Video serijal “Pojmovnik – Ka drugačijem gradu”

Pred vama je serijal od četiri videa u kom pojašnjavamo osnovne pojmove koji definišu bolji život u gradu za sve nas. Kroz praksu smo više puta imali priliku da vidimo da se grad planira i razvija prema interesima pojedinaca koji imaju moć, dok građane niko ništa ne pita. Naša misija je da ovaj obrazac prekinemo i dobijemo održiv i razvijen grad u kom nam je udobno, u kom se osećamo bezbedno i u kom volimo da živimo.

Ovaj video serijal predstavlja kako možemo da dođemo do grada u kom živimo kvalitetnije, rasterećenije i udobnije.

U prvoj epizodi predstavili smo pojmove o kojima ćemo govoriti, kao i mišljenja naših saradnika, prijatelja i što je najvažnije, stanovnika ovog grada, šta je za njih drugačiji grad. To su sve predlozi koji se tiču svakodnevnog života, a uslovi za njihovo ostvarivanje se mogu isplanirati kroz urbanizam, politike stanovanja i zelene politike.

Druga epizoda se bavi temom priuštivog stanovanja koje je neophodno gradu koji je osmišljen po demokratskim načelima. Postoje brojne sistemske mere koje se mogu uvesti kako bi stanovanje bilo socijalno pravednije, i bilo dostupno najvećem broju građana. Regulacija tržišta nekretnina moguća je kroz ograničenje rente, a važna mera je i povećanje fonda javnih stanova, koji se mogu iznajmiti po fer uslovima i u skladu sa prosečnim i minimalnim primanjima. Na ovaj način dolazimo do ostvarivanja prava na stanovanje koje jeste jedno od osnovnih ljudskih prava. U videu smo pričali i o drugim sistemskim merama, pa poslušajte i napišite nam šta vi mislite o tome.

Naredna epizoda bavi se temom pravedne energetske tranzicije. Mere koje podrazumevaju smanjenje emisije ugljen-dioksida zahtevaju određeni ekonomski standard, koji građani Srbije uglavnom nemaju. Sektor zgrada jeste najveći potrošač energije i zagađivač, a energetska obnova stambenih objekata se većim delom očekuje upravo od vlasnika nekretnina. Šta se dešava ako vlasnik nema novca za energetsku sanaciju svog doma? Moraće da plaća sve veće račune za struju i grejanje, dok će oni koji su bili dovoljno bogati da ulože u energetski efikasnija rešenja ostati sa ušteđevinom u džepu. Ako energetska tranzicija ne bude socijalno osetljiva, njeni rezultati će samo produbiti socijalne nejednakosti u Srbiji. U trećoj epizodi smo pričali o merama koje je neophodno uvesti kako bi se smanjila emisija ugljen-dioksida, ali i tematizovali važno pitanje, ko će to da finansira i kako će kroz energetsku tranziciju da prođu oni sa prosečnim ili minimalnim primanjima, koji nemaju novca za neplanirane troškove.

Kolaborativno planiranje je tema poslednje epizoda. Mi verujemo da je ovo način da se u planiranje grada uključe svi – i stručnjaci i građani. Mesto gde ćemo dobiti što raznovrsnije uvide i doći do rešenja za prostore, koja uzimaju u obzir sve uglove i interese. Ovaj način planiranja je institucionalizovan u nekim evropskim sistemima, a ideja je da to učinimo i kod nas. Pogledajte video, pa nam recite i vaše mišljenje, da li bi kolaborativno planiranje dovelo do bolje uređenog grada.

Voleli bismo da čujemo i vaše uvide, šta bi za vas bio drugačiji grad, pa nam pišite u komentarima na Youtube-u ili na mrežama!