Pravo na energiju
Država Srbija prepoznaje energetsko siromaštvo i određuje ga kao “stanje u kojem domaćinstvo nema na raspolaganju dovoljno mogućnosti da obezbedi potrebnu količinu energije koja je neophodna za zdrav i dostojanstven život i to na način koji ne ugrožava druge osnovne životne potrebe domaćinstva ili šire zajednice”.
Iako ne postoji precizna statistika u Srbiji o populaciji u situaciji energetskog siromaštva, konzervativne procene su da je u pitanju preko 200.000 domaćinstava. Ova domaćinstva obično se suočavaju sa višestrukim problemima, kao što su neadekvatan stambeni prostor, nedovoljni prihodi za zadovoljenje osnovnih životnih potreba i otežani pristup zdravstvenoj zaštiti. Sve to ih stavlja u spiralu još intenzivnijeg pogoršanja uslova života i daljeg socijalnog isključivanja. Zbog nedostatka novca, energetski siromašna domaćinstva nemaju adekvatno ugrejane stanove niti mogu da ulože u veću energetsku efikasnost svojih domova i uređaja, a paralelno troše više energenata i novca upravo zbog te neefikasnosti.
Energetsko siromaštvo ostavlja značajne posledice i po zdravlje, pre svega direktno na one koji se greju na čvrsta goriva u svom domu ali i na celu zajednicu i životnu srednu. Zdravstvene posledice idu od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti koje mogu voditi i smrti do problema sa mentalnim zdravljem, poput anksioznosti ili depresije.
Institucionalni mehanizmi podrške najsiromašnijima neadekvatni su i neosetljivi na strukturalne izazove koje ovi stanovnici imaju, a postojeće mere unapređenja energetske efikanosti formulisane su tako da zaobilaze upravo energetski siromašna domaćinstva.
Ovakva situacija zahteva temeljnu promenu. Država mora garantovati energiju za sve građane!
Energija mora biti svima dostupna!
Svi bi trebalo da imaju fizički pristup izvorima energije, bez obzira na njihovu geografsku lokaciju. To znači da je neophodno osigurati da energetska infrastruktura dopire do svih područja, uključujući udaljene i nerazvijene regione.
Energija mora biti svima priuštiva!
Svi bi trebalo da imaju pristup energiji po ceni koja omogućava čak i domaćinstvima sa najnižim primanjima da je priušte bez žrtvovanja drugih osnovnih potreba. Ovo uključuje mehanizme podrške ranjivim populacijama, kao što su subvencije, socijalne tarife ili programi finansijske pomoći. Ovo takođe uključuje i programe povećanja energetske efikasnosti. Sanacija toplotnog omotača višestambene zgrade ne sme za posledicu imati da se isele oni koji ne mogu da učestvuju u trošku.
Energija mora biti svima priuštiva!
S obzirom da je energetsko siormaštvo strukturalan problem, a ne individualan, postoji kolektivna odgovornost celokupnog društva da se ono eliminiše. Stoga sredstva potrebna da bi se osigurala energetska sigurnost za sve pre svega treba da dođu iz profita kompanija koje profitiraju na fosilnom gorivu i zagađuju životnu sredinu, kao i od naknada na prekomernu i rasipnišku potrošnju energije, a onda i iz javnog budžeta u koji svi građani doprinose porezima.
Energija mora biti održiva!
Pristup energiji ne sme ugroziti životnu sredinu. Pravo na energiju uključuje promociju čistih i obnovljivih izvora energije kako bi se smanjio negativan uticaj na životnu sredinu i smanjili efekti klimatskih promena i zaustavilo njihovo dalje intenziviranje. Ipak, i kod odabira održivih izvora energije se mora biti obazriv spram očuvanja biodiverziteta i lokalnog života.
Energija mora biti jasna!
Pristup informacijama o energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i održivim praksama treba da bude dostupan i prilagođen svima. To uključuje organizovanje programa i kampanja koje će podeliti sa građanima informacije o tome kako mogu da smanje potrošnju energije, unaprede energetske performanse svojih domaćinstava i pređu na održivije i zdravije načine korišćenja energije.
Energija mora biti participativna!
Pojedinci, pojedinke i čitave zajednice moraju imati pravo glasa u donošenju odluka o energetskim politikama i praksama koje ih se tiču. Ovo podrazumeva učestvovanje svih zainteresovanih strana u planiranju i donošenju odluka u vezi sa energetskom infrastrukturom i uslugama.
Energija ne sme da diskriminiše!
Pravo na energiju mora biti zagarantovano svim pojedincima i pojedinkama bez diskriminacije po osnovu rase, pola, starosti, invaliditeta, ekonomskog, socijalnog ili bilo kog drugog statusa. Posebnu pažnju treba posvetiti marginalizovanim i ugroženim grupama kako bi se osiguralo da nisu zanemareni.
Energija mora biti zagarantovana svima i na papiru i u praksi!
Vlada RS mora da dopuni zakonski okvir tako da on priznaje i štiti pravo na energiju. Ovo uključuje stvaranje regulatornih okvira koji promovišu fer cene, štite potrošače i podržavaju prelazak na održive energetske sisteme. Takav regulatorni okvir mora biti zasnovan na temeljnom i kontinualnom prikupljanju podataka. Konačno, država mora i unaprediti praksu sprovođenja ovakvih zakona i obezbediti adekvatnu instituticionalnu infrastrukturu za njihovu primenu.
POVEZANI TEKSTOVI
Kako će se ovog leta rashladiti energetski siromašni?
Jedan vreli letnji dan u mom životu protiče ispod klime, razgaćena, sa hladnom kafom na stolu i…
Trošimo duplo više energiije nego EU, a koliko možemo da platimo?
U Srbiji preko milion domaćinstava živi u energetskom siromaštvu. Prema zvaničnoj…
Zelenilom protiv sivila – svaka sadnica je važna
Svima nam smeta sivilo. Previse betona i asfalta čine našu svakodnevicu monotonom. Željni smo kr…