Kako je PPPPN za EXPO postao mega-projekat koji trajno menja Beograd? Za koga su te izmene osmišljene, sa kojim ciljevima i uz koja opravdanja? Pročitajte!
EXPO nije samo izložba. U ovaj projekat su smešteni i drugi projekti koji nisu prostorno povezani sa planom za EXPO. Ovi projekti se rasportiru po celoj Srbiji. Pogledajte koje smo izdvojili.
USKORO
BEOGRAD JE DOMAĆIN SPECIJALIZOVANE IZLOŽBE EXPO 2027.
Beograd je domaćin specijalizovane izložbe EXPO 2027. Uz nju se, bez stvarne javne rasprave i uz sistemsko zaobilaženje pravnih i planskih okvira, planira jedan od najvećih građevinskih projekata u novijoj istoriji Srbije. Ministarstvo prostora prati kako se transformiše Surčinsko polje, ali i ostatak Beograda, kako se grade narativi i opravdanja za ovaj projekat, kako država učestvuje u tome, ko odlučuje i ko snosi troškove.
/ EXPO 2027 nije veliki EXPO /
Ovo je specijalizovana izložba koja se održava između dve velike svetske — manja po obimu, trajanju, značaju i posećenosti. Ključna razlika za one koji finansiraju ovaj spektakl: na velikim EXPO izložbama svaka zemlja sama gradi i finansira sopstveni paviljon. Na specijalizovanoj to radi zemlja domaćin. Dakle — mi.
/ Kako je 25ha postalo 799ha?/
Plan za EXPO ne nosi naziv EXPO. Zove se Prostorni plan područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona — i to nije administrativna greška, već taktika. Plan je najpre donet za stadion, a naknadno je proglašen I fazom plana za EXPO kompleks.
Imenovanje je ipak najmanji problem. BIE — međunarodni organ koji akredituje ovakve izložbe — propisuje da specijalizovana izložba ne sme zauzimati više od 25ha. Ipak, BIE nije propisala koliko mogu zauzimati prateći sadržaji za EXPO. U našem slučaju, plan pod kojim se gradi EXPO i prateći sadržaji, zauzima 799ha. To je 32 puta više od maksimalnog predviđenog prostora za izložbu. Ono što se u najvećoj meri gradi nije EXPO — EXPO je povod. Prateći sadržaji su ono što će potpuno transformisati Surčin, ali i ostatak grada, jer se infrastruktura planira u skladu sa tim.
/ Zakon koji važi samo za EXPO
– svemogući lex specialis /
Za projekte proglašene “od nacionalnog značaja” zakon dozvoljava ubrzane procedure. Za EXPO je vlast otišla korak dalje: donet je poseban zakon, tzv. lex specialis, koji suspenduje primenu četiri važeća zakona — Zakon o javnim nabavkama, Zakon o planiranju i izgradnji, Zakon o eksproprijaciji i Zakon o opštem upravnom postupku. Jedna od direktnih posledica je skraćenje javnog uvida sa 30 na 15 dana. Takođe, ovaj lex specialis je omogućio da se svi objekti u funkciji EXPO izložbe mogu nakon izgradnje koristiti bez upotrebne dozvole. U državi u kojoj je obrušavanje nadstrešnice na javnom objektu bez upotrebne dozvole usmrtilo 16 osoba.
/ Luksuzno stanovanje je
od nacionalnog interesa? /
Činjenica je da je izgradnja stanova u Beogradu odavno udarila u svoje granice. Ipak, to neće naterati ni investitore, ni državu da obustave izgradnju nepotrebnih i skupih kvadrata.
U pratećim sadržajima EXPO-a naći će se brojni luksuzni stambeni kompleksi, delfinarijum, tematski park, itd, a mi nikako da shvatimo zašto je ova izgradnja u nacionalnom interesu. Jedan od faktora zbog kojih to ne možemo da razumemo je što javnost nikada nije imala uvid ni u jedan zvanični dokument koji pokazuje i dokazuje da postoji ekonomska računica i ekonomska opravdanost ovih projekata. Vlada Srbije nikada nije dala nijedno objašnjenje kako je sve ovo u našem interesu, osim što ga je proglasila nacionalnim interesom.
Podsećamo, EXPO izložba sme da zauzme samo 25ha, pa čak i da njeno održavanje jeste u nacionalnom interesu, šta je sa ostalih 774ha za koje ne postoji nikakvo obrazloženje?
/ 18 milijardi evra
za program koji ne postoji /
Državni vrh nam poručuje da je EXPO “naša prekretnica” i “ono što će promeniti sliku Srbije u svetu”. Manje glasno se govori o tome ko taj zaokret finansira. Čim je potvrđeno da će se specializovani EXPO 2027 održati u Beogradu, Vlada je krenula da gradi narativ kako je “EXPO cela Srbija”. Pod kapom održavanja specijalizovane izložbe EXPO, predsednik države je predstavio investicioni program “Skok u budućnost — Srbija 2027”, u vrednosti od 18 milijardi evra. Međutim, Transparentnost Srbija otkriva da Vlada RS nikada nije usvojila ovaj program kao zvanični dokument. On postoji jedino kao veb stranica sa spiskom od 232 infrastrukturna projekta, koji se podvode pod realizaciju specijalizovane izložbe EXPO. Javni novac se, ipak, troši po tom spisku.
/ Vodoizvorište /
Zaključno sa IV fazom, prostorni plan za nacionalni fudbalski stadion i EXPO zauzeo je prostor i šire (III) i uže (II) zone sanitarne zaštite beogradskog vodoizvorišta. Prema istraživanjima studentske inicijative EXPOdiraću, na ovom prostoru nalazi se ⅓ beogradskog vodoizvorišta pijaće vode. Uprkos tome, Vlada je donela odluku da se na ovom prostoru ukopava i gradi što je u zoni sanitarne zaštite strogo zabranjeno ili dozvoljeno samo pod posebnim uslovima, koji ne narušavaju sanitarnu zaštitu. Dakle, Vlada je svesno donela odluku da ukine ⅓ beogradskog vodoizvorišta pijaće vode time što se opredelila za intenzivnu izgradnju na ovom prostoru.
/ Učešće javnosti u planiranju /
Kada se rade mega-projekti poput ovog, javnost obavezno mora da bude uključena u odlučivanje, jer je ovo velika promena u prostoru koja utiče na sve nas. Ako ne postoji zajednički dogovor, ne postoji ni poverenje u državu koja projekat izvodi. Nažalost, naša Vlada je odlučila da uradi sve suprotno od onoga kako bi trebalo – najpre da uopšte ne daje informacije šta se planira u dokumentu plana, a onda i da proceduru javnog uvida maksimalno skrati i praktično eliminiše. To što su procedure i do sada bile samo formalnost, i to što su dodatno skraćene, ipak, nije bilo dovoljno. Vlada je izmenila i Pravilnik o izradi planova čime su javne sednice prebačene u online format. Na ovaj način nam je poručila da smo svi mi nepoželjni u ovom procesu, da nemamo pravo da kažemo šta je u našem interesu, a i kada kažemo nikog nije briga, bićemo jednostavno ugašeni jednim klikom.
/ Poljoprivredno zemljište /
Ovaj plan obuhvata čak 604,32 ha poljoprivrednog zemljišta! Zašto je to problem? Zato što je poljoprivredno zemljište neobnovljiv i dragocen resurs jednog grada, a ovo poljoprivredno zemljište je većinski u javnoj svojini. Dakle, ono je javno dobro, ali nas o njegovoj prenameni niko ništa nije pitao. Vlada je samostalno odlučila da je urbanizacija Surčinskog polja nacionalni interes, i da je važnije da imamo nacionalni stadion, EXPO, novi sajam, poslovne prostore, tematske parkove, delfinarijum, akavtik centar itd. od toga da imamo poljoprivredno zemljište i proizvodnju hrane.