BOLJI GRADOVI, ZDRAVIJI LJUDI

Kada se sećamo detinjstva, prvo se setimo zabave i igara kroz koje smo učili o sebi, o zajednici i o okolini. Letnji dani i večeri su bili rezervisani za dvorište ispred zgrade, igralište i park, a zimi nismo dolazili kući sa brda na kojima smo se sankali i klizali, sve dok nije pao mrak. Ovo su sve nekada bili javni zeleni prostori na koje smo svi imali pravo. Danas se nalazimo u situaciji da moramo da branimo svaki pedalj zelenila, jer budno oko investitora lovi svaki “neiskorišćeni” komad zemlje, a Uprava bez ustezanja predaje isti komad za izgradnju novih stambenih i poslovnih kvadrata. 

Mi nismo protiv razvijanja grada i gradnje, ali to se ne može raditi nauštrb zelenih prostora, jer su ovo javni prostori koji služe zajednici – društveno, zdravstveno i u cilju dobrog funkcionisanja grada. Zelenilo je od vitalnog značaja za svaki grad, jer ga ono oplemenjuje i pomaže nam da u njemu živimo zdravo i udobno tokom svih vremenskih prilika i neprilika.

Svi se setimo zelenila kad dođu poplave i vrućine

Bilo smo više puta svedoci šta se dešava u Beogradu kada padne malo veća kiša – dolazi do poplava i zapušavanja kanalizacionih odvoda. Jedan od razloga je što pored loših kanalizacionih sistema imamo malu površinu zemljišta koju nisu zauzele zgrade i beton, pa tako ni tu vodu nema šta da upije i ona ulazi u podrume, a u gorem slučaju dovodi do potpune poplave i plutanja automobila po gradu. Šteta koju poplava napravi gradu i građanima je ogromna, a može biti umanjena i to preventivno, vodeći računa da imamo zelenu infrastrukturu koja je dobro, funkcionalno i detaljno osmišljena. 

Toplotna ostrva su još jedan veliki problem sa kojim se suočavamo, a postaje sve veći. Savski trg je rekorder u broju vrelih letnjih noći (ima ih čak 50!), a baš u ovoj zoni je planirana izgradnja podzemne garaže koja bi trebalo da zauzme 70% površine parka Bristol. Ovaj park je jedna od retkih zelenih površina u ovom delu grada, a postoji realna pretnja da će i on nestati, makar njegov podzemni deo koji je od suštinskog značaja za borbu protiv poplava i očuvanje biodiverziteta.

Kako se planira zelena infrastruktura?

Kada planiramo zelenu infrastrukturu u gradu, potrebno je planirati je ravnomerno, i u prigradskim i u centralnim zonama. Funkcionalno zelenilo koje doprinosi životu u gradu povezano je u sistem parkova, skverova, drvoreda, priobalja, zelenih površina u otvorenim stambenim blokovima, i dr. zelenila. Tako se zelene površine nalaze na pešačkoj udaljenosti za sve građane, a šetnja po vrelom letnjem danu kroz ulice sa drvoredima je prijatnija.

Šume su od ključnog značaja za javno zdravlje i vrele letnje dane. Zahvaljujući njima, grad se hladi i omogućava čistiji i svežiji vazduh. Trenutno stanje je takvo da opštine Grocka, Stari grad, Surčin i Vračar nemaju šume na svojoj teritoriji. 

Situacija u kojoj se nalazimo je zaista alarmantna, jer Beograd sada ima tek toliko stabala za proizvodnju kiseonika za 300 000 ljudi. Ostalih 1 400 000 ljudi praktično ne mogu da dišu, skapavaju od vrućine i prvi park im je prilično daleko od kuće.

Plan postoji!

Ipak, verovali ili ne, grad Beograd ima usvojen plan o zelenoj infrastrukturi, koji predlaže povećanje procenta zelenila sa trenutnih 12% na 24% u roku od dve godine (od 2019. do 2021.), ali je ovaj plan na jednoj sednici Skupštine grada izglasan kao opcioni, a ne kao obavezujući, i tako potpuno degradiran i prepušten dobroj volji investitora, iako je u pitanju plan višeg reda, koji mora biti iznad plana detaljne regulacije koji investitor predlaže. Dajemo vam da jednom pogađate da li investitori biraju da poštuju ili ne poštuju ovaj plan.

Ako vam je važno da sačuvamo park, igralište, mesta za učenje i druženje, šume i ostale zelene površine i želite da ovaj plan postane OBAVEZUJUĆI za investitore, pomozite nam da utičemo na Upravu! Hajde da sačuvamo i proširimo zelenu infrastrukturu u Beogradu, koja će nam pomoći da poboljšamo zdravlje, imamo prijatnije letnje temperature, uživamo u slobodnom vremenu i da vratimo grad ljudima koji u njemu žive.

Bolji gradovi, zdraviji ljudi – potpiši za zelenilo!