stanovanje

Pravo na dom je jedno od osnovnih ljudskih prava. Svako, bez izuzetka, zaslužuje da živi u pristojnim uslovima i bez straha da će ostati bez krova nad glavom. 

Nažalost, masovna privatizacija društvenih stanova devedesetih, praćena izostankom javne stanogradnje,  dovela je do toga da se stambena politika svela na tržište nekretnina, a uslovi stanovanja na stvar lične odgovornosti. 

Pravo na stanovanje skoro pa neostvarivo 

Danas u Srbiji više od 80% građana ne može samostalno da iznajmi ili kupi stan na tržištu. Njihove mogućnosti su često ili da stanu u beskonačni red za (nepostojeću) stambenu podršku ili da ostanu da žive sa svojim roditeljima i roditeljima svojih roditelja i da se nadaju da će taj dom jednog dana naslediti. 

Sve je veći broj domaćinstava koja ne mogu da priušte da žive u minimalno adekvatnim uslovima, već osim prenaseljenosti, imaju i problem sa vlagom, nedovoljnom osvetljenošću ili nemogućnošću da svoj dom ugreju. Oni koji nekako uspeju da iznajme stan, nemaju ugovor koji ih šiti od nekontrolisanog porasta zakupa ili izbacivanja iz stana. Uz sve to, svaki drugi podstanar je prepoterećen stambenim troškovima (troši više od 40% svojih mesečnih prihoda na kiriju, grejanje, komunalije). 

Prema Istraživanju iz 2022. 70% Beograđana smatra da su cene stanova nepriuštive. Kako bismo ovo dublje izanalizirali, 2023. smo napravili digitalnu platformu koja plastično pokazuje koliko nam je stanova dostupno sa primanjima koje imamo. Rezultati su pokazali da je to skoro uvek ispod 10% oglašenih stanova za najveći broj stanovništva.

Platformu možete isprobati i vi sa svojim primerom, klikom na dugme ispod.

Istovremeno, s obzirom da je podstanarstvo krajnje nesigurno, kao i uslovi rada i zarade, pritisak na posedovanje stana postao je jedina sigurnost koju domaćinstva vide za sebe i buduće generacije. Država profitnu stanogradnju ni na koji način ne ograničava jer u građevinskoj industriji vidi ključni pokretač ekonomskog rasta. Uz to, ne postoje napori da se stvore priuštivije alternative, bilo kroz povećanje stambenog fonda u javnoj svojini ili kroz podršku neprofitnim i nespekulativnim stambenim modelima, kakve su stambene zadruge.

Sudeći po dokumentima u izradi, stambene nejednakosti samo će se produbljivati

Nacionalna stambena strategija je dokument koji bi na strateški način trebalo da reguliše oblast stanovanja u Srbiji. Međutim, strategija je neambiciozna i ne nudi rešenja za realne probleme. Sve one neprilvilegovne grupe, ali i većina mladih, prema tome šta Nacrt nudi, neće imati ništa bolje prilike za stanovanje, dok se za one stambeno najugroženije, poput beskućnika, čak i ne nude rešenja. 

Ni Generalni urbanistički plan Beograda do 2041. godine ne bavi se dublje pitanjem priuštivosti, nejednakosti, beskućništvom ili segregacijom, već se u oblasti stanovanja akcenat stavlja na tipologiju stambenih objekata, sa vrlo opštim osvrtima na stambena podršku.

Neophodno promeniti politike stanovanja i pristup planiranju 

Kako bi se umanjio, a onda i rešio problem nepriuštivog stanovanja, potrebno je da država promeni postojeći pristup u oblasti upravljanja zemljištem, stanovanja i urbanisitčkog planiranja. Ukoliko se stanovanje ponovo razume kao pravo i kao kolektivna odgovornost društva, onda će se i politike prema prostornim resursima drastično promeniti. 

Neophodno je zemljište u  javnoj svojini zadržati i upotrebiti za javno priuštivo stanovanje ili kao podrška neprofitnom zadružnom stanovanju. Jedino stambeni fond koji se daje u dugoročni i siguran zakup osigurava dugoročnu priuštivost stanovanja iz generacije u generaciju, sprečava segregaciju i stvara uslove za bolji razvoj pojedinaca i celog društva. 

Na ovom cilju radi i Pokret za stambenu jednakost, osnovan od strane organizacija koje se, svaka na svoj način, bore za priuštivo i adekvatno stanovanje: Ko gradi grad, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna pitanja, Združena akcija Krov nad glavom, Hausing centar i Ministarstvo prostora. 

I ti se pitaš!

Stanovanje nije samo ekonomsko pitanje u kome tržište ima glavnu reč. Imati dom, preduslov je da ostvarimo sve druge potrebe i prava u životu. Zbog toga je važno da stanovanje vratimo u domen političkog i društvenog – to je pitanje o kom svi treba razgovaramo, o kom treba svi da odlučujemo. 

Poznajemo drugačije modele stambene politike, i u našoj sopstvenoj istoriji i u drugim savremenim društvima, samo je potrebno da se za njih aktivno borimo!