Publikacije

Osim dva puta godišnje, kada se objavljuju izveštaji Republičkog geodetskog zavoda o tržištu nepokretnosti, sve su učestalije vesti u medijima o nepriuštivosti stanovanja za rastući broj građana – “Cene nekretnina rastu iz dana u dan”, “Cene stanova u Beogradu za tri godine skočilo i do 40 odsto”, “Astronomske cene nekretnina u Srbiji”, … To bi mogao biti znak da, pre svega, rast nepriuštivosti dostiže sve veći intenzitet, ali i da se možda očekuje period kada ćemo, pritisnuti realnom situacijom, temeljnije preispitati dosadašnje stambene politike i prepuštanje regulacije cena u potpunosti tržišnoj logici.

Prve asocijacije Beograđana, barem na osnovu fokus grupa, na pomen grada su haos i gužva. Trideset godina deregulacije planiranja i neplanskog razvoja daju očekivane rezultate: komunalna infrastrukture se ne popravlja već se dodatno opterećuje, saobraćajne gužve se uvećavaju, zeleni i drugi javni prostori se smanjuju, dodaju se stambeni kvadrati ali ne i javne usluge koje su neophodne za toliki broj ljudi. Pored toga, Beograd se suočava i sa ubrzanim zagrevanjem usled klimatskih promena, zastarelim stambenim fondom i potrebom da završi pregršt infrastrukturnih projekata. Ukratko, Beograd je spreman za viziju razvoja koja će odgovoriti i na današnje probleme i utabati budućnost za naredne generacije. Da bi takva vizija bila učinkovita, neophodno je da bude proizvod šireg društvenog konsenzusa.

Imate problem – planiraju nepoželjnu gradnju u vašem kraju, uništavaju vam zelenilo, tumbaju i mute bez da vas išta pitaju. Šta god da je problem, potrebno je organizovati se, a to pre svega podrazumeva puno improvizacije: treba biti posrednik između onih što im prokišnjava zbog krova i onih što im izbija iz podruma; treba steći samopouzdanje kada govorimo o geodeziji iako do pre 10 dana nismo znali za tu nauku; treba se ‘rvati sa investitorima i opštinarima, uz sve naše svakodnevne brige i probleme. I pored svog dovijanja i budženja, sve specifičnosti situacije – postoje koraci koji vam mogu pomoći u lokalnom organizovanju. 

Pregled klasičnih i kritičkih definicija zajedničkog dobra, kao i teorijski okvir za urbana dobra i interpretativnu perspektivu kroz borbe i prakse zajedništva, praćene konkretnim studijama slučaja u Ex-YU regionu.

Ova publikacija doprinosi postojećim i otvara nove, preko potrebne, diskusije, teorijske modele i praktične eksperimente koji bi mogli da rasvetle kakav je to drugačiji grad koji želimo i kako ga možemo ostvariti. 

Stanovanje kao zajedničko dobro moramo razumeti kao pravo na stambeni prostor i produkt zajedničkog rada, ali i kao važan potencijal u oblikovanju zajednica, te delovanju u zajedničkom interesu.

Publikacija “Ka drugačijem gradu 2” predstavlja nastavak potrage za primerima i predlozima koji bi mogli da doprinesu uspostavljanju demokratičnijeg i pravednijeg grada, i ostvarivanja kvaliteta života zajednice.

Publikacija povodom obeležavanja pet godina Ulične galerije, koju smo osnovali u aprilu 2012. godine. Knjiga koja je pred vama predstavlja presek programa i izlagačkih praksi u Uličnoj galeriji u periodu između 20. aprila 2012. i 21. aprila 2017. godine. Knjiga je nastala uz svesrdnu pomoć prijatelja koji su pisali tekstove, prevodili ih, ustupali fotografije, obrađivali materijal i učestvovali u njenom dizajnu.