SOLARNA ENERGIJA KAO POŽELJNA ALTERNATIVA – ENERGETSKA ZADRUGA ELEKTROPIONIR

Električna energija, od koje nam zavisi gotovo čitavo domaćinstvo, u Srbiji se u najvećoj meri proizvodi iz uglja. Međutim, ova materija najviše utiče na zagađenje vazduha ali i na jednu od najvećih pretnji za opstanak planete – klimatske promene. Postoji li alternativa za prosečnog građanina i da li je u sistemu kakav je naš uopšte moguća?

Sigurno ste čuli za solarne panele, one ogromne ploče koje je neki vaš radoznali i ekološki osvećen komšija ugradio na krov. Sunčeva energija zapravo jeste jedan od najčistijih vidova obnovljive energije , tačnije, najmanje je štetna za okolinu. Uložite novac, neko vam ugradi solarne panele na krov, sami ste svoj gazda i više ne plaćate račune EPS-u. Ali, da li je sve baš tako jednostavno?

Veliki je broj ljudi u Srbiji koji ili već imaju solarnu elektranu ili ih tako nešto zanima. Motivisani pre svega materijalnim, ali i ekološkim razlozima, mnogi se odlučuju na ovaj korak. Jedni od njih su Ana Džokić i Mark Neilen. Njihova zamisao bila je da se na održiv način snabdevaju solarnom energijom. Ovakav način snabdevanja kod nas je  i te kako moguć jer imamo veliki broj sunčanih dana u godini. Ipak, ovakav vid proizvodnje energije obeshrabren je nizom administrativnih i zakonskih prepreka za pojedince. Problem nastaje zbog viška proizvedene energije, kada solarna elektrana proizvodi više nego što je domaćinstvu potrebno. Šta se dešava sa tim viškom?

U mnogim evropskim zemljama, višak energije građani mogu da pošalju u mrežu i tako dobiju neku olakšicu (novac ili umanjenje računa za struju). Kod nas tako nešto još uvek nije moguće što čitavu ideju čini neisplativom i komplikovanom. Zato je trenutno rešenje postavljanje limitera, koji omogućavaju da se stvara samo onoliko energije koliko je potrebno i ni kilovat više. Zbog neiskorišćenog potencijala, ulaganje u solarnu elektranu, pod ovim uslovima Ani i Marku će se isplatiti tek za oko 70 godina.