URBANE BAŠTE I GRADSKO PČELARSTVO – UG EKONAUT

Kada razgovaramo o budućnosti razvoja jednog grada, ne govorimo samo izgrađenim strukturama, već i o tome na koji se način takva struktura odnosi prema kultivisanim zelenim površinama, ali i prirodi koja je okružuje. Isto tako, trebalo bi da ne govorimo samo o potrebama ljudi kao stanovnika grada, već i o svim drugim vrstama koje ga nastanjuju. Vizija Beograda koji priželjkujemo 2041. godine tako mora uključiti i stanove i staništa.

Grad. Sredina rezervisana za čoveka, prilagođena njegovim potrebama, uglavnom vrlo zagađena. Broj zelenih površina u gradu je sve manji a postojeći parkovi i bašte često su zapušteni. Sve ovo navodi nas na zaključak da urbana sredina nije adekvatno mesto za životinje. Verovatno se iznenadimo kada nam pčela uđe u stan ili nam bumbar sleti na cveće na terasi. Zato biste se sigurno iznenadili ako bismo vam rekli da u Beogradu živi čak 250 vrsta pčela! Ako se prisetimo nekih osnovnih lekcija iz biologije, razumećemo zašto su nam ovi mali insekti zaista neophodni. Nama najpoznatija, medonosna pčela, jedan je od najvažnijih insekata polinatora koji oprašuje čak 70 od 100 biljaka koje su u našoj svakodnevnoj upotrebi. Budući da je raznovrsna ishrana stožer zdravog života, a prisustvo insekata indikator da naš grad i dalje diše, ne treba da se zabrinemo ako ispred zgrade, među betonskim zidovima, ugledamo košnicu.

Da se na lokalnom nivou ipak obraća pažnja na ove fantastične insekte dokazuje udruženje građana Ekonaut. Ova grupa ljubitelja pčela pod sloganom ,,vratimo prirodu u grad“ dokazuje da je suživot ljudi i pčela u gradu i te kako moguć. Ekipa iz Ekonauta bavi se projektovanjem urbanih bašti – oni pretvaraju zapušten prostor u zelene oaze. Od prošle godine organizuju i školu pčelarstva, a trenutno rade i na brendiranju beogradskog meda. Kompanija Kreativa dala je pozitivan primer ustupivši svoj krov pčelama i njihovim kućicama, ali i prostor za učenje polaznicima škole pčelarstva.

Sabina Kerić, osnivačica Ekonauta, kaže da je njihova krajnja ideja da naprave površinu koja funkcioniše po principu community gardeninga – napraviti mesto za proizvodnju, mesto susreta i edukacije o pčelama, koje će svima biti od koristi. Ipak, Sabina podseća : ,,Naša zamisao prilično je ambiciozna s obzirom na naše političke, ekonomske i druge okolnosti. Praktično je nemoguće da nevladina organizacija dobije parče zemljišta koje pripada državi. Ne postoji konkurs niti zakonska regulativa koja građanima to dozvoljava.“ Sabina je pokušala da predstavi svoju ideju gradskoj upravi, ali je urbana bašta okarakterisana kao estetski ružna dok su prioritet bile fontane. ,,Državne površine čuvaju se za investitore. Izgleda da im je bolje da neiskorišćen prostor ostane deponija, nego da tamo nekim građanima daju da gaje papriku i paradajz.“, ističe Sabina.

Ipak, zahvaljujući entuzijazmu članova udruženja i ekološkoj osvešćenosti pojedinih kompanija, Ekonaut je osmislio i projektovao nekoliko urbanih bašti. Jedna od njih nalazi se u centru grada, u nekada ruiniranom prostoru, neposredno pored kompanije Nova Iskra. „Zelena učionica“ prvi je urbani edukativni vrt u centru Beograda. Ova nesvakidašnja bašta, unosi optimizam u monotonu i zagađenu gradsku sredinu a pored toga što je estetski primamljiva, neguje lokalni biodiverzitet. Korist od ovakve bašte je višestruka – ljudi se ovde opuštaju i edukuju, dok pčele imaju bezbednu sredinu i biljke od kojih zavise.

Dok čekamo da još neki urbani vrt nikne u našoj okolini, hajde da se potrudimo da prostor u kom živimo učinimo zelenijim i samim tim doprinesemo opstanku pčela i drugih insekata kojima toliko dugujemo! Ekonaut je sastavio priručnik od 100 biljaka koje možete zasaditi kako bi nahranili pčele. Dovoljno je da kupite saksiju lavande ili zasadite začinsko bilje i tako ulepšate svoju terasu i u isto vreme možda obezbedite opstanak maloj, vrednoj pčeli.