Publikacije

SPACES OF COMMONING

Pregled klasičnih i kritičkih definicija zajedničkog dobra, kao i teorijski okvir za urbana dobra i interpretativnu perspektivu kroz borbe i prakse zajedništva, praćene konkretnim studijama slučaja u Ex-YU regionu.

KA DRUGAČIJEM GRADU 3

Publikacija “Ka drugačijem gradu 3” doprinosi postojećim i otvara nove, preko potrebne, diskusije, teorijske modele i praktične eksperimente koji bi mogli da rasvetle kakav je to drugačiji grad koji želimo i kako ga možemo ostvariti. 

KAKO ZAJEDNIČKI DO KROVA NAD GLAVOM?

Stanovanje kao zajedničko dobro moramo razumeti kao pravo na stambeni prostor i produkt zajedničkog rada, ali i kao važan potencijal u oblikovanju zajednica, te delovanju u zajedničkom interesu.

KA DRUGAČIJEM GRADU 2

Publikacija “Ka drugačijem gradu 2” predstavlja nastavak potrage za primerima i predlozima koji bi mogli da doprinesu uspostavljanju demokratičnijeg i pravednijeg grada, i ostvarivanja kvaliteta života zajednice.

PET GODINA
ULIČNE GALERIJE

Prilog rekonceptualizaciji mesnih zajednica kao forme lokalne samouprave, polazeći od osnovne hipoteze da se kroz uključivanje građana u odlučivanje o pravcima razvoja zajednice pokazuje i demokratičnost društva u celini.

KA DRUGAČIJEM GRADU

Publikacija “Ka drugačijem gradu” predstavlja najzanimljivija izlaganja u ciklusu razgovora i predavanja koja smo pokrenuli 2017. godine na temu grada u kojem želimo da živimo, a u čijoj se osnovi zastupa javni interes građana.

KA ODRŽIVOM GRADU

Ovaj dokument sumira probleme i nerazumevanja održivog grada i nudi preporuke za različite aktere (donosioce odluka, naučno obrazovne i kulturne organizacije…), na osnovu iskustava pilotiranih tokom trajanja projekta Act4City. 

PRILOZI BORBI ZA ODRŽIVE GRADOVE

Konferencija ACT4CITY je na jednom mestu okupila veliki broj raznolikih građanskih incijativa iz Crne Gore, Makedonije, Srbije i Hrvatske koje nastoje da doprinesu demokratskijem, zelenijem, odgovornijem razvoju svojih gradova.

MALI VODIČ KROZ PLANIRANJE GRADOVA

Pitanje prostornog razvoja neodvojivo je od sudbine ljudskih zajednica. Od toga šta će se graditi, a šta čuvati zavisi i to ko ćemo biti. Zbog toga je učestvovanje celog društva u planiranju naselja i gradova od velikog značaja.

KO I KAKO RASPOLAŽE JAVNOM SVOJINOM

Koji su kriterijumi i postupci pod kojima se prostori u javnoj svojini ustupaju organizacijama civilnog društva – organizacijama građana koji deluju u javnoj sferi radi ostvarivanja ciljeva od opšteg interesa.

BEOGRAD NA PEDALE

Ova publikacija predstavlja vodič koji treba svima da olakša vožnju bicikla u urbanoj sredini. Od saveta kako odabrati bicikl, kako ga održavati, kuda ga voziti, do razloga zašto ga voziti, na šta obratiti pažnju i kako se obući.

U POHODU NA PROSTOR

Savremeni vodič kroz grad i njegove javne prostore autora Hedli Dajer i Marka Njuia. Knjiga upoznaje čitaoce sa pojmom javnog prostora i njegovim značajem, te ukazuje na probleme i mogućnosti korišćenja.

MAPA AKCIJE

Mapa akcije nastala je istraživanjem prostornih borbi u gradovima u Srbiji. Isticanjem ovih inicijativa i pobuna dobili smo novu kartu Srbije na kojoj su vidljive različite vrste postojećih delovanja u domenu prostornog razvoja grada.

MAPA AKCIJE // MAPA

Prilog uz publikaciju MAPA AKCIJE – publikacija i sama mapa prikazuju oko stotinak inicijativa u preko četrdeset opština u Srbiji, koje aktivno deluju u domenu prostornog razvoja lokalne sredine u periodu od 2010. do 2013. godine.

DOM VOJSKE

Ova brošura, nastala unutar izdavačko informativne sekcije Ministarstva prostora obrađuje temu napuštenih Domova vojske u Kruševcu, Valjevu i Knjaževcu i mogućnosti za njihovo preoblikovanje u Domove kulture. (Decembar, 2013)

GRAĐANI U
RAZVOJU GRADOVA

Ovaj dokument prikazuje da je uključivanje građana u procese planiranja strateško opredeljenje Republike Srbije izraženo u nizu relevantnih dokumenata, što se ne reflektuje u zakonskom okviru niti u praksama planiranja. (Beograd, 2014)

MESNA ZAJEDNICA: MESTO ILI ZAJEDNICA?

Prilog rekonceptualizaciji mesnih zajednica kao forme lokalne samouprave, polazeći od osnovne hipoteze da se kroz uključivanje građana u odlučivanje o pravcima razvoja zajednice pokazuje i demokratičnost društva u celini.