavnicima institucija i donosiocima odluka, saslušaju različite perspektive i zajedno oblikuju rešenja.
Ovaj model izvodi se iz nekoliko pretpostavki:
1.
Ukoliko su sveobuhvatno i pravovremeno informisani, građani imaju kapacitet da predlažu i učestvuju u odlučivanju u vezi sa pitanjima koja se tiču njihove svakodnevice, komšiluka, grada.
2.
Ukoliko se kroz inkluzivnu i ravnopravnu diskusiju racionalno razmenjuju argumenti i različiti stavovi o određenoj temi, učesnici preispituju svoje stavove, razvijaju veće razumevanje drugačijih pozicija i iskustava i zajednički dolaze do predloga koji su u interesu celokupne zajednice.
3.
S obzirom da podršku diskusiji daju i relevantni eksperti i donosioci odluka, krajnji predlozi predstavljaju legitimnija i kvalitetnija rešenja o onih koji se donose u tradicionalnim formatima učešća (ankete, konsultacije, primedbe, itd.)
02
Koje su faze građanske skupštine?
U zavisnosti od složenosti pitanja, odnosno teme građanske skupštine, kao i raspoloživih resursa, građanske skupštine imaju nekoliko faza:
I faza
Informisanje
II faza
Deliberativna
međufaza
Podrška institucija i donosilaca odluka
III faza
Revizija predloga
IV faza
Glasanje za finalne predloge
Nakon što su građani potpuno informisani o svim važnim aspektima za temu, građanske skupštine se realizuju kroz rad u manjim moderiranim diskusionim grupama, kao i plenarnim diskusijama u kojima učestvuju i relevantni ekseprti, predstavnici institucija i donosioci odluka.
03
Kako organizovati građansku skupštinu
Možemo da vam pomognemo u tome!
Kolektiv Ministarstvo prostora je i sam istraživao potencijal modela građanske skupštine u oblasti ur- banističkog planiranja.
Verujući da ovaj model zaista može da nam pomogne da sistemski doprinesemo demokratizaciji ur- banog razvoja, želimo da podržimo i sve ostale inicijative, organizacije i institucije koje žele da istraže ovakve formate u sopstvenom sistemu donošenja odluka ili borbi za glas u planiranju i razvoju određenog dela ili celokupnog grada.
Možemo vam biti podrška na nekoliko načina:
1 Konsultantska podrška
Sa znanjem zasnovanim na brojnim treninzima i edukacijama, ali i konkretnom iskustvu implementacije ovakvih formata, možemo da osmislimo koncept i korake u realizaciji građanske skupštine u vašem kontekstu.
2 Koordinatorska podrška u nekom segmentu procesa
Ukoliko već imate razrađen koncept, ali vam nedostaje znanje u specifičnom aspektu pripreme i realizacije ovakvog formata, možemo preuzeti koordinaciju i odgovornost za realizaciju određenih segmenata celokupnog procesa.
3 Partnerstvo
Ukoliko smatrate da zajednički rad i deljena odgovornost za pripremu i realizaciju jednog ovakvog formata, ili pak razmena u uvidima i iskustvu prethodno realizovanih ovakvih ili sličnih modela uključivanja građana, veoma smo otvoreni za svaki vid partnerstva.
Ukoliko želite da organizujete građansku skupštinu iz ove ili druge bliske oblasti, možemo vam biti po- drška, jer je sama metodologija građanskih skupština univerzalna, bez obzira na temu kojom se bavi.
Ako ste zainteresovani za saradnju, pišite nam na mejl info@ministarstvoprostora.org
Koraci za organizovanje građanske skupštine
U celokupnom procesu organizovanja jedne građanske skupštine neophodno je mapirati jasne korake koji dovode do njegove uspešne realizacije i svrsishodnih rezultata. Radi boljeg ilustrovanja pripreme i organizacije, u nastavku su predstavljeni svi koraci ovog procesa na primeru urbanističkog planiranja.
Uvod
Koraci
Primeri
Uvod
Primeri
01
Izbor teme i učesnika
Odabir urbanističkog plana
Odabirom urbanističkog plana i analizom njegovog sadržaja, kao i okolnog konteksta, stiče se jasan utisak o nedostacima plana i mogućim temama za diskusiju. Struktura skupštine, učesnici, ciljevi i očekivani rezultati skupštine mogu da variraju u zavisnosti od toga u kojoj se fazi izrade plan nalazi.
Mapiranje potencijalnih tema
Mapiranje tema podrazumeva istraživanje šta je kroz medije ili društvene mreže komunicirano u vezi sa planom. To će direktno sugerisati potencijalne teme plana koje bi bilo zanimljivo ili korisno obraditi kroz skupštinu, ali i grupe aktera koji bi mogli biti zainteresovani za učešće.
Regrutacija građana kao učesnika skupštine
Idealan uzorak za građanske skupštine je slučajni uzorak, odnosno manja grupa ljudi u kojoj imamo predstavnike različitih grupacija stanovništva (mladi, starije osobe, žene i muškarci, roditelji male dece, različite nacionalnosti (ukoliko je primenjivo), osobe sa invaliditetom, itd.). Međutim, s obzirom da nije moguće uvek postići ovaj standard, izuzetno je važno potruditi se da diverzitet i reprezentativnost budu u što većoj meri zastupljeni kao kriterijumi pri odabiru.
Predstavnici javnog sektora
Mogu imati višestruku ulogu u procesu građanske skupštine. Sa jedne strane, i u najboljem slučaju, oni mogu biti partner u ovom procesu. To znači da prepoznaju građansku skupštinu kao deo procesa odlučivanja i da se obavezuju minimalno na razmatranje preporuka i predloga građana koji iz skupštine proizađu.
Sa druge strane, to podrazumeva i da oni učestvuju i u ključnim koracima pripreme skupštine. To može doprineti i kvalitetu procesa (kroz obezbeđivanje javnih resursa za realizaciju skupštine), ali i legitimitetu celog procesa, te motivaciji svih učesnika u procesu.
Ukoliko pak partnerstvo nije moguće ostvariti, poželjno je da se donosioci odluka i predstavnici političkih aktera i institucija nađu “za stolom” sa građanima, odnosno da učestvuju u građanskoj skupštini i predstave institucionalnu perspektivu određenog plana ili problema.
Ono što je ključno u njihovom pristupu diskusijama jeste da predstavnici javnog sektora nisu tu da “objasne” građanima kako će plan ili dokument izgledati, već da zajedno sa građanima dođu do legitimnijeg i kvalitetnijeg planskog rešenja.
Angažovanje nezavisnih stručnjaka iz relevantnih oblasti
Stručnjaci predstavljaju ključne aktere na grupnim i/ili plenarnim sesijama tako što pomažu građanima da jasnije definišu svoje potrebe i komentare i odgovaraju na njihova pitanja. Ukoliko i u okviru stručne javnosti postoje suprotstavljeni argumenti na datu temu, bilo bi idealno imati i jedne i druge predstavnike kao učesnike.
Angažovanje profesionalnih moderatora i priprema vodiča za moderaciju
Moderatori predstavljaju učesnike koji na samom događaju rukovode plenarnim i grupnim sesijama. Oni omogućavaju da se svako mišljenje i komentar od strane građana čuje i zabeleži, te se ne dešava da prostor bude uzurpiran od strane pojedinaca.
Sa moderatorima se prethodno prolazi kroz koncept i agendu građanske skupštine i zajedno sanjima se izrađuje vodič za moderaciju, na koje teme i pitanja je neophodno staviti fokus, kako bise ciljevi skupštine ostvarili. Izuzetno je važno da se pri odabiru relevantnih tema za datuskupštinu, formulišu i ciljevi. To znači da svaka diskusija unutar procesa mora imati jasne željenerezultate i njihovu formu (npr. cilj diskusije može biti da se zajednički dođe do predloga zauređenje centralnog trga u gradu ili da se formulišu principi distribucije različitih oblika zelenila nateritoriji plana). Ovi rezultati su integralni deo vodiča za moderaciju i moraju biti jasnoiskomunicirani sa svim učesnicima u procesu.
02
Informisanje i logistika
03
Razmatranje predloga
Deliberacija se odvija kroz smenu grupnih i plenarnih diskusija.
Grupne diskusije obično se odvijaju u grupama od 8-10 građana, koje mogu biti ili moderirane ili samo-moderirane, a za cilj imaju razmenu želja i iskustava među građanima, kao i formulisanje prvih predloga koji se dalje proveravaju u plenranim sesijama.
Plenarne diskusije obuhvataju sve učesnike građanske skupštine (građane, stručnjake, predstavnike javnih institucija i donosioca odluka). Na plenarnim sesijama građani proveravaju svoje predloge iz diskusionih grupa sa ciljem da dobiju dodatne informacije koje bi pomogle konačnom uobličavanju predloga, kakve bi izmene uneli i kako mogu da ojačaju svoje predloge. Nakon plenarnih sesija, obično se građani vraćaju u grupe i revidiraju svoje predloge prema datim komentarima.
04
Praćenje rezultata
1 Sumiranje i sistematizacija rezultata
Rezultati proizašli sa građanskih skupština predstavljaju osnov za koncipiranje primedbi i predloga na planska rešenja ili strateške dokumente.
S obzirom da rezultati neretko izađu u “sirovom” obliku, njih je potrebno sistematizovati u setove jasnih i konkretnih preporuka/primedbi i predloga. Stučnjaci koji su učestvovali u forumu, mogu biti pozvani da doprinesu i u ovom koraku.
Sistematizovani predlozi se mogu poslati tokom ranog i javnog uvida u predmetni plan, ili tokom javne rasprave, ukoliko je u pitanju zakonski ili strateški dokument. Poželjno je da građani, kao nosioci procesa, budu obavešteni o svim koracima nakon skupštine.
2 Evaluacija
Kao i za sve eksperimentalne prakse, jedan od ključnih koraka jeste i refleksija o tome u kojoj meri je građanska skupština ostvarila željene ciljeve. Ovaj proces bi takođe idealno trebalo da podjednako uključi sve učesnike skupštine.
Zavisno od kapaciteta organizatora, ali i realnih okolnosti, evaluacija se može sprovesti pisanim putem (kroz kratke upitnike) ili usmeno (na kraju procesa ili na naknadnom sastanku). Važno je analizirati sve korake koji su gore pomenuti i tako mapirati šta je potrebno unaprediti ili sasvim promeniti u narednim pokušajima, a šta se čini da je dalo dobre rezultate.
3 Šta posle?
Nakon završetka građanske skupštine poželjno je ostati u kontaktu sa građanima. Zajedno sa njima se rezultati proizašli sa foruma mogu zagovarati pred donosiocima odluka i van formalnih mogućnosti primedbovanja. Takođe, saradnja se može produbiti i inicirati buduće zajedničke akcije i događaje.
Primeri
primene
ovog i sličnih
modela
u Evropi
Formati učešća javnosti u političkom odlučivanju,zasnovani na deliberativnom pristupu mogu biti brojni: od građanskih skupština [citizens’ assembly], prekograđanskih porota [citizens’ jury], građanskih veća [citizens’ council], do deliberativnih anketa [deliberative poll], itd. Neki od gradova integrisali suovaj i slične mehanizme u svoj institucionalni iregulatorni okvir, dok su ih drugi primenjivali upojedinačnim situacijama. Ovde su samo neki odprimera koji mogu otvoriti šire istraživanje o praksideliberacije u oblasti razvoja grada.
Uvod
Koraci
Primeri
Uvod
Primeri
01
Italija
Toskana uvela Zakon o uvođenju Participativnih procesa u formulisanju regionalnih i lokalnih politika
Toskana je možda najčešće pominjan primer institucionalizacije deliberativne demokratije, zbog togašto je formalno inicirala javnu politiku koja sistemski promoviše upravo deliberativne procese 2007.godine (Zakon 69/07), određujući “pravila promocije participacije u formulisanju regionalnih i lokalnihpolitika”. Sadržaj zakona i sam je rezultat deliberativnog procesa. Poseban regionalni budžetuspostavljen je kako bi se deliberativni mehanizmi učešća finansirali. Uz to je uspostavljeno iposebno, nezavisno (premda jednočlano) telo (Autorità Per la Partecipazione) koje ima ulogu dapruža metodološke savete, odlučuje o finansiranju participativnih procesa i vrši evaluaciju različitihkoraka u okviru procesa.
Ovim zakonom, Toskana je zaista postala svojevrsna demokratska “laboratorija” jer su po prvi putprincipi upravo deliberativne demokratije trasnponovani u neki regulatorni dokument (poput togakako je određen termin dijalog ili kako se insistira na fazi informisanja ili inkluziji), uz to garantujući dauprava pokriva troškove razvoja različitih inovativnih alata u dijalogu i diskusijama, kao i različitenepristrasne komisije koje nadgledaju procese deliberacije.
Primenjujući ovaj zakon, u periodu između 2007. i 2012. godine, od 220 inicijativa koje su razmatrane,njih 116 je finansirano, uglavnom u oblasti urbane obnove, urbanističkog planiranja, participativnogbudžetiranja, ali i u oblasti socijalnih politika i politika zaštite životne sredine. Kasnije, 2013. godine,Zakon br. 69 je zamenjen novim (br. 259), koji nameće obavezu javne deliberacije za sveinfrastrukturne projekte koji prevazilaze određeni nivo troškova, a prethodno utvrđeno telotransformiše u odbor od tri eksperta.
02
Francuska
Grad Grenobl postao poznat po inicijativi participativnog budžetiranja
Grenobl je postao poznat po svojoj inicijativi participativnog budžetiranja (u godini 2022-2023, ovaj proces bio je održan po osmi put). Ova inicijativa omogućava javnosti da direktno utiče na raspodelu dela gradskog budžeta, dajući mogućnost odabira projekata koji će se finansirati.
Ključni deo ovog procesa je deliberacija među građanima. Svake godine, građani se pozivaju da predlože projekte i ideje za poboljšanje njihovih kvartova. Nakon što se prikupi niz predloga, organizuju se javni sastanci i radionice na kojima građani diskutuju i glasaju za projekte koji će se finansirati iz budžeta.
Važan uvid iz ove prakse jeste da su projekti koji su odabrani kroz participativno budžetiranje čestofokusirani na poboljšanje javnih usluga, stvaranje prostora za zajedničke aktivnosti i unapređenjekvaliteta života u kvartovima, potvrđujući da su građani svakako sposobni da misle i delaju u opšteminteresu (a ne samo partikularnom, sopstvenom, što se često, premda neosnovano, koristi kaoargument protiv intenzivnijeg razvoja mehanizama učešća javnosti). Takođe, deliberativni pristup jedoprineo i većem poverenju javnosti u gradske institucije i procese budžetiranja, dok su odlukepostale bolje usklađene sa stvarnim potrebama zajednice.
03
Velika Britanija
Opština Njuam organizuje građanske skupštine
Sa preko 300.000 stanovnika, Njuam [Newham] je jedan od najvećih i najdiversifikovanijih delovaLondona. Tokom poslednjih nekoliko godina, uprava ove opštine je uspostavila poseban tim koji sebavi uključivanjem stanovnika i participacijom [Resident Engagement and Participation Team]. Krozovaj tim, opština je pokrenula nekoliko projekata za uključivanje zajednice u urbanističko planiranje,da bi nedavno započela i sa skupštinama zajednice [community assembly], odnosno manjimgrađanskim skupštinama koje za cilj imaju da identifikuju prioritetne oblasti u razvoju opštine.
Uprava Njuama odlučila je da u građansku skupštinu uključi svakoga ko živi, radi ili studira na teritorijiopštine, ispunjavajući na taj način pretpostavku da se u odlučivanje mora uključiti svako na koga ćeodređena odluka (u ovom slučaju ona o razvoju određene teritorije) imati uticaj. Takođe su formiraneradne grupe građana, savetnika i lokalnih zainteresovanih strana, koji su koristili svoje znanje nanadgledaju proces skupština i osiguraju da se zaista adresiraju potrebe zajednice. Celokupni procesje imao 4 faze, odnosno 4 skupštine, od kojih je svaka imala određeni cilj i rezultat (određivanjeprioriteta, konkretni predlozi intervencija, diskusija o implementaciji intervencija, diskusija o finalnimrezultatima intervencija i samom procesu učešća), dok se između skupština obavljalo glasanje iinformisanje o toku izglasanih intervencija. Pored ove četiri skupštine, radne grupe su se sastajalefrekventnije, jednom mesečno, da detaljnije sagledaju rezultate svake od skupština i izveštavajuredovno o celom procesu.
Kroz građansku skupštinu izabrano je 82 projekta (oko 10 po svakoj četvrti) i nalaze se u različitimfazama implementacije, poput zajedničkih bašti, zelenih staza, programa za mlade, inicijativa zabezbednost zajednice i privremenih tržnica. Sve vreme trajanja procesa, svi elementi su propitivani, aneki od njih su i menjani, kao što je slučaj sa svim eksperimentalnim procesima. Međutim, važno jenapomenuti i da je uprava, osim institucionalnih i ljudskih (tim opredeljen za razvoj učešća javnosti),odredila i dovoljno finansijskih resursa i za proces deliberacije, a onda i za implementaciju izglasanihintervencija. Ovi faktori izrazito utiču na motivaciju učesnika, obezbeđujući stvarne efekte učešća, adugoročno unapređujući poverenje u institucije i političke procese.
04
Španija
Barselona postala poznata po inicijativi Superblokovi koja predstavlja primer zajedničkog planiranja i reorganizovanja gradske strukture
Barselona je postala poznata po svojoj inicijativi Superblokova, koja predstavlja primer zajedničkog planiranja i reorganizovanja postojeće gradske strukture, kako bi javne prostore vratila građanima (a na uštrb vozila).
U okviru programa Ispunimo ulice životom. Uspostavljanje modela Suberbloka u Barseloni [Let’s fillthe streets with life programme. The establishment of the Superblock Model in Barcelona], posebanfokus je na osnaživanju građana kroz njihovo učešće u oblikovanju Suberblokova i zajedničkojodgovornosti za razvoj grada. Deliberativni formati predstavljaju važan element ovog procesa.Građani su pozvani da daju svoj doprinos i učestvuju u definisanju budućnosti njihovih kvartova usvakoj od faza odlučivanja. Pre svega, prva faza učešća odnosila se na diskusiju i artikulacijuproblema i potreba (ovo je rađeno na nivou pojedinačnog bloka). Potom je tim stručnjaka koji suokupljeni u tzv. Tehnički sekretarijat Suberblok programa utvrdio inicijalne predloge za potencijalneintervencije, usklađujući predložene zahteve u prvoj fazi učešća sa tehničkim uslovima i okvirima.Druga faza okupila je lokalnu javnost kako bi se propitale predložene intervencije i dalje razradilezajedno sa građanima, stručnjacima i predstavnicima gradske uprave, formulišući kroz konsenzusfinalni predlog. Nakon toga, još jedna runda participativnih sesija se organizuje radi razrade detaljafinalnog predloga i prioritizacije intervencija unutar njega. Za svaki blok koji će potencijalno bitipreuređen postoji posebna grupa, neka vrsta medijatora između lokalnog stanovništva i tehničkogtima, koja se bavi ovim procesima i nadgleda njihovu implementaciju.
Ovaj projekat ujedno predstavlja i važan korak u institucionalizaciji i širenju primene ovakvih modela učešća i na druge aspekte urbanog razvoja Barselone. Uz to, prateći dokumenti koji pojašnjavaju metodologiju procesa, kao i sam koncept superbloka i njegove efekte na kvalitet života u gradu, takođe, kao i u slučaju Londona, naglašavaju značaj stalnog praćenja, evaluacije i unapređenja svih elemenata procesa učešća građana u odlučivanju.
Šta možemo naučiti iz ovih primera?
Ovakve prakse, bez obzira da li su ostvarene kroz institucije ili ciljano za pojedinačne slučajeve, omogućavaju javnosti da direktnije utiče na procese odlučivanja i same odluke, povećava transparentnost i odgovornost, vodi kvalitetnijim i održivijim rešenjima i jača demokratsku kulturu. Deliberativna demokratija stoga predstavlja važan faktor u oblikovanju gradova koji zaista odražavaju čitav spektar potreba javnosti.
Kroz prethodne primere vidimo kako ovakav pristup može doneti pozitivne promene urbanom razvoju.Međutim, nema sumnje da istovremeno postoji i živa debata o izazovima koje ovakvi mehanizmipodrazumevaju – od postizanja željenog nivoa inkluzivnosti, preko ljudskih i finansijskih resursa ipodrške koja je potrebna za doslednu primenu ovakvih procesa, do usklađivanja sa postojećimzakonskim i institucionalnim okvirima. Zbog toga je važno ostaviti otvorenom mogućnost stalneevaluacije, propitivanja i unapređenja svih mehanizama participacije, ali i dozvoliti da ovakvi pristupipokažu svoje dugoročne efekte na politički kontekst i kulturu.
DELIBERACIJA
Deliberacija omogućava veću transparentnost i odgovornost u procesima odlučivanja. Javnost ima priliku da bolje razume razloge iza određenih planova i da utiče na njihov razvoj. Ovo smanjuje rizik od korupcije i nepoštenih odluka, ali i povećava legitimitet krajnjih odluka, odnosno planskih rešenja koja se na ovaj način generišu.
Deliberacija daje prostor različitim društvenim grupama, uključujući one koje su tradicionalno zapostavljane, da se čuju i uključe u procese planiranja.
Konačno, ona jača demokratske vrednosti i poverenje u institucije. Kada jav- nost vidi da se njihovi glasovi čuju i da su uključeni u procese odlučivanja, povećava se i motivacija za buduće učešće u odlučivanju.
REPREZENTATIVNOST
Reprezentativni uzorak pre svega ima za cilj da odrađava socio-demografsku strukturu date zajednice ili društva. U zavisnosti od veličine uzorka, strukture populacije koja se uzorkuje i metoda slučajnog uzorka zavisi u kojoj meri će slučajno izabran uzorak biti i reprezentativan.
INFORMISANJE UČESNIKA
Ovo je ključni korak i zbog toga treba uvek promisliti na koji način će se osigurati da što veći broj ulenika zaista dobije sve neophodne informacije za diskusiju. Informisanje se u praksi može obavljati uživo, kroz usmeno predstavljanje teme skupštine, ciljeva i strukture, ali i svih perspektiva i interesa za datu teoriju. Ukoliko to nije tzv. moguće, takođe je praksa da se izrađuje tzv. informativni materijal, odnosno da se sve informacije dostavljaju izabranim učesnicima pisanim putem.
U izradu materijala poželjno je uključiti i stručnjake, kako bi dali svoj doprinos argumentaciji predstavljenoj u njemu.
LOGISTIKA
Obuhvata potragu, odabir i rezervaciju odreženog prostora koji svojim kapacitetima omogućava realizaciju građanske skupštine tako da učesnici mogu neometano raditi u nekoliko grupa istovremeno, ali i tako da može udobno smestiti sve učesnike skupštine u jednu prostoriju tokom plenarnih sesija.
Prostor takođe treba da bude tehnički opremljen, pa je potrebno ili obezbediti i iznajmiti tehničku opremu (projektore, platna, računare, ozvučenje, mikrofone) ili odabrati prostor koji to već poseduje.
Pored prostora, potrebno je obezbediti osveženje i obroke za učesnike skupštine, u zavisnosti od trajanja njihovog angažmana u procesu.
Logističke pripreme obuhvataju i štampu informativnog materijala i dodatnih mapa i podloga za crtanje i rad, ukoliko je to neophodno.
Ovaj korak može da traje i paralelno sa ostalim koracima procesa pripreme skupštine.
RESURSI
Važno je napomenuti da realizacija gražanske skupštine zahteva značajne resurse: od ljudskih resursa, preko prostora, do materijala za rad i finansija koje ih obezbeđuju. Ovo treba imati u vidu kada se planira realizacija ovakvih modela.