meta pixel

ULIČNA GALERIJA

Ulična galerija predstavlja jedinstven projekat oživljavanja napuštenog i ruiniranog javnog prostora. Devastirani javni prostor u prolazu između Trga Nikole Pašića i Nušićeve ulice rekonstruisan je u saradnji sa opštinom Stari grad, sa kojom je naše udruženje potpisalo ugovor o ustupanju tog prostora za potrebe organizovanja umetničkog programa.

Prostor, koji je ranije koristio kao mesto za izlaganje postera bioskopa Kozara, prvi put smo uočili 2010. godine. Nakon nešto više od dve godine potraga za vlasnicima i pregovaranja uspeli smo da dođemo do dogovora i Ulična galerija je otvorena 25. aprila 2012. godine, prema projektu arhitekata Ive Čukić i Marka Radenkovića.

”Pre pet godina prostor u mračnom prolazu iza spaljene Kozare služio je kao neformalni toalet. I danas služi, samo što je to sada Ulična galerija. Samo nekakvi puritanci ili dežurni cinici neće priznati veličinu te razlike. Samo neko sa pogrešnim očekivanjima od umetnosti i urbanih intervencija može biti nezadovoljan. Ulična galerija nije nastala kako bi ulepšala prolaz, već kako bi vratila dostojanstvo njegovim korisnicima i korisnicama.” – insert iz publikacije “Pet godina ulične galerije“.

Proces izmeštanja umetnosti u javni prostor omogućio je galeriji veliki broj posetilaca, ali možda bitnije od toga, omogućio je da široj publici približimo teme za koje smo osećali odgovornost da o njima govorimo, zajedno sa umetnicima koji su ih predlagali. Uličnu galeriju obeležava šarenlikost medija i tema, brojni domaći i međunarodni autori, i različiti umetnički senzibiliteti. Galerija je posebno otvorena prema autorima i umetnicima nezavisne kulturne scene, ali i brojnim autorima koji stvaraju na talasu uradi sam filozofije.

Pored velikog broja izložbi galerija je ugostila nekoliko festivala, filmskih projekcija i radionica, pa su tako u njoj održani i festivali Radost Ludost, Mikro festival amaterskog filma, Vreva, Novo Doba i Fijuk sajmovi, Samit nesvrstanih i tako dalje. U saradnji sa klubom Podmornica zajednički su organizovani mnogi koncerti, a uspešno je realizovana i inicijativa da se prolaz u kome se galerija nalazi, nazove Čavketov pasaž. Saradnja sa ekipom okupljenom oko festivala Novo doba i Fijuk sajma, donela nam je brojne zanimljive programe, koncerte i teme.

ČAVKETOV PASAŽ

Početak Čavketovog umetničkog delovanja vezuje se za bend Butik (Čavke, Nebojša Antonijević – Anton i Zoran Radomirović – Švaba), a 1980. godine postaje bubnjar kultnog beogradskog sastava – Električni orgazam i povremeno gostuje Partibrejkersima. Kasnije postaje deo benda Babe (Žika Milenković i Zoran Ilić), a u istom periodu (1992.) i član grupe Rimtutituki. Kao pripadnik osvešćenog dela tadašnjeg Beograda, sa ekipom – Milan Mladenović, Zoran Kostić Cane, Nebojša Antonijević Anton, Borko Petrović, Srđan Gojković Gile, Zoran Radomirović Švaba i Ljubomir Jovanović Jovec – pokušava da probudi glas protesta protiv ratnog ludila, ekonomske i kulturne destrukcije antiratnim porukama. Ovi ljudi, uz brojne kolege i prijatelje, predstavljali su prodor autentičnog rokenrola u kulturni život Beograda kome su dali potpuno novi kvalitet. Goran Čavajda je svojim radom, društvenim aktivnostima i ljubavlju koju je gajio prema Beogradu zaslužio da ovaj prolaz nosi njegovo ime.

ŠIRENJE MREŽE I INICIJATIVE

Posebno smo ponosni na činjenicu da je naša galerija inspirisala nastanak nekoliko novih sličnih mesta po Srbiji. Mreža uličnih i otvorenih galerija tako se razgranala i u Valjevu, Šapcu, Novom Sadu, Smederevu, Vranju i Beogradu. Galerija je od svog nastanka povremeno sarađivala i sa Muzejem savremene umetnosti u Beogradu, galerijom Remont, Beogradskom internacionalnom nedeljom arhitekture, Oktobarskim salonom, Kulturnim centrom Beograda, ULUPUDS-om, i drugima.
Vrednost ove galerije prepoznala je i međunarodna platforma institucija European Prize for Urban Public Space, koja nas je 2014. godine predložila za nagradu za najbolji javni prostor u Evropi. Tom prilikom među brojnim inspirativnim primerima, Ulična galerija bila je predstavljena na izložbi u Centru savremene kulture u Barseloni.
Skoro 10 godina je naše udruženje brinulo o ovom prostoru, odražavali smo ga, čistili, sređivali, krečili, uređivali program i zajedno sa umeticima i komšijama dali primer kako javni prostor oživeti i učiniti ga dostupnim svima. Nakon brojnih sjajnih saradnji sa prijateljima okupljenim oko kolektiva Matrijaršija, odlučili smo da prostor prepustimo njima u decembru 2019. godine, uz puno poverenje da će oni nastaviti da unapređuju galeriju.

Više o Uličnoj galeriji možete čitati i u publikaciji Pet godina Ulične galerije.

POVEZANI TEKSTOVI

Ekspedicija Inex film

Ekspedicija Inex film

U 2023. godini smo napravili seminar Ekonomija grada, koji je bio otvoren za sve, sa željom da za…