Sveobuhvatni društveni konsenzus o zajedničkim ciljevima i pravcima prostornog uređenja jednog grada ostvaruje se krovnim planskim dokumentom – generalnim planom. Ova vrsta plana u zavisnosti od države ima drugačiji naziv, ali istu suštinu. Ta suština se ogleda u definisanju budućih razvojnih principa, smernica i pravaca po kojima grad treba da se razvija u zavisnosti od društvene, ekonomske i ekološke situacije u kojoj se grad nalazi.

Tokom svoje istorije, Beograd je uprkos brojnim razaranjima sledio norme iz strateško-planskih dokumenata, još od sredine 19. veka kada je Beograd dobio svoj prvi plan zahvaljujući urbanisti Emilijanu Josimoviću. U novijoj istoriji, jedan od najznačajnijih planova na nivou grada predstavlja Generalni urbanistički plan (GUP) Beograda iz 1972. godine, takozvani zlatni plan. U proces njegove izrade bila je uključena najšira javnost na nivou mesnih zajednica, a plan je postavio obrise današnjeg Beograda.

Aktuelni GUP iz 2003. je imao intenciju da bude više fleksibilan, te je bio podložan promenama. Zahvaljujući tome omogućena je izgradnja velikog broja objekata. Njime je definisana spoljna magistralna tangenta i unutrašnji magistralni poluprsten, u cilju rasteretećenja saobraćajnih gužvi. Ovi projekti do danas nisu potpuno realizovani, te su preneti u novi GUP koji se našao na ranom javnom uvidu (RJU) od 13. do 30. juna ove godine.

Prema Zakonu o planiranju i izgradnji u toku RJU pribavljaju se uslovi i drugi podaci od strane različitih organa, institucija i imaoca javnih ovlašćenja, koji će se naći u planu. Dodatno, sva pravna i fizička lica mogu podneti primedbe i sugestije na priloženi elaborat. U skladu sa tim, kao kolektiv Ministarstvo prostora uputili smo grupe primedbi na teme: učešće javnosti, zemljišne politike, zaštita životne sredine i stanovanje.

Participacija – lokacija, trajanje i dijalog

Pomak u dosadašnjoj praksi čini održavanje RJU na tri lokacije u gradu: zgrada gradske Skupštine, prostorije Urbanističkog zavoda i štand u Knez Mihajlovoj ulici. Ipak, Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove, koji ima ulogu da obaveštava javnost o svim mogućnostima u pogledu učešća preko sajta grada Beograda, naveo je samo gradsku Skupštinu kao lokaciju gde se uvid obavlja, dok su se informacije o preostalim lokacijama našle samo na sajtu Urbanističkog zavoda. Pored toga, sve ove lokacije se nalaze u krugu od jednog kilometra. Centralizovan način izlaganja plana može dovesti do nepouzdane slike o potrebama građana, gde prikupljene informacije predstavljaju stavove samo jedne grupe stanovnika.

Period od 18 dana (trajanje RJU) ne predstavlja dovoljno vremena za upoznavanje šire javnosti sa najvažnijim planom grada, kao ni za formiranje dijaloga koji bi doprineo kvalitetu samog dokumenta. Stoga je bilo neophodno omogućiti širi vremenski okvir učešća javnosti, od najmanje mesec dana.

Uvažavanje šireg učešća javnosti tokom izrade plana dovelo bi do ključnog koraka participativnog procesa – mogućnosti odlučivanja. Plansko rešenje, kao i razvojni pravci moraju podleći zajedničkom odlučivanju koje upravo iziskuje angažovanje svih ciljnih grupa – građana i stručne javnosti. Uz to, učestvovanje u kreiranju planskih rešenja čini da sam dokument bude kvalitetniji, a mogućnost manipulacije i korupcije svedena na minimum delegirajući odgovornost svim učesnicima njegove izrade.

Javne namene

Kao jedna od smernica za koje se GUP opredeljuje, a koja treba da uspostavi jasan strateški princip razvoja grada jeste decentralizacija. Koncept decentralizacije uobičajeno podrazumeva kreiranje sekundarnih gradskih centara, lociranih van užeg gradskog područja, koji pružaju adekvatan pristup javnim, rekreativnim, komercijalnim i privrednim delatnostima. Međutim, u planu se navodi da je “u ovom trenutku primetan niži nivo korišćenja nekih od postojećih javnih namena”, među kojima se pominju fakulteti i dečije ustanove, dok se sa druge strane javne funkcije “zbog svog položaja i prostornih kapaciteta nalaze na granici funkcionalnosti”, pri čemu se kao primeri navode urgentni centar, hitna pomoć i vatrogasne stanice – sve krucijalne javne funkcije za stanovnike grada. Dodatno je zabrinjavajuće što se razmatra njihovo izmeštanje kao mehanizam za njihovu “reaktivaciju i punu funkcionalnost”, zbog toga što “mnogi od objekata ili kompleksa u javnoj svojini zauzimaju atraktivne i tržišno vredne lokacije u gradu”. Ovako postavljen strateški pravac rasvetljuje da je ekonomska vrednost zemljišta kriterijum koji može uzrokovati izmeštanje javnih funkcija iz centralnih u periferne zone zarad ostvarivanja privremene dobiti. Takođe je sporno što se po Zakonu o planiranju i izgradnji, postojeće i planirane površine javne namene ne mogu otuđiti iz javne svojine, ali svojom formulacijom ovaj plan otvara mogućnost za to. Pod pojmom decentralizacije su predstavljeni ciljevi za planiranje isključivo javnih namena od kojih se jedan odnosi na uključivanje privatnog sektora u realizaciju i funkcionisanje obrazovanja i zdravstvene zaštite, a za šta je navedeno da pojam površina javne namene ne definiše automatski i svojinski status. Ovako postavljeni ciljevi u poglavlju Decentralizacija mogu u potpunosti dovesti do degradacije usluga javnih službi koje bi trebalo da budu dostupne svima.

Zemljišna politika

Kao što prethodni deo teksta nagoveštava, postavljeni cIljevi u oblasti zemljišne politike u najvećem delu su usmereni na unapređenje uslova za privatizaciju zemljišta kao i podrške investitorima. Gradsko zemljište u javnoj svojiini predstavlja važan element planiranja u javnom interesu, a vođenje tržišnom logikom u njegovom upravljanju može imati izuzetno loše posledice po ravnomerni razvoj grada i distribuciju javnih funkcija prema potrebama svih stanovnika. Plan prepoznaje da prihod od prodaje javnog zemljišta nije adekvatan potrebnim sredstvima za programe uređenja građevinskog zemljišta, a uz to je prodaja trajno otuđenje ograničenog i vrednog resursa. Trebalo bi stoga razmotriti na koji način zakup zemljišta, u kombinaciji sa poreskim merama, može obezbediti dovoljno sredstava za opremanje zemljišta u kontinuitetu. Pored toga, potrebno je zaustaviti širenje građevinskog zemljišta na račun šumskog, poljoprivrednog i vodnog zemljišta, posebno zbog toga što sama demografska studija urađena za potrebe izrade GUP-a nalaže da broj stanovnika u narednih 20 godina neće rasti. U skladu sa svim navedenim, smatramo da je neophodno da cilj bude razvoj, a ne rast grada, tj. da planiranje kontroliše širenje građevinskog zemljišta, a da se zemljišna politika fokusira na očuvanje i održivo upravljanje zemljišnim fondom u javnoj svojini koji će biti neophodan za zadovoljenje potreba budućih generacija.

Životna sredina

U okviru ovog poglavlja, dat je osvrt na postojeće stanje i identifikovane probleme, međutim izostaju konkretne mere i urbanistički parametri kojima se kroz sprovođenje ovog plana i detaljnih urbanističkih planova oni rešavaju. Primeri takvih urbanističkih parametara su baštenske kolonije (urbane bašte) i ekološki indeks. Ovi koncepti jesu obrađeni kroz Plan generalne regulacije sistema zelenih površina, ali se ipak ne spominju u elaboratu novog GUP-a, te se ne uočava na koji način će se odvijati proces adaptacije i mitigacije na klimatske promene. Njihovo izostavljanje, između ostalog, utiče i na neefikasno rešavanje problema smanjenja procenta zelenih površina u korist izgradnje. Stoga je neophodno povećati udeo zelenila u direktnom kontaktu sa tlom na trgovima, skverovima, privatnim parcelama, kao i uvođenje poroznih i nereflektujućih površina koje će doprineti da se efekat toplotnih ostrva, ali i poplava u letnjem periodu usled intenzivnih padavina, smanji. Kada su u pitanju rešenja ozelenjavanja u gusto izgrađenom jezgru grada, neophodno je uvesti smernice koje se tiču energetske efikasnosti i tehnoloških rešenja za ozelenjavanje krovova i fasada objekata, vodeći računa o mehanizmima za njihovu priuštivost i održivost za dugi niz godina.

Stanovanje

Deo plana koji se bavi stanovanjem karakterišu predloženi principi koji su u najboljem slučaju arbitrarni, a u najgorem bi mogli da dovedu do dugoročno negativnih efekata. Njihova proizvoljnost se ogleda u promeni standarda koja se odnosi na izmene urbanističkih parametara, kao i transformaciji „celina koje se ne koriste na adekvatan način, a imaju potencijal za dalji razvoj“, što bez preciziranja konkretnim parametrima omogućava široku interpretaciju. Stambena podrška takođe nije elaborirana, a u formiranim ciljevima gubi smisao. Predlaže se „stanovanje po nižim cenama“ za srednju i perifernu zonu, bez objašnjenja kako je planirano da se dođe do nižih cena i koja je uloga ovog strateškog urbanističkog dokumenta u uspostavljanju ovih uslova, kao ni uloga grada/države. Diverzifikacija tipologije jedina pruža konkretnije informacije, predlažući da se u perifernoj zoni uvede individualno stanovanje na velikim parcelama, što implicira suburbanizaciju koja je u okviru struke prevaziđena kao greška.

Umesto toga, kako bi se ovim strateškim planom dugoročno omogućila izgradnja priuštivog stanovanja, smatramo da je diverzifikaciju potrebno proširiti tako da se odnosi i na modele profitno/neprofitno stanovanje, kao i privatno/javno stanovanje, uz jasno definisanje ovih odnosa i pružanja prostornih uslova za stambene alternative tržištu u javnoj i zadružnoj svojini. Da bi se izbegla segregacija i prostorna nejednakost na teritoriji grada, priuštivi oblici stanovanja bi trebalo da budu ravnomerno raspoređeni u svim zonama, uključujući i centralnu, što zahteva konkretne parametre i prostorna rešenja. Takođe, predlažemo uvođenje subvencija za izgradnju neprofitnih stanova kroz zemljišnu politiku, kao i zadržavanje i unapređenje pravila za planiranje određenog udela socijalnog stanovanja u investicionoj stanogradnji.

Zaključak

Ono što treba napomenuti, a što Urbanistički zavod kao obrađivač plana svakako naglašava, jeste da dokumentacija koja se našla na uvidu javnosti predstavlja konceptualno rešenje, koje iziskuje primenu smernica prikupljenih na RJU, a na osnovu čega se izrađuje znatno detaljniji Nacrt plana na koji će javnost ponovo imati priliku da reaguje tokom javnog uvida.

Imajući u vidu prethodno navedeno, zaista je neophodno da se predstojećem nacrtu plana pristupi u širem dijalogu kako sa građanima, tako i sa stručnom javnošću, jer se radi o generacijskoj prilici da oblikujemo naše urbano okruženje za narednih dvadeset godina. Na svima nama ostaje da insistiramo na učešću u ovom procesu i zagovaramo pravedan, solidaran i odgovoran razvoj Beograda po meri svih stanovnika.

U četvrtak, 23. septembra predstavili smo rezultate istraživanja javnog mnjenja o problemima funkcionisanja i prioritetima razvoja grada. Istaživanje je sprovedeno u kontekstu izrade GUP-a Beograda do 2041. godine.

Generalni urbanistički plan postavlja ključne smernice razvoja Beograda, koje će kasnije planovi nižeg reda samo operacionalizovati. Ovakav strateški plan se donosi na svakih 20 godina i stoga predstavlja i jedinstvenu generacijsku priliku da se zajednički razgovara o tome u kakvom gradu želimo da živimo. Međutim, o procesu kreiranja plana ne znamo apsolutno ništa osim inicijalne odluke o izradi iz avgusta 2019. godine. Istraživanje javnog mnjenja je stoga rađeno sa namerom da se u javnosti pokrene razgovor o temam relevantnim za izradu GUP-a – problemima i nedostacima u trenutnom funkcionisanju grada, ali i prioritetnim pravcima razvoju grada u budućnosti.

Istraživanje je koncipirano kroz saradnju tima Ministarstva prostora (Marko Aksentijević, Jovana Timotijević i Iva Čukić), politikologa i istraživača Vujo Ilića i urbanistkinja Jasmine Đokić i Ane Graovac, a sprovela ga je agencija za istraživanje tržišta MASMI.

Iva Čukić i Marko Aksentijević, ispred Ministarstva prostora, predstavili su ključne zaključke koji govore da većina građana smatra da se grad razvija prema interesima moćnika (52.4%), da razvoj grada nije ujednačen na celoj njegovoj teritoriji (46.8%), kao i da čak 62.4% uzorka smatra da građani nisu informisani niti uključeni u donošenje odluka o razvoju grada.

Dve oblasti sa najviše problema u funckonisanju grada su saobraćaj (unapređenje javnog prevoza, smanjenje gužvi, izgradnja metroa, i sl.) i zaštita životne sredine, odnosno ekološki problemi i povećanje broja zelenih površina.

Neki od zaključaka istraživanja pokazuju da se skoro svaki drugi građanin Beograda, odnosno 44% uzorka, ne oseća sigurno u svom gradu kada su u pitanju opasnosti od ekoloških problema, kao što je zagađenje vazduha ili vode. O ovom problemu govori i podatak da čak tri četvrtine građana (74%) smatra da u Beogradu nema dovoljno zelenih površina.

Zaštita životne sredine, odnosno ekološki problemi i povećanje broja zelenih površina, je pravac razvoja grada koji kao ključni vidi 46 procenata građana, a koliko su ljudi svesni važnosti ovog problema govori da i bi uvođenje obaveznog sortiranja otpada podržalo skoro 9 od 10 građana ili 88%.

Što se tiče saobraćaja, gužve u prevozu su problem za tri četvrtine građana (72%), a skoro polovina je nezadovoljna parkingom (44%). Velika većina građana, njih 72 procenta, smatra da bi metro trebalo da reši postojeće probleme u saobraćaju, što se ne poklapa sa trenutnim planovima za njegovu izgradnju. Dve trećine građana (70%) podržava razvoj biciklizma kao ravnopravnog vida saobraćaja. Kada se govori o parkingu, 80% ljudi smatra da je potrebno više parking mesta, ali samo 17% njih je spremno da se broj parking mesta poveća tako što će se smanjiti javni prostor, trotoari ili zelene površine.

Zanimljivi su podaci o stavovima građana o opremljenosti i funkcionisanju najosnovnije infrastrukture kao što je snabdevanje pijaćom vodom ili kanalizacija, koji pokazuju upravo da se grad ne razvija ujednačeno. Što se tiče snabdevanja pijaćom vodom, na nivou grada oko 56 procenata građana je zadovoljno, ali kada pogledamo prigradska naselja, kao što su Grocka (53%) ili Mladenovac (47%), više od polovine građana nije zadovoljno snabdevanjem ovim osnovnim životnim resursom. Što se kanalizacije tiče, na nivou grada preko trećine građana je nezadovoljno (35%), dok je u prigradskim naseljima taj procenat gotovo duplo veći.

Na osnovu podataka o stavu građana o velikim infrastrukturnim projektima možemo da vidimo u kojoj meri je javnost nedovoljno informisana o urbanističkom razvoju grada, odnosno da se usled pružanja više informacija stav građana osetno menja. Pa tako, kada pitamo građane da li bi podržali izgradnju sambeno-poslovnog kompleksa u Košutnjaku, ukoliko on podrazumeva krčenje šuma, procenat podrške opada sa 11.7% na 3.5%. Isti slučaj je i sa ostalim projektima. Po pitanju izgradnje gondole koja spaja Ušće i Kalemegdan, procenat građana koji podržavaju projekat opada sa 20.9% na 5.9% kada im se predoči da takva izgradnja uključuje i rizik od ugrožavanja kulturnog nasleđa i neuključenja Kalemegdana na UNESCO listu svetske baštine, dok širenje grada na teritoriji Makiša uz potencijalnu pretnju po izvorište vode podržava tek 4.5% uzorka u odnosu na prvobitnih 22.2%.

Vredi napomenuti da se ovom prilikom nije vršilo nikakvo dodatno informisanje ispitanika, već su se samo u pitanju isticali rizici koji ovi projekti neminovno donose. Primera radi, kada je u pitanju izgradnja nacionalnog stadiona, na pitanje “Da li podržavate igradnju nacionalnog stadiona na teritoriji Surčina?”, 34.8% građana je odgovorilo da u potpunosti podržava i podržava, dok je na pitanje “Da li podržavate izgradnju nacionalnog stadiona na teritoriji Surčina uz dodatno nacionalno zaduživanje?” taj odgovor obeležilo samo 13.3%.

Jasmina Đokić, urbanistkinja sa iskustvom izrađivanja planova svih nivoa, iznela je svoje utiske o rezultatima istraživanja, pre svega iz perspektive njihovog značaja za proces izrade planova, a posebno Generalnog urbanističkog plana.

Iako ne postoji standardizovana metodologija prikupljanja ulaznih podataka, Đokić je navela kako je za izradu ovako sveobuhvatnog strateškog plana potrebna i izuzetno složena informaciona baza. Prvenstveno, potrebno je prikupiti relevantne podatke iz popisa, što su u slučaju Republike Srbije 10 godina stari podaci koji treba da služe za dvadesetogodišnji plan razvoja. Nadalje, među ulaznim podacima se moraju naći i svi aktuelni usvojeni strateški dokumenti i na republičkom i na gradskom nivou. Na taj način strategije iz oblasti zaštite životne sredine ili socijalne politike, recimo, dobijaju kroz GUP, svoj prostorni oblik. Neke od ključnih strategija, međutim, u trenutku izrade GUP-a nisu još uvek usvojene ili ažurirane. Konačno, kako je Đokić navela, treću vrstu ulaznih podataka predstavljaju istraživanja stavova javnosti, što uključuje i stručnu i širu javnost. Urbanistički zavod je objavio anketu tokom procesa izrade GUP-a, što je dobro, ali ne i dovoljno. Uz to, anketa nije sprovedena na reprezentativnom uzorku.

U tom smislu, Jasmina Đokić je naglasila i značaj istraživanja kakvo je sproveo kolektiv Ministarstva prostora, što zbog toga jer predstavlja stavove reprezentativne javnosti, a što zbog toga jer je vrlo jasno orijentisano prema budućem razvoju grada.

Na kraju, objašnjavajući značaj participacije u urbanističkom planiranju, Đokić je pomenula i to da je, konkretno za proces donošenja GUP-a, izostalo pravovremeno uključivanje javnosti u samo koncipiranje plana. Umesto toga, i šira i uža javnost će se sa konceptom plana tek susresti na ranom javnom uvidu, kada će imati priliku da komentariše već ponuđen predlog. Međutim, upravo ovakvo istraživanje nudi mogućnost da se ponuđen koncept plana uporedi sa reprezetnativnim stavovima građana, te da se deo eventualnih primedbi koje će biti upuećne upravo usmere prema tome da li i u kojoj meri taj koncept odgovara afinitetima i potrebama građana.

Formulaciji konkretnih tema i pitanja prethodio je razgovor sa 50 ispitanika kroz 5 online fokus grupa, na osnovu kojih je kreiran upitnik za kvantitativnu fazu istraživanja. Ispitivanje je sprovedeno od 11. juna do 8. jula 2021. godine, CATI tehnikom na reprezentativnom uzorku punoletnih građana Beograda (1211 ispitanika, uz booster uzorak od 72 građana manjih opština sa ciljem postizanja minimuma od 40 ispitanika po opštini, što je ukupno činilo 1283 ispitanika u uzorku).

Ostale rezultate istraživanja koji su predstavljeni na konferenciji možete da pogledate ispod.

Prošlog marta zadesilo nas je vanredno stanje. Bili smo zarobljeni u svojim domovima, nervozni i ljuti zbog zabrane kretanja. Ovako izolovani, svi smo razmišljali o nekim svojim potrebama – posvetili smo se radu na sebi, trudili se da se prilagodimo izmenjenoj realnosti. Ipak, onima na rubu egzistencije, bilo je u ovom periodu još teže. 

Veliki broj ljudi u Srbiji svakodnevno je na rubu egzistancije – bez krova nad glavom, prava na lečenje, stabilnih primanja. Njihova velika briga je da li će danas imati šta da jedu. Srećom, grupa mladih aktivista, mislila je na pojedince kojima je pomoć, i bez pandemije, više nego potrebna.

Ovi mladi humanitarci razmišljaju da se prošire i naprave punktove i u drugim delovima grada. Do sada su inspirisali su pokretanje sličnih inicijativa u Novom Sadu (Kuhinja solidarnosti) i Subotici (Obrok solidarnosti). „Otvoreni smo da pomognemo i drugima da se organizuju, javljaju nam se i ljudi iz drugih gradova. Ukoliko postoji još innicijativa koje bi se samoorganizovale, mi bi smo im rado pružili pomoć – u vidu saveta, ljudi ili namirnica“, kaže Sara.

Solidarna kuhinja se u potpunosti finansira od donacija – novčanih i u vidu namirnica, kojom se mogu snabdevati kuhinje ili direktno korisnici. Ukoliko želite da ih podržite, uz dokaz o donaciji poslat na mejl donacijesk@gmail.com možete osigurati da na poklon dobijete merch – ceger, kecelju ili majicu kakve nose njihove aktivistkinje i aktivisti. U državi u kojoj pola miliona stanovnika nema ni za osnovne životne potrebe međusobna podrška je neophodna. Solidarnost, a ne milostinja svakako je mali, ali značajan korak ka ravnopravnijem društvu.

Sigurno poznajete bar jednu osobu koja živi u blokovima i neguje blokovski identitet – živi za svoj kraj i ne bi živela nigde drugde. Nama koji stanujemo u drugim krajevima grada takav koncept može da bude neshvatljv, međutim za one koji su u blokovima odrastali – život na Novom Beogradu je poseban i nezamenljiv. Ono što nas sigurno povezuje sa Novobeograđanima jeste želja da naše naselje bude što bolje mesto za život.

Nedostaje nam prostor za šetnju, hladovina, još više parkova i zelenih površina. Motivisani sličnim ovim potrebama, stanovnici blokova 70 i 70a pokrenuli su zajedničku akciju. „Želimo da nam svima bude lepo, da našoj deci sutra bude lepo. Da živimo u zdravijoj sredini sa lepšom mikroklimom, posadimo još više drveća – prilagodimo naš kraj potebama savremenog čoveka.“, objašnjava Davor , jedan od 20 stalnih članova ZA blokova 70 i 70a.

Milica, Maja, Davor i Petar kažu da su prepoznali potrebu ljudi da se kvalitet života poboljša. Kroz konktretne akcije krenula je da se širi mreža entuzijasta i prijatelja. Ta mreža trenutno uključuje oko 500 ljudi uz 20 stalno aktivnih članova. U 2020. godini ova komšijska inicijativa uradila je mnogo toga za svoj kraj i svojim entuzijazmom okupila ekipu koja se međusobno motiviše. „Volja je zarazan koncept.“, poručuju iz udruženja. U junu 2020. kao odgovor na planiranu izgradnju privatnih garaža i parkinga duž ulice Omladinskih brigada, Zajednička akcija pozvala je komšije da potpišu peticiju.

Razlog za peticiju bila je planirana seča drvoreda lipa koji u novobeograđanima evocira najčepše uspomene iz detinjstva i obezbeđuje hladovinu i prijatno mesto za šetnju. Sakupljeno je oko 8000 potpisa i uspešno sprečen ekocid i investitorski urbanizam koji ne uzima u obzir potrebe građana. „Mi smo za verziju urbanizma koja je po meri čoveka. Nismo protiv nje, ali želimo da pokrenemo diskusiju o tome šta znači održiva urbanizacija u 21. veku.“ pojašnjava Maja.

Posebno su ponosni na ekološke akcije Počisti svoj kraj i Smeće za drveće. Jutarnja vikend akcija Počisti svoj kraj organizovana je več 10 puta i veliki broj stanara podstaknut je da počisti prilaz i dvorište ispred svoje zgrade. Nakon toga, putem objave na društvenim mrežama, uz hešteg #pokupismece, svojim primerom motivišu i druge komšije da brinu o čistoći blokova. Projekat koji je podstakao stanare da budu još više ekološki odgovorni je akcija Smeće za drveće. Postavljeno je tridesetak kutija za reciklažu, odlaganje limenki, papira, čepova stakla i PET ambalaže. Veliki odziv imala je i akcija sadnje 400 sadnica vrbe, platana i jasena.

Beogradsko naselje Stepa Stepanović izgrađeno je pre jednu deceniju i danas izgleda značajno drugačije nego što je prvobitno zamišljeno. Urbanistički projekat za izgradnju naselja uključivao je izgrađnju dva vrtića, dve osnovne škole, saobraćajnice neophodne za povezivanje naselja, doma zdravlja, pijaca.  Sve ovo delovalo je kupcima stanova kao garancija za komforan život. Međutim, investitori su odustali od izgradnje većine ovih sadržaja a građani su iznevereni i dovedeni u zabludu. Uprkos svemu, nisu odustali od borbe za kvalitetniji život u naselju. Udruženje stanara naselja Stepa Stepanović osnovano je još 2012. godine i, kako kažu – jedino je koje se zalaže za interese stanara.

„S obzirom da smo često bili svedoci da se problemi rešavaju ad hoc i pored postojanja sistemskih rešenja, smatramo da su građanske inicijative bitan faktor koji podstiče nadležnime da probleme rešavaju u korist građana.“ , poručuju iz udruženja. Cilj im je unapređivanje života građana u ovom mladom naselju kao i podsticanje institucija da odluke o naselju donose demokratski, a ne na štetu određenih grupa. Jedan od problema stanara je taj što u školi i vrtiću nema mesta za decu iz naselja a umesto doma zdravlja otvorena je ambulanta. Zbog svega navedenog, organizovana je protestna šetnja u martu 2017. i junu 2018. Pošto su shvatili da godine prolaze a nadležni nemaju nameru da im pomognu, građani ovog naselja odlučili su da se usprotive i samoorganizuju.

Jedan od problema bila su razrušena igrališta, ali su građani odlučili da deci obezbede bezbednije i prijatnije mesto za igru. Igralište je očiščeno, klupe su ošmirglane i ofarbane i uz par vrednih ruku, sve je sređeno.

Građani kažu da nemaju nameru da stanu i da će rešavati probleme u naselju – jedan po jedan. Na inicijativu zainteresovanih stanara pokrenuli su i akciju ozelenjavanja uz pomoć JKP Zelenilo. Prikupljene su donacije za kupovinu sadnog materijala i kupljeno 35 sadnica. Takođe, jedan superkomšija donirao je još 5 sadnica, tako da je naselje bogatije za 40 novih sadnica!

Šuma – duge šetnje, visoke krošnje, svež vazduh, osećaj spokoja. Grad – beton, ubrzan korak, zagušljiv vazduh i neizbežna užurbanost. Dopire li pesma šume do našeg grada? Jedna kineska poslovica kaže – „Ako ne možeš da pronađeš hlad, ne krivi sunce, već sebe samog“. Iako oko nas svakodnevno niču nove zgrade ipak se, zahvaljujući plemenitoj borbi pojedinaca, pronalazi mesto i za drveće. Važan je svaki petalj koji uspemo da ozelenimo.

Ujedinjeni građani uspevaju da realizuju akcije koje doprinose stvaranju boljih uslova za život u oblasti ekologije i zaštite životne sredine. Podstaknuti ljubavlju prema prirodi, ali i revoltom zbog nedostatka zelenila u Beogradu, naši sugrađani sve češće organizuju sadnje drveća. Najupornija je ekipa iz društvenog servisa Šuma peva, koja još od 2015. istrajava u borbi za zeleniji grad. Oni su bili inspiracija mnogima da počnu da se bave sadnjom a sami su sadili u mnogim beogradskim opštinama, pa i u Sremskoj Mitrovici.  Javor, lipa, likvidambar, bor, crvenolisni hrast, breza, crvenolisna šljiva, četinari, voćke – preko hiljdadu i trista sadnica oplemenilo je Beograd.

Drveće čini mnogo više od toga što ulepšava gradove. Ono sakuplja sunčevu energiju, proizvodi kiseonik, reguliše vlažnost i temperaturu, filtrira vazduh i vodu, ali i obezbeđuje stanište mnogim životinjama.  „Pored toga što volimo drveće, koje nam je neophodno za život, kao i estetska komponenta u ovom gradu, motiviše nas i neki bes zbog onoga što se u poslednje vreme događa. To je sistematsko uništavanje zelenila na privatnim parcelama i izgradnja višespratnica.”, naglašava Tea Nikolić.

Šuma peva konstantno nas svojim delovanjem podseća da su nam zelene površine potrebnije nego ikad. Posebno sada, u vreme pandemije, jer sve češće kao mesto za druženje odabiramo parkove ili obližnju šumu. Tea, Radomir i Jelena iz organizacije, zajedno sa zainteresovanim, ekološki osvećenim građanima, svakog proleća obogaćuju i osvežavaju grad novim sadnicama.  Oni naglašavaju da zavise od donatora, građana i društveno odgovornih firmi. Srećom, ova kreativna ekipa na originalne načine uspeva da obezbedi novac i od zanimljivih događaja, kao što je na primer, ručak podrške. Moguće je kupiti pripremljenu hranu, donirati novac i direktno pomoći da se posadi drvo. Takođe, imaju i onlajn prodavnicu gde kupovinom jedinstvenih poklončića takođe podržavate njihov rad.

Svima nam smeta sivilo. Previse betona i asfalta čine našu svakodnevicu monotonom. Željni smo krošnji, prostranih poljana, čistog vazduha, cveća i mirisa sveže trave. Kada bih svako od nas zasadio po jednu biljku, naša prestonica polako bi se pretvarala u zelenu džunglu. Na sreću, proteklih godina sve česće su inicijative sadnje biljaka kao i pojedinci koji svojim delovanjem podstiču i ostale na radne akcije . Sve više građana i građanki uviđa značaj zelenih površina koje oplemenju grad i čine život u njemu zdravijim i kvalitetnijim.

Interesantna je akcija koje su pokrenule naše sugrađanke Milica Batrišćević i Marija Milošević, a pomoć u izboru biljka im je pružila Kaća Đorđević. Nakon razgovora o stanju zelenila na Zvezdari, obe su se složile da je ulica Dimitrija Tucovića prilično zapuštena i bez dovoljno drveća.  Sa ciljem da se zazeleni ova vrlo prometna ulica, organizovana je akcija sadnje cveća u prazne žardinjere. Naše sugrađanke, pozvale su ljude da doniraju novac za kupovinu sadnica. Odaziv je bio zadovoljavajući i kupljeno je raznovrsno mirišljavo cveće – lavanda, ruzmarin, hrizantema, erike, raznorazni žbunići i puzavice. Zasađeno je čak 110 biljaka u 33 žardinjera! ,,Ideja je bila zasaditi i medonosne biljke, kojima se hrane pčele, tako da je korist dupla!”, dodaje Milica. Ubrzo nakon akcije osnovana je i Fejsbuk grupa –  Zelenilom protiv sivila, koja okuplja ljubitelje biljaka.

Kako kažu, u nju su dobrodošli svi koji vole prirodu i motiku. Ili bar prirodu. U grupi se razmenjuju utisci, ideje, namenjena je lokalnoj organizaciji sadnje cveća, žbunića i drveća. Članovi lociraju mesta koja su pogodna za preuređivanje i dogovaraju se o budućim akcijama. Takođe, prati se stanje već zasađenih biljaka i vodi računa o njihovom zalivanju i održavanju.

Električna energija, od koje nam zavisi gotovo čitavo domaćinstvo, u Srbiji se u najvećoj meri proizvodi iz uglja. Međutim, ova materija najviše utiče na zagađenje vazduha ali i na jednu od najvećih pretnji za opstanak planete – klimatske promene. Postoji li alternativa za prosečnog građanina i da li je u sistemu kakav je naš uopšte moguća?

Sigurno ste čuli za solarne panele, one ogromne ploče koje je neki vaš radoznali i ekološki osvećen komšija ugradio na krov. Sunčeva energija zapravo jeste jedan od najčistijih vidova obnovljive energije , tačnije, najmanje je štetna za okolinu. Uložite novac, neko vam ugradi solarne panele na krov, sami ste svoj gazda i više ne plaćate račune EPS-u. Ali, da li je sve baš tako jednostavno?

Veliki je broj ljudi u Srbiji koji ili već imaju solarnu elektranu ili ih tako nešto zanima. Motivisani pre svega materijalnim, ali i ekološkim razlozima, mnogi se odlučuju na ovaj korak. Jedni od njih su Ana Džokić i Mark Neilen. Njihova zamisao bila je da se na održiv način snabdevaju solarnom energijom. Ovakav način snabdevanja kod nas je  i te kako moguć jer imamo veliki broj sunčanih dana u godini. Ipak, ovakav vid proizvodnje energije obeshrabren je nizom administrativnih i zakonskih prepreka za pojedince. Problem nastaje zbog viška proizvedene energije, kada solarna elektrana proizvodi više nego što je domaćinstvu potrebno. Šta se dešava sa tim viškom?

U mnogim evropskim zemljama, višak energije građani mogu da pošalju u mrežu i tako dobiju neku olakšicu (novac ili umanjenje računa za struju). Kod nas tako nešto još uvek nije moguće što čitavu ideju čini neisplativom i komplikovanom. Zato je trenutno rešenje postavljanje limitera, koji omogućavaju da se stvara samo onoliko energije koliko je potrebno i ni kilovat više. Zbog neiskorišćenog potencijala, ulaganje u solarnu elektranu, pod ovim uslovima Ani i Marku će se isplatiti tek za oko 70 godina.

Nepotrebna podela Beograda na desnu i levu obalu Dunava i zanemarivanje naselja van centra, nepravedno stavlja građane prigradskih naselja u drugi plan. Ako vam je potrebno više od pola sata od Trga republike do kuće i svakodnevno ste zarobljeni u nesnosnim gužvama na Pančevačkom mostu, verovatno živite u jednom od njih (neki bi rekli – „Bogu iza nogu“).

Jedno od pet naselja na Levoj obali Dunava, nekada je važilo za najzelenije u Beogradu. Naselje Kotež, dom za oko 15 hiljada ljudi, udaljeno samo 6 kilometara od centra, danas je zapostavljeno. Kotežani su suočeni sa velikim brojem komunalnih i ekoloških problema. Iako vlast nema sluha za njihove probleme ipak su odlučili da sudbinu svog naselja ne prepuštaju slučaju. Udruženje građana Kotež, osnovano je 2017. i do danas može da se pohvali brojnim akcijama.

Počelo je spontano, ali s problemom koji je bio okidač da se Kotežani samoorganizuju. Naime, pre 6 godina dogodila se ekološka katastrofa. ,,Pukla je borčanska kanalizaciona cev, u blizini naselja Kotež. Doslovno je napravila jezero sa kanalizacionom vodom koja je trovala životnu sredinu. Tada sam pozvao par prijatelja da dodju na mesto dešavanja i dok sam davao neku izjavu, rekao sam: Mi ,udruženi građani Koteža…Tada sam i shvatio da zaista treba da se i formalno udružimo.“, seća se Predrag Dučić, jedan od osnivača udruženja.

Ovo je samo jedan u nizu ekoloških problema u Kotežu. U neposrednoj blizini nalazi se oko 60 deponija smeća, dugogodišnji problem otvorene kanalizacije i nekadašnja zelena oaza, Jojkićev Dunavac, u koji otiču fekalne vode. Žitelji Koteža organizovali su nesvakidašnju pešačku turu i na duhovit način iskazali svoj revolt. Avantura Last minute Kotež, obuhvatala je obilazak četiri najzagađenije lokacije – zapušteni park, kanal Kalovita, Kotežanska Vinča i Jojkićev Dunavac. Ovim putem su ukazali na svoje probleme i privukli pažnju velikog broja medija. Na originalan način, dok se druže i razgovaraju, prikupljaju novac za humanitarne svrhe u isto vreme glasno iznose svoje zahteve i zamerke. Autentična je i manifestacija održana ovog leta, simbolično nazvana – Pevajmo od muke. Kotežani su od muke pevali jer su, kako kažu, potpuno zanemareni od strane zvaničnih državnih institucija. „Mi iz UGK se već godinama borimo za naša osnovna ljudska prava“.Najinteresantija je akcija u kojoj su građani ovog naselja zasadili cveće u rupe na putu, jer Beograd put nije reagovao nakon njihovih molbi. Rupe su ubrzo sanirane, a Kotežanci su dokazali da pozitivan stav, srčanost i zajednička borba i te kako mogu da urode plodom.

Kada razgovaramo o budućnosti razvoja jednog grada, ne govorimo samo izgrađenim strukturama, već i o tome na koji se način takva struktura odnosi prema kultivisanim zelenim površinama, ali i prirodi koja je okružuje. Isto tako, trebalo bi da ne govorimo samo o potrebama ljudi kao stanovnika grada, već i o svim drugim vrstama koje ga nastanjuju. Vizija Beograda koji priželjkujemo 2041. godine tako mora uključiti i stanove i staništa.

Grad. Sredina rezervisana za čoveka, prilagođena njegovim potrebama, uglavnom vrlo zagađena. Broj zelenih površina u gradu je sve manji a postojeći parkovi i bašte često su zapušteni. Sve ovo navodi nas na zaključak da urbana sredina nije adekvatno mesto za životinje. Verovatno se iznenadimo kada nam pčela uđe u stan ili nam bumbar sleti na cveće na terasi. Zato biste se sigurno iznenadili ako bismo vam rekli da u Beogradu živi čak 250 vrsta pčela! Ako se prisetimo nekih osnovnih lekcija iz biologije, razumećemo zašto su nam ovi mali insekti zaista neophodni. Nama najpoznatija, medonosna pčela, jedan je od najvažnijih insekata polinatora koji oprašuje čak 70 od 100 biljaka koje su u našoj svakodnevnoj upotrebi. Budući da je raznovrsna ishrana stožer zdravog života, a prisustvo insekata indikator da naš grad i dalje diše, ne treba da se zabrinemo ako ispred  zgrade, među betonskim zidovima, ugledamo košnicu.

Da se na lokalnom nivou ipak obraća pažnja na ove fantastične insekte dokazuje udruženje građana Ekonaut. Ova grupa ljubitelja pčela pod sloganom ,,vratimo prirodu u grad“ dokazuje da je suživot ljudi i pčela u gradu i te kako moguć. Ekipa iz Ekonauta bavi se projektovanjem urbanih bašti – oni pretvaraju zapušten prostor u zelene oaze. Od prošle godine organizuju i školu pčelarstva, a trenutno rade i na brendiranju beogradskog meda. Kompanija Kreativa dala je pozitivan primer ustupivši svoj krov pčelama i njihovim kućicama, ali i prostor za učenje polaznicima škole pčelarstva.

Sabina Kerić, osnivačica Ekonauta, kaže da je njihova krajnja ideja da naprave površinu koja funkcioniše po principu community gardeninga – napraviti mesto za proizvodnju, mesto susreta i edukacije o pčelama, koje će svima biti od koristi. Ipak, Sabina podseća : ,,Naša zamisao prilično je ambiciozna s obzirom na naše političke, ekonomske i druge okolnosti. Praktično je nemoguće da nevladina organizacija dobije parče zemljišta koje pripada državi. Ne postoji konkurs niti zakonska regulativa koja građanima to dozvoljava.“ Sabina je pokušala da predstavi svoju ideju gradskoj upravi, ali je urbana bašta okarakterisana kao estetski ružna dok su prioritet bile fontane. ,,Državne površine čuvaju se za investitore. Izgleda da im je bolje da neiskorišćen prostor ostane deponija, nego da tamo nekim građanima daju da gaje papriku i paradajz.“, ističe Sabina.