ZDRUŽENI ZA ČISTIJE I PRIJATNIJE NASELJE – UDRUŽENJE GRAĐANA KOTEŽ
Nepotrebna podela Beograda na desnu i levu obalu Dunava i zanemarivanje naselja van centra, nepravedno stavlja građane prigradskih naselja u drugi plan. Ako vam je potrebno više od pola sata od Trga republike do kuće i svakodnevno ste zarobljeni u nesnosnim gužvama na Pančevačkom mostu, verovatno živite u jednom od njih (neki bi rekli – „Bogu iza nogu“).
Jedno od pet naselja na Levoj obali Dunava, nekada je važilo za najzelenije u Beogradu. Naselje Kotež, dom za oko 15 hiljada ljudi, udaljeno samo 6 kilometara od centra, danas je zapostavljeno. Kotežani su suočeni sa velikim brojem komunalnih i ekoloških problema. Iako vlast nema sluha za njihove probleme ipak su odlučili da sudbinu svog naselja ne prepuštaju slučaju. Udruženje građana Kotež, osnovano je 2017. i do danas može da se pohvali brojnim akcijama.
Počelo je spontano, ali s problemom koji je bio okidač da se Kotežani samoorganizuju. Naime, pre 6 godina dogodila se ekološka katastrofa. ,,Pukla je borčanska kanalizaciona cev, u blizini naselja Kotež. Doslovno je napravila jezero sa kanalizacionom vodom koja je trovala životnu sredinu. Tada sam pozvao par prijatelja da dodju na mesto dešavanja i dok sam davao neku izjavu, rekao sam: Mi ,udruženi građani Koteža…Tada sam i shvatio da zaista treba da se i formalno udružimo.“, seća se Predrag Dučić, jedan od osnivača udruženja.
Ovo je samo jedan u nizu ekoloških problema u Kotežu. U neposrednoj blizini nalazi se oko 60 deponija smeća, dugogodišnji problem otvorene kanalizacije i nekadašnja zelena oaza, Jojkićev Dunavac, u koji otiču fekalne vode. Žitelji Koteža organizovali su nesvakidašnju pešačku turu i na duhovit način iskazali svoj revolt. Avantura Last minute Kotež, obuhvatala je obilazak četiri najzagađenije lokacije – zapušteni park, kanal Kalovita, Kotežanska Vinča i Jojkićev Dunavac. Ovim putem su ukazali na svoje probleme i privukli pažnju velikog broja medija. Na originalan način, dok se druže i razgovaraju, prikupljaju novac za humanitarne svrhe u isto vreme glasno iznose svoje zahteve i zamerke. Autentična je i manifestacija održana ovog leta, simbolično nazvana – Pevajmo od muke. Kotežani su od muke pevali jer su, kako kažu, potpuno zanemareni od strane zvaničnih državnih institucija. „Mi iz UGK se već godinama borimo za naša osnovna ljudska prava“.Najinteresantija je akcija u kojoj su građani ovog naselja zasadili cveće u rupe na putu, jer Beograd put nije reagovao nakon njihovih molbi. Rupe su ubrzo sanirane, a Kotežanci su dokazali da pozitivan stav, srčanost i zajednička borba i te kako mogu da urode plodom.
„Naselje Kotež je bez policije, pošte, banke, pedijatra, ustanove kulture. Ni dečija igrališta nikada nisu obnovljena i sada stoje kao neke iskopine.“, kaže Predrag. Predrag dodaje da je rešavanje problema moguće jedino uz dobru organizaciju i istomišljenike, a to su u Kotežu svi oni koji su svesni svojih potreba. On veruje da Kotežani zajedničkim snagama mogu da se izbore za prijatnije i čistije naselje. „Podrska medija nam je bitna, ali važna je i sreća. A sreća se ipak mora zasluziti.“.
Nadamo se da će njihov entuzijazam podstaći i stanovništvo drugih naselja Leve obale, koji imaju slične probleme.
POVEZANI TEKSTOVI
Kako će se ovog leta rashladiti energetski siromašni?
Jedan vreli letnji dan u mom životu protiče ispod klime, razgaćena, sa hladnom kafom na stolu i…
Pravo na energiju
Država Srbija prepoznaje energetsko siromaštvo i određuje ga kao “stanje u kojem domaćinstvo nema…
Trošimo duplo više energiije nego EU, a koliko možemo da platimo?
U Srbiji preko milion domaćinstava živi u energetskom siromaštvu. Prema zvaničnoj…
Ekspedicija Inex film
U 2023. godini smo napravili seminar Ekonomija grada, koji je bio otvoren za sve, sa željom da za…
Građanske skupštine
Kolektiv Ministarstva prostora čvrsto brani poziciju da građani imaju i pravo i kapacitet da, uko…
Izveštaj sa četvrtog foruma
Razvoj Rušnja kroz perspektivu potreba njegovih stanovnika: izveštaj sa četvrte mini građanske skupštine…
Izveštaj sa drugog foruma
Početkom 2022. godine održali smo dva participativna foruma sa temom Generalni urbanistički pl…
Izveštaj sa trećeg foruma
U subotu 26. marta 2022. godine, održan je četvrti participativni forum, čija je tema bila Nacrt PGR …
Održan prvi Participativni forum
U subotu, 6. novembra organizovali smo eksperimentalni participativni forum u sklopu kojeg su gra…
Stambena zajednica Davorina Jenka 3a – idealne komšije
Da komšijska solidarnost nije utopijski scenario dokazali su stanovnici jednog mirijevskog bloka…
Zajedno protiv gladi i siromaštva – Solidarna kuhinja
Prošlog marta zadesilo nas je vanredno stanje. Bili smo zarobljeni u svojim domovima, nervozni…
Neumorna komšijska inicijativa – zajedničke akcije blokova 70 i 70a
Sigurno poznajete bar jednu osobu koja živi u blokovima i neguje blokovski identitet – živi za sv…
Za naselje po meri stanara – US Stepa Stepanović
Beogradsko naselje Stepa Stepanović izgrađeno je pre jednu deceniju i danas izgleda značajno drug…
Šuma peva – krošnje koje život znače
Šuma – duge šetnje, visoke krošnje, svež vazduh, osećaj spokoja. Grad – beton, ubrzan korak, zag…
Zelenilom protiv sivila – svaka sadnica je važna
Svima nam smeta sivilo. Previse betona i asfalta čine našu svakodnevicu monotonom. Željni smo kr…
Solarna energija kao poželjna alternativa – energetska zadruga Elektropionir
Električna energija, od koje nam zavisi gotovo čitavo domaćinstvo, u Srbiji se u najvećoj meri pr…
Urbane bašte i gradsko pčelarstvo – UG Ekonaut
Kada razgovaramo o budućnosti razvoja jednog grada, ne govorimo samo izgrađenim strukturama, već …
Kome je potrebna javna svojina?
Da li je prodaja najbolji način da se prostori u javnom vlasništvu iskoriste i sačuvaju? Beograđa…
Bioskopi: Povratak otpisanih
Akciju Bioskopi: Povratak otpisanih pokrenuli smo 2011. godine kao reakciju na propadanje i priva…
Ulična galerija
Ulična galerija predstavlja jedinstven projekat oživljavanja napuštenog i ruiniranog javnog prost…