PRIMEDBA NA NACRT IZMENА I DOPUNА PLANA GENERALNE REGULACIJE (PGR) GRADA BEOGRADA

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove
Kraljice Marije 1,
Beograd

Podnosilac primedbe:
xxxxxxxx

Predmet: Rani javni uvid u nacrt izmena i dopuna plana generalne regulacije građevinskog područja grada Beograda

1. Predmet primedbe

Ovom primedbom ukazujemo na duboko problematičnu i sistemski štetnu odredbu predloženu u okviru izmene tabele „Kompatibilnost namena“, kojom se predviđa mogućnost da se površine javnih namena (obrazovne, zdravstvene, socijalne, komunalne, saobraćajne površine, javne zelene površine, šume, sportski kompleksi i drugi javni objekti) prenamene u bilo koju drugu namenu izradom Plana detaljne regulacije (PDR), uz saglasnost nadležnih institucija.

Ova odredba predstavlja suštinsku izmenu režima planiranja i otvara mogućnost za široku i neograničenu privatizaciju javnog zemljišta grada Beograda.

2. Razlozi za podnošenje primedbe

2.1. Ukinuta je zaštita javnih namena u planskom sistemu

Predložena odredba omogućava da se svaka javna namena — uključujući škole, vrtiće, domove zdravlja, bolnice, univerzitete, parkove, javne zelene površine i šume — može prenameniti u stambenu, mešovitu ili komercijalnu namenu. Time se ukida jedna od ključnih uloga PGR-a – da štiti javna prostorna dobra i obezbedi stabilnu prisutnost javnih površina u gradu, kao i njihovu jednaku zastupljenost i prostornu distribuciju širom grada. Umesto da PGR osigura dovoljan broj javnih službi, neophodnu površinu zemljišta za javne potrebe svih vrsta, ovaj plan bi postao potpuno fleksibilan spram partikularnih interesa, i potpuno ukinuo zaštitu javnih prostora koja predstavlja dužnost javnog sektora i institucija.

2.2. Odluke se premeštaju sa višeg nivoa planiranja (PGR) na ad hoc nivo PDR-a

Odluka o nameni prostora i/ili o promeni namene premešta se sa plana višeg reda, koji sagledava potrebe celog grada, i koji je dužan da planira mreže javne i socijalne infrastrukture na celokupnoj teritoriji grada,  na plan nižeg reda koji sagledava pojedinačnu lokaciju (koja je najčešće u privatnoj svojini). Ovakav pristup otvara prostor za parcijalne, kratkoročne i investitorski motivisane odluke, koje nisu zasnovane na analizi kapaciteta javnih sistema (obrazovnog, zdravstvenog, infrastrukturnog), niti na strateškom pristupu planiranju grada. Nije dovoljno prebaciti odgovornost odlučivanja o promeni namena na “nadležne institucije”, kada se u praksi ove odluke donose na nivou Komisije za planove garda Beograda, koja nikako ne može biti odgovarajuće telo koje će odlučiti o promeni namene na nivou PDR-a. Dodatno, time, se otvara prostor i dodatni rizik od korupcije u planiranju i izgradnji. 

2.3. Stvara se pravni okvir za masovnu privatizaciju javnog zemljišta

Dokle god je zemljište planirano kao javna namena, ono se ne može prodati. Promenom namene kroz PDR uklanja se ova zaštita, čime se otvara put za otuđenje javnog zemljišta. To se odnosi i na postojeće objekte javnih službi i na zemljište koje je rezervisano za buduće javne objekte.

Ovakav pristup ugrožava dugoročni kapacitet grada da obezbedi nove škole, vrtiće, zdravstvene objekte i javne zelene površine, i direktno utiče na (ne)dostupnost i (ne)ravnomernu raspodelu javnih usluga u gradu.

2.4. Ugrožene su sve kategorije javnih površina

Izmena se odnosi na praktično sve javne namene koje su od ključnog značaja za funkcionisanje grada. Time postaje nejasno koji deo javnog prostora ostaje faktički zaštićen, budući da bilo koja parcela u javnoj svojini može postati predmet prenamene i naknadne privatizacije.

2.5. Plan gubi svoju regulatornu funkciju

PGR je dokument višeg reda čija osnovna svrha jeste da obezbedi stabilnost, razvojne smernice i zaštitu javnog interesa. Predložena odredba ga pretvara u dokument koji ne ograničava investitorski pritisak, već ga institucionalizuje. Na taj način plan postaje instrument deregulacije, a ne regulatorni mehanizam. 

2.6. Posledice po javno zdravlje, urbanu klimu i kvalitet života

Beograd već raspolaže sa samo 9% javnih zelenih površina. Omogućavanje prenamene i gubitka preostalih zelenih površina i šuma ugrožava javno zdravlje, povećava toplotne rizike i narušava ekološku otpornost grada. Ova odredba bi u potpunosti onemogućila realizaciju čitavog seta javnih politika koje propisuju “ozelenjavanje grada” kao primarnu meru u borbi protiv posledica klimatskih promena i kao osnovni preduslov za unapređenje javnog zdravlja u gradu. Uloga plana jeste da bude instrument da se prostorno implementiraju javne politike. Ovaj plan, sa predloženim izmenama, ne samo što ne bi omogućio realizaciju ciljeva i mera javnih urbanih politika, već bi doprineo sasvim suprotim efektima. 

 3. Zahtev

Na osnovu svega navedenog, podnosilac primedbe smatra da je predložena izmena plana potpuno neprihvatljiva i da proizilazi iz koncepta planiranja suprotnog javnom interesu, stručnoj praksi i osnovnim načelima uređenja prostora.

Zahtevamo:

1. Da se predložena odredba o prenameni javnih namena u potpunosti briše iz Nacrta izmena i dopuna PGR-a.

2. Da se uspostavi planerski sistem u kome se javne namene trajno štite, a promene namene razmatraju samo izuzetno, uz strogo propisane kriterijume, analize i obavezno obrazloženje.

3. Da se odluke o korišćenju prostora zasnivaju na analitičkim kriterijumima, uključujući:

• • kapacitete obrazovnih, zdravstvenih i socijalnih ustanova,
  • potrebe stanovništva,
  • zaštitu javnih zelenih površina i urbane klime.

4. Da se razvije plan koji je rigorozan prema investitorima, a fleksibilan prema potrebama građana, a ne obrnuto.

Važeći predlog izmena PGR-a ne obezbeđuje ove standarde, te ga je potrebno odbaciti i izraditi rešenje koje će služiti dugoročnom, pravednom i održivom razvoju grada Beograda.