STANOVI U KOJIMA ŽIVI TRŽIŠTE
Tekst prvobitno napisan za nedeljnik Vreme
Piše: Marko Aksentijević
Kada bi mravi počeli naprasno da prave mravinjake koje ne bi koristili za život ili skladištenje hrane već bi ih samo čuvali od toga da se usele mravi koji nemaju svoj mravinjak – mi bismo to ponašanje smatrali, u najmanju ruku, neobičnim. Prvo bismo posumnjali na nekakva isparavanja ili druge toksine koji su pomutili mravlji um, a zatim bismo uzrok tražili u mutacijama, kolapsu društvene strukture i promenama u dostupnim resursima. Ne bi nam palo na pamet da prazni mravinjaci mravima jednostavno imaju vrednost upravo zato što neki drugi mravi nemaju dom.
Sa sličnim čuđenjem neka udaljena vanzemaljska civilizacija posmatra savremene gradove na našoj planeti. I ima šta da vidi – intenzivno se grade stanovi koji često ostaju prazni dok u njihovoj okolini žive ljudi u pretrpanim ili neuslovnim domovima a nekada i bez krova nad glavom. Al to je zato što se vanzemaljci, kao ni mravi, ne razumeju u ekonomiju. Za razliku od njih, čovečanstvo vešto barata uvećavanjem ekonomske vrednosti i na tom putu će stvoriti milione beskućnika ako je neophodno.
Ne tako davno, stanovi su se gradili primarno kako bi ljudi u njima živeli. Pobeda kapitalizma u hladnom ratu, dovela je do intezivnog prodora kapitala u sve pore društva pa samim time i u stanovanje. Stan je postao još jedan tip robe, investicija, predmet špekulacija i deo finansijskih instrumenata. To što je i dalje nasušna potreba svakog domaćinstva samo mu daje dodatnu vrednost na tržištu, ali stan uopšte ne mora da bude nastanjen da bi vršio svoju primarnu funkciju uvećanja ekonomske vrednosti. Otud smo svedoci sve češće izgradnje stanova u koje se niko ne useljava na svim meridijanima: u Londonu, Pekingu, Limi, Lagosu, Vankuveru, pa i kod nas. Ne gradimo više stanove za ljude, sada smo ravnopravni učesnici globalnih trendova. Tranzicija nas je dovela da konačnog ishodišta – gradimo stanove da u njima živi tržište.
Između dva popisa, samo u Beogradu se uvećao broj stanova za 134 hiljade, dok se broj nenaseljenih stanova uvećao za 24 hiljade. Tako po zvaničnoj statistici, u Beogradu ima 10 hiljada napuštenih stanova, 35 hiljada onih koji se koriste povremeno i još 108 hiljada privremeno nenastanjenih stanova, što je nezgodan amalgam jer obuhvata stanove koji su novi i još neuseljeni ili su u vreme popisa bili ispražnjeni radi selidbe i radova, ali i one stanove u kojima živi neko sa prebivalištem van Beograda. Ako zvanična statistika nije dovoljno uverljiva, možda će nam pomoći pogled na ugašena svetla u novoizgrađenim zgradama da se zapitamo za koga se to gradi.
Prema podacima EUROSTATa, prenaseljenost stanova u Srbiji je tokom 2022. godine iznosila 50 odsto dok je na nivou Evropske unije, sa kojom volimo da se poredimo, ona bila na 17 odsto. Isto tako, prosek godina kada se mladi iseljavaju iz porodičnog doma je 5 godina veći u Srbiji (31.4) nego u EU (26.5). Ako se tome doda loše stanje većine postojećeg stambenog fonda, jasno je da potreba za boljim životnim prostorom postoji. Sa druge strane, prosečno domaćinstvo koje živi u prosečno prenaseljenom stanu i ima prosečna primanja ne može da priušti kvadrat od 4 hiljade evra. Nove stanove uglavnom kupuju oni koji privređuju značajno natprosečno i neretko ulažu u svoju treću ili četvrtu nekretninu. Para na paru i stan na stan.
Jasno je da naše prosečno domaćinstvo nema šanse u tom neravnopravnom takmičenju gde jedni treba da naprave najveću investiciju u životu a drugi da parkiraju ili operu višak novca. Jedan deo problema je svakako i to što oni sa viškom para u Srbiji nemaju neki izbor tržišta kapitala pa prirodno ulažu u nekretnine kojima cene konstantno rastu pa se novac uložen u njih umnožava i pored troškova održavanja stanova. Pored bogatih u Srbiji, stanove kupuje i dijaspora koja misli da će se nekad vratiti ali i stranci koji tom akvizicijom stiču pravo stalnog boravka. Što se zvanične politike tiče, upravo tako i treba da bude jer građevinarstvo daje najznačajniji doprinos rastu BDP-a Srbije.
Bruto društveni proizvod je, ako to do sad neko nije shvatio, mera svih stvari. Sve dok izgradnja stanova doprinosi njegovom rastu, što se države tiče, u njima mogu da žive ale i bauci, ili niko, potpuno svejedno. Da je drugačije, verovatno bi postojala neka provera porekla novca koji se ulaže u nekretnine. Umesto toga, izdaje se rekordni broj građevinskih dozvola, širi se Beograd na vodi, gradi se Expo, betoniraćemo svaki pedalj slobodne površine, čak i kad broj stanova premaši broj stanovnika. Ionako taj trenutak može doći brzo, s obzirom na demografske tendencije i projekcije.
Koncept Generalnog urbanističkog plana Beograda 2041, koji smo videli pre 3 godine i koji je u svojoj prirodi radnog dokumenta i dalje najviše što imamo od dugoročnog plana razvoja grada, opravdava dodatnu urbanizaciju očekivanjem da će se Beograd uvećati za 100 hiljada stanovnika. To očekivanje je u direktnoj suprotnosti sa demografskim studijama koje su sastavni deo samog dokumenta. Tim gore po studije! Mi više ne planiramo u skladu sa potrebama ljudi nego BDP-a. Lakše je zadovoljiti potrebu za stanom 100 hiljada nepostojećih ljudi nego se baviti stambenim i drugim problemima postojećih. To što intezivna gradnja samo uvećava stvarne probleme samo je mala neprijatnost velike izgradnje. Sve dok se betoniranje svakog kvadratnog milimetra u jednom trenutku ne odrazi i na cene tih novogradnji.
Skupi kvadrati, pogotovo u Beogradu, vole da su što centralniji. Da nije tako, mogli bi se prazni stanovi graditi i negde jeftinije i lepše. Ipak, iako u njima neće niko živeti oni moraju biti poželjni za život. A tolika izgradnja samo doprinosi vrućinama, poplavama i nepodnošljivosti života u gradu a to se, rečnikom tržišta, loše odražava i na cene nepokretnosti. Tako je u svakoj novogradnji u već pregusto izgrađenim delovima grada ugrađen i deo njenog budućeg pada vrednosti. O tempora, o mores!
Ipak, nas više treba da brine kakva sve posledice na celo društvo ima potpuno prepuštanje stanovanja nevidljivoj ruci tržišta. Pored toga što ne rešava stvarne stambene potrebe svojih građana, ovakva državna politika (tj. njen izostanak) utiče negativno na razne društvene probleme. Pre svega na već pominjanu demografiju. Nemogućnost da se stambeno pitanje reši na siguran način utiče na odlaganje zasnivanja porodice ili uopšte želju mladih da ostanu u zemlji. Onima koji ostaju smanjena je društvena pokretljivost jer ne mogu lako da priušte troškove stanovanja u željenom mestu obrazovanja ili rada. Nema dovoljno mesta u praznim stanovima jer kapitalu treba komfora.
Lakše je zamisliti da Srbija izumre nego da se prazni kvadrati oporezuju. U suprotnom bismo verovatno vodili uzbudljivu javnu debatu o tome na koji način aktivirati postojeći neiskorišćeni prostor za realne stambene potrebe. Eto jednog problema koji bi mogao solidnim delom da se reši sa postojećim resursima jer stanova ima. Ali stvari nisu tako jednostavne. Stvari su komplikovane i zato su stanovi prazni. To samo vanzemaljci ne mogu da shvate.
POVEZANI TEKSTOVI
Kolektivu Ministarstvo prostora druga nagrada na Salonu urbanizma
Kolektiv Ministarstvo prostora je danas osvojio drugu nagradu u kategoriji publikacije na ovogo…
Kako se tretira zelenilo u planovima koji su bili na uvidu tokom leta?
Svi smo konačno odahnuli jer su one najgore letnje vrućine iza nas—i znamo, nije baš najlepši #tbt. Ipak…
Koliko toplotnih talasa možemo da preživimo? Zavisi od zelenila koje budemo imali.
Dva toplotna talasa koja smo, slobodno možemo reći, preživeli ovog leta, najintenzivniji su u poslednjih…
Zelenilo u planovima tek u tragovima, a sve toplija leta nas čekaju
Praksa objavljivanja ranih i javnih uvida u urbanističke planove za vreme leta, u toku velikih vrućina i …
Marina Dorćol – građani postavljali pitanja, ali nije imao ko da odgovori
Juče je u prostorijama Urbanističkog zavoda održan sastanak sa grupom građana Dorćol u srcu, u or…
“Na čijoj ste strani?” je pogrešno pitanje
Juče je održan treći nastavak jedne iste javne sednice Komisije za planove o planu detaljne regul…
Plan uz železničku prugu Ostružnica u zoni vodoizvorišta
Plan detaljne regulacije prostora između obilaznice oko Beograda, Obrenovačkog puta i obilazne že…
Zatvaranje, raslojavanje i isključivanje – koncept modernog stanovanja?
Preplavljeni novoizgrađenim stambenim kvadratima i stilom života koji nam se uz njih obećava, sve…
Inicijativa Blok je naš u odbrani novobeogradskog zelenila
U februaru 2024. godine, privremeni organ grada Beograda doneo je odluku o izradi plana detalj…
Kako će se ovog leta rashladiti energetski siromašni?
Jedan vreli letnji dan u mom životu protiče ispod klime, razgaćena, sa hladnom kafom na stolu i…
Građani zahtevaju izmene projekta Marina Dorćol zbog uticaja na životnu okolinu
Krajem septembra 2021. godine usvojen je Plan detaljne regulacije za Linijski park Beograd, projekat koji…
Više od 10% zelenila nestalo u Beogradu za 20 godina
Zelena infrastruktura je ključna za život u gradu, kako zdravstveno, tako i funkcionalno, u smislu zaštit…
Deklaracija o sudbini Beogradskog Sajma i Generalštaba-Saopštenje za javnost
Na osnovu aklamacijski iskazanih mišljenja Foruma – više od 350 arhitekata i inženjera različitih struka…
Primedbe na plan za hotel Jugoslavija – javni uvid
U periodu od 15.04. do 20.05.2024. možete poslati primedbe na plan za hotel Jugoslavija, koji je u isto…
U aktulenim planovima, zelenilo samo u tragovima
Trenutno se na ranom javnom uvidu nalaze dva plana detaljne regulacije koji u svom…
Trošimo duplo više energiije nego EU, a koliko možemo da platimo?
U Srbiji preko milion domaćinstava živi u energetskom siromaštvu. Prema zvaničnoj…
Video serijal “Pojmovnik – Ka drugačijem gradu”
Pred vama je serijal od četiri videa u kom pojašnjavamo osnovne pojmove koji definišu bolji život…
Šta se planira na Avali i Kosmaju?
Na oglasnoj tabli Grada pojavio se plan koji obuhvata ceo predeo Avale i Kosmaja, dakle, …
Šuma ne može biti pretvorena u komercijalne sadržaje – PDR za Zmaj
Nacrt izmena i dopuna PDR-a za područje privredne zone “auto-put” u Novom Beogradu…
Grad koji nestaje i grad koji nastaje
Kada pogledamo retrospektivno na 2023. godinu, jasno nam je da se Beograd trajno menja…
Slavimo 100 žena u arhitekturi!
Verovatno ste primetili da objave i najave urbanističkih planova i projekata ne možete tek tako d…
Urbanistički projekat za Sajam mora da se poništi
Verovatno ste primetili da objave i najave urbanističkih planova i projekata ne možete tek tako d…
Završen još jedan Zemaljski forum!
Krajem avgusta 2023. godine organizovali smo drugi Zemaljski forum, pod nazivom Terrestrial forum…
Primedbe na plan za Hotel Jugoslavija
U periodu od 11.09. do 25.09.2023. u toku je rani javni uvid u Plan detaljne regulacije bloka 11 i dela…
Nepriuštivost je glavni problem u oblasti stanovanja
Istraživanje organizacije Ministarstvo prostora “Koliko je (ne)priuštivo stanovanje u Beogradu”…
PEŠAČKO-BICIKLISTIČKI MOST: PRIMEDBE
PEŠAČKO-BICIKLISTIČKI MOST: PRIMEDBEU toku je javni uvid u Nacrt PDR za...
Izmene Zakona o planiranju i izgradnji – ni reči o javnom interesu PRIMEDBE
Nevladine organizacije RERI i Ministarstvo prostora su nakon jučerašnje rasprave o izmenama Zakon…
U Jabučki rit ne stižu novine – kako se proizvode prostorne nejednakosti i stambena seregacija
Jabučki rit je naselje u opštini Palilula, udaljeno dvadesetak kilom…
Pešačko-biciklistički most: PRIMEDBE
U toku je javni uvid u Nacrt PDR za izgradnju pešačko – biciklističke veze između Ulice Omladinsk…
GUP po meri čoveka – ali kog?
Sveobuhvatni društveni konsenzus o zajedničkim ciljevima i pravcima prostornog uređenja jednog …
Izveštaj sa četvrtog foruma
Razvoj Rušnja kroz perspektivu potreba njegovih stanovnika: izveštaj sa četvrte mini građanske skupštine…
Generalni urbanistički plan Beograda 2041: PRIMEDBE
U toku je #ranijavniuvid u Generalni urbanistički plan Beograda 2041. Tri godine nakon što je Sku…
Izveštaj sa drugog foruma
Početkom 2022. godine održali smo dva participativna foruma sa temom Generalni urbanistički pl…
Zahtev za održavanje javnih prezentacija GUP 2041
Trideset jedna ekspertska organizacija, građanska i neformalna inicijativa uputila je zahtev nadl…
Izveštaj sa trećeg foruma
U subotu 26. marta 2022. godine, održan je četvrti participativni forum, čija je tema bila Nacrt PGR …
Srpsko-kineski industrijski park: PRIMEDBE
U toku je #javniuvid u Nacrt PP područja posebne namene za realizaciju projekta “Srpsko – Kineski…
GUP Beograda 2041 primedbe
U toku je rani javni uvid u Generalni urbanistički plan Beograda do 2041. godine. Tri godine nako…
Ima li prostora za građane u urbanističkom planiranju?
Prema istraživanju kolektiva Ministarstvo prostora, učešće javnosti u urbanističkom planiranju je…
Otvoreno pismo Ministarstvu povodom Predloga reforme
U četvrtak 17. marta, tokom trajanja javne rasprave o Konceptu politike o reformi e-Prostora doku…
Priznanje za Izgradnju mape jednakosti kolektiva BeFem
Dobili smo priznanje za Izgradnju mape jednakosti od kolektiva BeFem. Izuzetno velika čast!…
PGR Beograda, rani javni uvid: PRIMEDBE
Predmetni Elaborat je izložen na rani javni uvid uprkos tome što ne ispunjava i ne sadrži zakonom…
PGR BEOGRADA: primedbe
Danas, 21. januara je poslednji dan za predaju primedbi na Nacrt izmena i dopuna plana generaln…
Nacionalna stambena strategija: PRIMEDBE
Od 20. decembra 2021. godine do 10. januara 2022. godine sprovodila se javna rasprava o Predlogu …
PGR: razvoj Beograda u senci praznika
Povodom odluke da se javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Plana generalne regulacije Beograda (PGR)…
Beograd na vodi: PRIMEDBE
U toku je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana za projekat „Beograd na vodi”. Već …
Održan prvi Participativni forum
U subotu, 6. novembra organizovali smo eksperimentalni participativni forum u sklopu kojeg su gra…
Prostorni plan RS: PRIMEDBE
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 5. aprila objavilo početak javne rasp…
Nacionalni stadion: PRIMEDBE
Do 30. oktobra traje javni uvid u Prostorni plan područja posebne namene nacionalnog fudbalskog …
Beograd raste i nastaviće, ali da li se razvija?
U četvrtak, 23. septembra predstavili smo rezultate istraživanja javnog mnjenja o problemima funk…
Otvoren prvi Zemaljski forum – Horizonti promene!
U ponedeljak, 23. avgusta smo otvorili prvi Zemaljski forum u Ekološkom centru Radulovački u Srem…
Srpsko-kineski industrijski park, rani javni uvid: PRIMEDBE
U toku je Rani javni uvid povodom izrade Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju…
Zahtevamo ponavljanje javnog uvida u Nacrt prostornog plana RS
Udruženja koja se zalažu za zdravu životnu sredinu i održivi urbani razvoj podnela su danas zahtev…
PGR Beograda, javni uvid: PDR za Linijski park: PRIMEDBE
U toku je javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije za Linijski park. Nacrt plana detaljne reg…
PGR Beograda, javni uvid: primedbe
U toku je javni uvid u plan generalne regulacije grada Beograda, međutim, javnost još uvek nema…
Prostorni plan Republike Srbije – neprihvatljivo kratak rok za učešće javnosti
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 5. aprila objavilo početak javne rasp…
Park, ne gradilište! Mitićeva rupa je u opasnosti
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda uputio je Elaborat …
Nagrada Crnogorskog salona arhitekture
Imajući u vidu aktuelnu epidemiološku situaciju, Organizacioni tim Salona odlučio je da radove pr…
Pandemija ≠ izgovor
Grad Beograd najgrublje krši građanska prava u nastojanju da bez učešća javnosti ozakoni štetni i…
Zahtevamo odlaganje javnih uvida!
U situaciji pogoršane epidemiološke situacije, kada je broj potvrđenih slučajeva zaraze bolešću …
Poništiti nezakonite procedure izrade planskih dokumenata
Juče je građanima uskraćeno pravo da učestvuju u donošenju odluke o urbanizaciji Makiškog polja, …
Izložba Living the City – aerodrom Berlin-Tempelhof
Ministarstvo prostora je deo Living the City, velike revijalne izložbe koja prikazuje neke od naj…
Agelast: Ministarstvo prostora
“Oni se nalaze na prvoj liniji fronta trenutne borbe za Košutnjak, osnivači su “Ne davimo Beograd…
Emisija Prostori slobode: Iva Čukić
U šestoj epizodi serijala Prostori Slobode Mia David razgovara sa Ivom Čukić. U šestoj epizodi se…