klimatska pravda

Klimatske promene su jedan od najvećih izazova za čovečanstvo u 21. veku. Globalni ekonomski razvoj je udario u svoju granicu, te se i institucije i društva širom sveta, po mnogima kasno, pripremaju za ubrzano napuštanje najvećeg krivca za globalno zagrevanje – fosilnih goriva. Ovaj proces je neminovnost sa kojom se svaka država i društvo moraju suočiti. Dok gotovo sve zemlje sveta planiraju politike dekarbonizacije i prilagođavanja sopstvenih ekonomija, otvara se pitanje šta sve takva tranzicija podrazumeva i kako će uticati na živote ljudi, naročito onih najugroženijih.

Konceptom klimatske pravde i pravedne energetske tranzicije se upravo pokušavaju staviti na dnevni red donosioca odluka pitanja vezana za društvene posledice kako klimatskih promena, tako i mera dekarbonizacije. Mnogi od globalnih i regionalnih dokumenata, čiji je potpisnik i Srbija, poput Zelene Agende za Zapadni Balkan, već sadrže preuzetu obavezu da se ova tranzicija učini pravednijom. Međutim, šta tačno sa sobom donose ove politike, kao i kako izgleda njihovo planiranje i sprovođenje tek ostaje da se vidi. Odnosno, ostaje da se te politike tek oblikuju.

Smanjenje uticaja klimatskih promena na račun stanovništva?

Mere koje podrazumevaju smanjenje emisije ugljen-dioksida zahtevaju određeni ekonomski standard, koji građani Srbije uglavnom nemaju. Sektor zgrada jeste najveći potrošač energije i zagađivač, a energetska obnova stambenih objekata se većim delom očekuje upravo od vlasnika nekretnina. Šta se dešava ako vlasnik nema novca za energetsku sanaciju svog doma? Moraće da plaća sve veće račune za struju i grejanje, dok će oni koji su bili dovoljno bogati da ulože u energetski efikasnija rešenja ostati još bogatiji. Ako energetska tranzicija ne bude socijalno osetljiva, njeni rezultati će samo produbiti socijalne nejednakosti u Srbiji.

Kako energetska tranzicija treba da izgleda da bi bila pravedna, pogotovo u sektoru stanovanja i potrošnje domaćinstva je fokus našeg interesovanja u ovoj oblasti. Tokom 2022. smo organizovali Večernju školu klimatske pravde i izdali smo publikaciju sa četiri istraživanja koja mapiraju ključne tačke za pravednu zelenu tranziciju u Srbiji: kako će biti finansirana, kako će uticati na industriju, tržište rada, ekonomski položaj domaćinstava, njihovu mobilnost i uopšte demokratiju.

Kako urbanizam može da smanji uticaj klimatskih promena?

Generalni urbanistički plan je dokument koji, između ostalih, definiše odgovor i prilagođavanje na klimatske promene. Najjednostavnije i najočiglednije rešenje za adaptaciju, priroda je već dala – zelena infrastruktura. Zelene površine obezbeđuju neophodan prirodan hlad, omogućavaju nam svežiji i čistiji vazduh i upijanje kišnih voda. I dok su strateški dokumenti puni zelenih rešenja, u realnosti pobedu uvek odnosi beton i skupi kvadrati u oblandi ciničnih rešenja poput zelenih krovova i fasada.
Trenutni predlog GUP-a 2041 razvoj grada planira i u širinu i u gustinu, odnosno, ne daje odgovore ni rešenja za smanjenje uticaja klimatskih promena. Ovaj način izgradnje grada u jeku inteziviranja klimatskih nepogoda i imperativa energetske tranzicije će nam se vrlo brzo obiti u glavu. Zato je nužno planiranju i razvoju pristupiti odgovorno.