Publikacije

Klimatske promene i energetska tranzicija su jedan od najvećih izazova za čovečanstvo u 21. veku. Ova tranzicija je neminovnost sa kojom se svaka država i društvo moraju suočiti. Dok gotovo sve zemlje sveta planiraju politike dekarbonizacije i prilagođavanja sopstvenih ekonomija, otvara se pitanje šta sve takva tranzicija podrazumeva i kako će uticati na živote ljudi, naročito onih najugroženijih. Četiri istraživanja u ovoj publikaciji mapiraju ključne tačke za pravednu zelenu tranziciju u Srbiji: kako će biti finansirana, kako će uticati na industriju, tržište rada, ekonomski pološaj domaćinstava, njihovu mobilnost i uopšte demokratiju.

Zemljište je ograničen i stoga izuzetno vredan resurs, naročito u kontekstu ekonomskog i socijalnog razvoja koji bi što većem broju stanovnika obezbedio kvalitetan život. Uloga države u ovoj oblasti je posebno izražena, upravo zbog činjenice da se radi o specijalnom, ograničenom resursu koji je direktno u vezi sa ekonomskim i društvenim razvojem uopšte. Stoga ne čudi što se na pitanjima povezanim sa zemljištem na najočigledniji način otvara pitanje šta je javni interes, koja je uloga države u ostvarivanju javnog interesa i kakav zakonodavni i institucionalni okvir neophodno uspostaviti da bi se on na najbolji način ostvario. 

U situaciji hroničnog izostanka šireg javnog dijaloga o ovom važnom aspektu prostornog razvoja gradova, kao i izuzetno netransaprentnoj praksi upravljanja zemljištem u javnoj sovjini, ova analiza mapira dominantne trendove u oblasti upravljanja građevinskim zemljištem u javnoj svojini, kritički sagledava njihove socijalne posledice i predlaže načela i principe koji bi trebalo da vode pravednijim zemljišnim politikama. 

Jedna od najrasprostranjenijih savremenih definicija planiranja (prostornog i urbanističkog) je da je ono oblik državne intervencije na tržištu, jer se uz pomoć planiranja menjaju vlasnički odnosi i način korišćenja zemljišta, koje se nalazi u prometu. Drugim rečima, planiranje predstavlja sponu između države/uprave i upotrebe prostora. Shodno tome, država preko svog planskog sistema definiše na koji način, u kojim oblastima i do koje mere želi da utiče na tržište zemljišta.

Komplementarno analizi “Politika upravljanja građevinskim zemljištem u javnoj svojini”, u ovoj studiji detaljno se razmatraju aspekti planiranja koji su relevantni za upravljanje građevinskim zemljištem u javnoj svojini, pre svega oni koji se odnose na namenu i oblik svojine nad zemljištem. Na osnovu uvida koji proizlaze iz njihove analize, formulisane su preporuke za unapređenje pravnog okvira, procesa planiranja, kao i povezanih sektorskih politika.

Izveštaj o stepenu učešća građana u procesima urbanističkog planiranja u Beogradu (Izrada planova iza pritvorenih vrata) predstavlja godišnji proces praćenja izrade planskih dokumenata, sa fokusom na analizi učešća građana. Ova analiza je direktan odgovor na nedostatak sistematičnog pregleda participacije koji bi služio kao alat za praćenje, ali i ulazni podatak za unapređenje procedura ka transparentnijem i inkluzivnijem urbanističkom i prostornom planiranju. Poseban doprinost izveštaja ogleda se i u metodologiji kvantitativnog merenja participacije u planiranju, razvijenog za potrebe ove analize. Pored sistematizovanog prikaza rezultata analize, date su preporuke za unapređenje učešća građana u izradi planskih dokumenata.
Aneksi:
01 Obrazac za praćenje planova i ocenu participacije javnosti
02 Gantogram održavanja (ranih) javnih uvida i sednica Skupštine grada Beograda
03 Prikaz ocenjivanja stepena participacije javnosti u izradi urbanističkih planova

Od masovne privatizacije društvenih stanova devedesetih, tržište stanova je postalo dominantno težište sektora stanovanja u Srbiji. Paralelno sa tim, država i lokalne samouprave nisu činile dovoljno da negativne uticaje tržišta na priuštivost stanovanja smanje, te da razviju alternativne dostupne oblike stanovanja (poput stanova u javnom ili zadružnom vlasništvu). Manjak institutcionalne infrastrukture koja se fokusirano bavi stambenom politikom, kao i odsustvo političkog opredeljenja da se stanovanje sistemski tretira kao ljudsko pravo, proizveli su sad već kontinuirano stanje nepriuštivosti stanovanja za rastući broj stanovnika.
Podstaknut ovakvom situacijom, ali i kontinualnim nedostatkom podataka relevantnih za zagovaranje promena u oblasti stanovanja, kolektiv Ministarstvo prostora je ovim istraživanjem želeo da doprinese vaninstitucionalnom kreiranju znanja u oblasti stanovanja koje može biti od koristi svima koji se bave stambenim politikama, analizom stambenih uslova ili bore se da pravo na stan bude ostvareno za sve stanovnike Beograda i cele Srbije.

Trideset godina deregulacije planiranja i neplanskog razvoja daju očekivane rezultate: komunalna infrastrukture se ne popravlja već se dodatno opterećuje, saobraćajne gužve se uvećavaju, zeleni i drugi javni prostori se smanjuju, dodaju se stambeni kvadrati, ali ne i javne usluge koje su neophodne za toliki broj ljudi. Pored toga, Beograd se suočava i sa ubrzanim zagrevanjem usled klimatskih promena, zastarelim stambenim fondom i potrebom da završi pregršt infrastrukturnih projekata. Ukratko, Beograd je spreman za viziju razvoja koja će odgovoriti i na današnje probleme i utabati budućnost za naredne generacije.
Imajući u vidu jedinstven trenutak izrade Generalnog urbanističkog plana za Beograd do 2041. godine, ključnog strateškog plana razvoja jednog grada,
kolektiv Ministarstvo prostora sproveo je istraživanje javnog mnjenja o trenutnim problemima funkcionisanja Beograda, kao i prioritetima njegogov budućeg razvoja.

Imate problem – planiraju nepoželjnu gradnju u vašem kraju, uništavaju vam zelenilo, tumbaju i mute bez da vas išta pitaju. Šta god da je problem, potrebno je organizovati se, a to pre svega podrazumeva puno improvizacije: treba biti posrednik između onih što im prokišnjava zbog krova i onih što im izbija iz podruma; treba steći samopouzdanje kada govorimo o geodeziji iako do pre 10 dana nismo znali za tu nauku; treba se ‘rvati sa investitorima i opštinarima, uz sve naše svakodnevne brige i probleme. I pored svog dovijanja i budženja, sve specifičnosti situacije – postoje koraci koji vam mogu pomoći u lokalnom organizovanju. 

Pregled klasičnih i kritičkih definicija zajedničkog dobra, kao i teorijski okvir za urbana dobra i interpretativnu perspektivu kroz borbe i prakse zajedništva, praćene konkretnim studijama slučaja u Ex-YU regionu.

Ova publikacija doprinosi postojećim i otvara nove, preko potrebne, diskusije, teorijske modele i praktične eksperimente koji bi mogli da rasvetle kakav je to drugačiji grad koji želimo i kako ga možemo ostvariti. 

Stanovanje kao zajedničko dobro moramo razumeti kao pravo na stambeni prostor i produkt zajedničkog rada, ali i kao važan potencijal u oblikovanju zajednica, te delovanju u zajedničkom interesu.

Publikacija “Ka drugačijem gradu 2” predstavlja nastavak potrage za primerima i predlozima koji bi mogli da doprinesu uspostavljanju demokratičnijeg i pravednijeg grada, i ostvarivanja kvaliteta života zajednice.

Publikacija povodom obeležavanja pet godina Ulične galerije, koju smo osnovali u aprilu 2012. godine. Knjiga koja je pred vama predstavlja presek programa i izlagačkih praksi u Uličnoj galeriji u periodu između 20. aprila 2012. i 21. aprila 2017. godine. Knjiga je nastala uz svesrdnu pomoć prijatelja koji su pisali tekstove, prevodili ih, ustupali fotografije, obrađivali materijal i učestvovali u njenom dizajnu.