Izveštaj sa drugog foruma

Druga mini-građanska skupština bavila se strateškim razvojem Beograda u narednih 20 godina

U pokušaju da testiramo kako formati deliberativne demokratije mogu biti korisni za dublju i intenzivniju participaciju građana u razvoju i oblikovanju grada, organizovali smo drugu mini građansku skupštinu na temu Generalnog urbanističkog plana Beograda do 2041. godine. Ovog puta je u pitanju plan koji je, za razliku od Planova generalne i detaljne regulacije, najvažniji strateški plan za jedan grad i pravi se za duži period – u slučaju Beograda za 20 godina. U hijerarhiji planova, naime, GUP je krovni dokument kada je u pitanju urbanistički razvoj grada i on propisuje smernice koje se prostorno detaljnije razrađuju kroz ostale planove nižeg reda: Plan generalne regulacije (PGR), Planovi detaljne regulacije (PDR) i Urbanistički  projekti (UP) koji moraju biti usklađeni sa njim. 

U trenutku održavanja skupštine, postojala je samo Odluka o izradi plana (“Sl. list grada Beograda”, br. 74/2019), ali ne i predlog koncepta plana, iako je ovaj dokument trebalo da bude usvojen 2021. godine. Zbog značaja ovog planskog dokumenta i probijanja rokova za njegovo usvajanje, druga mini građanska skupština je bila posvećena identifikovanju problema sa kojima se susrećemo u gradu iz 4 oblasti – Planiranje zelenih površina u gradu; Distribucija javnih namena; Prostorni razvoj i širenje grada; Razvoj saobraćaja u gradu – kao i definisanju pravednih principa za rešavanje tih problema, a koje se mogu naći u predstojećem GUP-u. Zbog obima plana, skupštinu smo organizovali tokom dve subote – 29. januara i 5. marta 2022. godine – u onlajn formatu, zbog tada aktuelnih epidemioloških mera. 

Osmisliti participativnu diskusiju o apstraktnijim rešenjima, što nivo GUP-a nameće, bio je dodatni izazov u slučaju drugog foruma. S obzirom da je teritorija obuhvata plana bila ovog puta daleko šira, a sa ciljem da učesnici budu relevantni i reprezentativni, regrutovano je  40 učesnica i učesnika iz redova (neaktivnih) građana Beograda, kroz saradnju sa agencijom za istraživanje javnog mnjenja. Pored građana, ovog puta, zbog prethodnog odbijanja učešća, nisu pozvani predstavnici Urbanističkog zavoda kao obrađivača planova. Pored građana, učestvovali su i stručnjaci iz oblasti urbanističkog i prostornog planiranja, zelene i saobraćajne infrastrukture. 

Druga mini građanska skupština na temu budućeg strateškog razvoja Beograda proizvela je konsenzualne principe i ciljeve u oblastima o kojima se diskutovalo. Imajući u vidu da je karakter plana strateški, kao i da je forum organizovan pre postojanja koncepta plana, ovi su principi bili načelni, ali relevantni za buduće plansko rešenje. Kao i prethodnog puta, ovi su rezultati upućeni obrađivaču plana – Urbanističkom zavodu Beograda, a održan je i sastanak sa predstavnicima tima koji radi na planu. Predlozi su poslati i Sekretarijatu za urbanizam i građevinarstvo Grada Beograda i Kabinetu gradskog urbaniste i predsednika Komisije za planove. Međutim, koncept plana koji je bio predstavljen na ranom javnom uvidu u junu 2022. godine nije odražavao predložene ciljeve i principe građana. Primedbe su poslate tokom ranog javnog uvida, uključujući i one zasnovane na rezultatima foruma. Do ovog trenutka još uvek nije organizovan javni uvid u nacrt ovog plana.

Bez obzira na odsustvo reakcija nadležnih institucija na predloge koje su izneli sami građani, naš kolektiv se kroz svaku pojedinačnu mini građansku skupštinu iznova uverava u to da u oblasti urbanisitičkog planiranja nema sumnje da su građani, uz adekvatnu podršku stručnjaka, opremljeni razumevanjem sopstvenih (zajedničkih) potreba i kako se one mogu prevesti u prostorna rešenja i da su predlozi dobijeni kroz ovakve formate u kojima je moguće sučeljavanje različitih stavova i argumenata, ali i ravnopravno izražavanje i diskusija, mogu dobiti legitimnije odluke koje su više u saglasnosti sa onim što možemo tumačiti kao javni interes. Takođe, utisak nam je da se i građani i stručnjaci, kao i mi, članovi kolektiva Ministarstvo prostora, zajednički transformismo i učimo kroz ovakve procese, ka autentičnijoj demokratskoj političkoj kulturi.