Kako se tretira zelenilo u planovima koji su bili na uvidu tokom leta?

Svi smo konačno odahnuli jer su one najgore letnje vrućine iza nas—i znamo, nije baš najlepši #tbt. Ipak, u ovom malom prozoru dok se lišće još održava na granama, sunce sija, vetrić pirka, i kada zapravo možemo da uživamo u sadržajima na otvorenom bez da prokrčkamo, važno je da se osvrnemo na leto iza nas i porazmislimo o letima koja nam tek predstoje. Istraživanja pokazuju da će u narednim decenijama letnje temperature ići do 45, a u urbanim sredinama i do 50 stepeni.

Već smo pisali o praksi objavljivanja planova na rani javni i javni uvid u toku letnjih meseci, i o tome na koji način su zelene površine tretirane u okviru tih planskih rešenja. Podsetimo se da upravo te zelene površine predstavljaju ključni faktor u adaptaciji grada na klimatske promene. Dobro isplanirano zelenilo može doprineti poboljšanju mikroklimatskih uslova i povećanju otpornosti na ekstremne vremenske uslove. Kako bi se to realizovalo, neophodno je zauzeti strateški pristup urbanističkom planiranju koji ne gleda samo kratkoročne (uglavnom novčane) interese (pojedinaca), već promišlja razvoj grada na duge staze. 

S obzirom na to da Beograd nema usvojen Generalni urbanistički plan, a da se Plan generalne regulacije sistema zelenih površina, iako ključan dokument koji reguliše razvoj zelene infrastrukture, tretira kao orjentacioni, ne preostaje nam ništa drugo nego da kroz redove protumačimo viziju grada koju živimo, i šta nam sve ona u budućnosti donosi. 

U nastavku se nalazi pregled 19 urbanističkih i 4 prostorna plana koja su u toku leta bila na uvidu javnosti. Iako prostorni planovi za delove opština Surčin i Grocka predviđaju povećanje šuma, što su zaista lepe vesti, drugi planovi ne ulivaju optimizam. Podatak koji je dosta zabrinjavajuć jeste da oko 58ha zelenih površina nisu vrednovane kao takve, odnosno nisu prepoznate kao zelene površine u obuhvatu plana već kao neizgrađeno zemljište. Ovakvo tretiranje samoniklog zelenila može biti veoma pogubno budući da se poziva na nedostatak formalne zaštite, kategorizacije ili održavanja, i time nastoji da opravda betonizaciju svakog centimetra kvadratnog prirodno regulisanih površina. Sa druge strane, javne zelene površine, koje uživaju nešto viši stepen zaštite, a čije bi unapređenje trebalo da bude jedan od prioriteta razvoja grada, čine tek 1.84% zbirne površine svih obrađenih urbanističkih planova. 

Uz ovakve prakse, čini nam se da je jedini dostižan cilj Beograda da postane scenografija za sledećeg Blade Runnera, a vama?