Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 5. aprila objavilo početak javne rasprave o Prostornom planu Republike Srbije i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu. Prostorni plan će definisati prostorni razvoj Srbije do 2035. godine. Javni uvid traje do 5. maja.

Prostorni plan Republike Srbije, kao krovni dokument prostornog planiranja, utvrđuje strateška opredeljenja u svim oblastima od značaja za razvoj naše zemlje, od rudarstva do turizma. Smatramo da je za ovako važan dokument neprimereno da Ministarstvo primeni zakonski minimum od 30 dana za javnu raspravu. Ministarstvo je moralo da ima proaktivniji pristup javnoj raspravi o dokumentu koji određuje smernice za razvoj Srbije u narednih 15 godina, umesto što je formalno ispunilo minimalne zakonske zahteve. Pozivamo Ministarstvo da produži rok javnog uvida, te da otvori širi društveni razgovor o Prostornom planu i time omogući istinsko učešće javnosti.

Prostorni plan se izrađuje u trenutku kada još uvek ne postoji nacionalni Plan razvoja, koji treba da definiše prioritete razvoja Republike Srbije i sa kojim Prostorni plan treba da bude usklađen. Plan razvoja još uvek nije donet, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti izrade Prostornog plana. U nedostatku jasno postavljenih prioriteta razvoja, neprihvatljivo je zasnivanje Prostornog plana na podacima i dokumentima koji su istekli ili jednostavno – ne postoje. Na primer, u Prostornom planu se navodi da on sadrži i prioritete Nacionalnog investicionog programa do 2025. godine iako, prema zvanično dostupnim informacijama, Vlada Republike Srbije nikada nije usvojila ovakav dokument.

Kako bismo široj javnosti približili ovaj dokument i podstakli je na učešće u raspravi o njegovom donošenju, zajedno sa drugim organizacijama civilnog društva i stručnjacima organizovali smo analizu i konsultacije o ovom dokumentu. Takođe, napisali smo set primedbi koje građani mogu da preuzmu i pošalju u svoje ime i na taj način obezbede učešće u javnoj raspravi koja će uslediti.

Udruženja koja se zalažu za zdravu životnu sredinu i održivi urbani razvoj podnela su danas zahtev za ponavljanje postupka javnog uvida u Nacrt prostornog plana Republike Srbije i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture počinilo je niz nezakonitih radnji tokom postupka javnog uvida i uskratilo je građanima pravo da na javnoj prezentaciji iznesu primedbe na Nacrt prostornog plana  i izveštaj o strateškoj proceni uticaja. Nakon nezakonitog javnog uvida Ministarstvo je zakazalo javnu sednicu komisije za planove svega dva dana pred održavanje sednice i tako faktički još jednom onemogućilo javnost da iznese primedbe i komentare na Nacrt prostornog plana, koji je jedan od najznačajnijih planskih dokumenata Republike Srbije. Javnu sednicu komisije, koja se po pravilu održava posle javnog uvida i nije isto što i javna prezentacija, Ministarstvo je najavilo 23. juna, a održavanje sednice je predviđeno 25. juna. Pored toga, Ministarstvo javnu sednicu komisije za planove uporno naziva javnom sednicom komisije za javni uvid, iako takva komisija zapravo i ne postoji.

Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja je jasan i ne ostavlja nikakvu dilemu u pogledu obaveze organizovanja javne prezentacije:

„U toku izlaganja nacrta prostornog plana na javni uvid, nadležno ministarstvo, odnosno nadležni organ autonomne pokrajine, odnosno nadležni organ jedinice lokalne samouprave, u saradnji sa obrađivačem planskog dokumenta, organizuje najmanje jednu javnu prezentaciju nacrta planskog dokumenta, najkasnije deset dana pre isteka javnog uvida.“

Udruženja su u zahtevu istakla da „Dugoročna strateška opredeljenja za sektor rudarstva i energetike u potpunoj su suprotnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima, a pre svega sa Pariskim sporazumom, jer se ovim planom predviđa nastavak eksploatacije lignita i izgradnja šest novih termoelektrana ukupne snage 3,3 GW. Među ovim termoelektranama je i Kolubara B iako je ministarka energetike Zorana Mihajlović nedavno najavila da se odustaje od ovog projekta“. „Nacrtom prostornog plana predviđa se i izgradnja malih hidroelektrana ukupne snage 387 MW. Očigledno je da ovaj plan postavlja osnove za nastavak pogubne i devastirajuće energetske politike koja Srbiju sve više udaljava od Evropske unije i ispunjenja međunarodnih obaveza koje je sama prihvatila,“ izjavili su predstavnici udruženja.

Ne pristajemo na izigravanje demokratskih procedura i kršenje propisa koje uporno sprovodi Ministarstvo građevinarstva i pozivamo druga udruženja i slobodne građane Srbije da se pridruže zahtevu za ponavljanjem javnog uvida.

Zahtev su podneli: Beogradska otvorena škola, Ministarstvo prostora, Mladi istraživači Srbije, Nacionalna ekološka asocijacija, udruženje Polekol, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), Svetska organizacija za prirodu WWF Adria, Centar za istraživanje biodiverziteta, Centar za kulturnu dekontaminaciju i Prof. dr Petar Đukić.

U toku je javni uvid u Nacrt plana detaljne regulacije za Linijski park. 

Nacrt plana detaljne regulacije, pod nazivom Linijski park, pored parkovskog pojasa na mestu postojeće pruge, donosi i izgradnju preko 200 000m² stanovanja u marini Dorćol, odnosno objekte visine oko 15ak spratova na nepodobnom zemljištu (primedbe 8 i 6); mogućnost komercijalne namene Termoelektrane “Snaga i svetlost” (primedba 2); širenje ograđenih teniskih terena; ukidanje zelenila propisanih planovima višeg reda (primedba 7), prenamenu javnih zelenih površina u private zone (primedba 5), i još neke detalje.

Pozdravljamo ideju kreiranja participativnih mehanizama i razradu zelenog pojasa kroz ove metode, međutim smatramo da je zlonamerno i manipulativno nazivati planove parkovima ako oni pored toga podrazumevaju i masovnu izgradnju i uzurpaciju javnih površina.

Primedbe koje smo pripremili možete preuzeti ovde i poslati Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove, u vaše ime do 15. juna do kada traje javni uvid.

U toku je javni uvid u plan generalne regulacije grada Beograda, međutim, javnost još uvek nema uvid u “generalno”, niti zna kada će čitav plan biti dostupan.

Jedan od najvažnijih planova za grad Beograd podeljen je u nedefinisane faze i etape, koje gradska uprava objavljuje bez ikakve najave i strukture. Bez celog plana teško je (i gotovo nemoguće) sagledati širu sliku i uvideti dobre i loše strane. Ovakav način raslojavanja plana (koji je nejasan i netransparentan) podoban je za brojne manipulacije.

Sve dok širu sliku gledamo kroz ključaonicu zaključanih vrata, šalje se poruka da javnost nije dobrodošla i samim tim je njeno učešće i demokratično planiranje prostora koje odgovara realnim potrebama građana nemoguće. Apelujemo na gradske ograne da pojasne proces odlučivanja o usvajanju plana generalne regulacije i time obezbede ustavom zagarantovano pravo učešća javnosti.

Podsećamo, PGR je plan koji treba sveobuhvatno da sagledava prostor i detaljnije planski obrađuje građevinsko područje, definiše saobraćajne i infrastrukturne sisteme, javne objekte i komplekse i detaljnije definiše planiranu namenu površina i način daljeg sprovođenja.
U okviru prve etape prve faze uočili smo nekoliko specifičnih nepravilnosti, pre svega nerazmatranje primedbi sa ranog janvog uvida ( primedba 6 – Komisija za planove je za tačku dnevnog reda u kom je trebalo da sagleda svih 1184 pristiglih primedbi izdvojila svega 15ak minuta); zatim činjenica da je Nacrt u potpunosti u suprotnosti sa Odlukom o izradi izmena i dopuna PGR-a, što predstavlja nezakonitu proceduru izrade planskih dokumenata (primedba 5); onda činjenica da PGR ne sadrži sve elemente koje obavezno mora (primedba 4); gore navedena konfuzna dinamika izrade Nacrta (primedba 3, primedba 2, primedba 1).

Gore navedene primedbe možete da preuzmete i u svoje ime pošaljete Sekreterijatu za urbanizam i građevinske poslove, najkasnije do 15. juna.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je 5. aprila objavilo početak javne rasprave o Prostornom planu Republike Srbije i Izveštaju o strateškoj proceni uticaja Plana na životnu sredinu. Prostorni plan će definisati prostorni razvoj Srbije do 2035. godine. Javni uvid traje do 5. maja.

Prostorni plan Republike Srbije, kao krovni dokument prostornog planiranja, utvrđuje strateška opredeljenja u svim oblastima od značaja za razvoj naše zemlje, od rudarstva do turizma. Smatramo da je za ovako važan dokument neprimereno da Ministarstvo primeni zakonski minimum od 30 dana za javnu raspravu. Ministarstvo je moralo da ima proaktivniji pristup javnoj raspravi o dokumentu koji određuje smernice za razvoj Srbije u narednih 15 godina, umesto što je formalno ispunilo minimalne zakonske zahteve. Pozivamo Ministarstvo da produži rok javnog uvida, te da otvori širi društveni razgovor o Prostornom planu i time omogući istinsko učešće javnosti.

Prostorni plan se izrađuje u trenutku kada još uvek ne postoji nacionalni Plan razvoja, koji treba da definiše prioritete razvoja Republike Srbije i sa kojim Prostorni plan treba da bude usklađen. Plan razvoja još uvek nije donet, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti izrade Prostornog plana. U nedostatku jasno postavljenih prioriteta razvoja, neprihvatljivo je zasnivanje Prostornog plana na podacima i dokumentima koji su istekli ili jednostavno – ne postoje. Na primer, u Prostornom planu se navodi da on sadrži i prioritete Nacionalnog investicionog programa do 2025. godine iako, prema zvanično dostupnim informacijama, Vlada Republike Srbije nikada nije usvojila ovakav dokument.

Prostorni plan se izrađuje u trenutku kada još uvek ne postoji nacionalni Plan razvoja, koji treba da definiše prioritete razvoja Republike Srbije i sa kojim Prostorni plan treba da bude usklađen. Plan razvoja još uvek nije donet, pa se postavlja pitanje svrsishodnosti izrade Prostornog plana. U nedostatku jasno postavljenih prioriteta razvoja, neprihvatljivo je zasnivanje Prostornog plana na podacima i dokumentima koji su istekli ili jednostavno – ne postoje. Na primer, u Prostornom planu se navodi da on sadrži i prioritete Nacionalnog investicionog programa do 2025. godine iako, prema zvanično dostupnim informacijama, Vlada Republike Srbije nikada nije usvojila ovakav dokument.

U nedostatku šireg društvenog dijaloga o Prostornom planu, organizacije civilnog društva i stručnjaci su započeli analizu i konsultacije o ovom dokumentu. Tim povodom će u četvrtak 29. aprila u 12 časova biti organizovan onlajn javni događaj, tokom kog će svi zainteresovani građani i građanke moći da čuju ključne nalaze analize Prostornog plana, ali i da podele svoje mišljenje i komentare.  Pozivamo vas da nam se priključite tom prilikom, a sva obaveštenja o održavanju samog događaja biće dostupna OVDE

Pozivamo i širu javnost, stručnjake, druge organizacije i građane da se upoznaju sa sadržajem Prostornog plana, pošalju svoje komentare na predstavljena dokumenta do 5. maja 2021. godine. Komentari se mogu dostaviti jedinicama lokalne samouprave ili direktno Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Sektoru za prostorno planiranje i urbanizam, na adresi Nemanjina 22-26, 11000 Beograd, kao i putem elektronske pošte na adresu pprs@mgsi.gov.rs.

Javnost će moći da preuzme i u svoje ime pošalje i komentare koje su organizacije civilnog društva i stručnjaci pripremili tokom analize Prostornog plana. Komentari se mogu preuzeti OVDE.

U Beogradu, 27. aprila 2021. godine.

Beogradska otvorena škola, Centar za kulturnu dekontaminaciju, Ministarstvo prostora, Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI, Centar za istraživanje biodiverziteta, Organizacija za političku ekologiju Polekol, Inicijativa Pravo na vodu, Svetska organizacija za prirodu WWF Adria, Mladi istraživači Srbije, Centar za ekologiju i održivi razvoj – CEKOR, Društvo arhitekata Novog Sada, Inženjeri zaštite životne sredine, Nova planska praksa

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda uputio je Elaborat za rani javni uvid za potrebe izrade Plana detaljne regulacije blokova između ulica: Kralja Milana, Beogradske, Njegoševe i Svetozara Markovića, Gradska opština Vračar (označeno na slici gore), odnosno zahvat koji uključuje ceo park poznat po imenu Mitićeva rupa i blok pored u kom se, između ostalog, nalazi hotel Hilton.
Nedopustivo je da se urbanističko planiranje i ukupni urbani razvoj grada do ove mere i granica vodi tržišnom i kapitalističkom logikom planiranja i namene prostora! Javne zelene površine, i svi drugi oblici zelenih površina nisu i ne smeju biti sagledavane i tretirane kao prazne/ slobodne/ neiskorišćene/ nerealizovane površine u gradu, koje je potrebno privatizovati i na njima graditi komercijalne sadržaje kako bi investitori profitirali na uštrb zelenih površina koje pripadaju nama, građanima Beograda.

Nedopustivo je u kontekstu brojnih razvojnih problema grada (dominantno u kontekstu prekomernog zagađenja vazduha i klimatskih promena, kao i neodrživog saobraćajnog modela u gradu) postojeću javnu zelenu površinu koja se nalazi na javnom zemljištu prenameniti u komercijalne sadržaje, te po usvajanju ovog plana istu javnu površinu privatizovati!
Zahtevamo da zemljište u javnoj svojini ostane u javnoj svojini i da se na njemu planom predvide javne namene, odnosno postojeća javna namena – javna zelena površina (javni gradski park).

Rani javni uvid traje do ponedeljka 29. marta. Kako bismo građanima i građankama pomogli da što bolje razumeju šta se planira u našem gradu, napisali smo 5 verzija primedbi koje možete da preuzmete i pošaljete u svoje ime Sekreterijatu za urbanizam i građevinske poslove. Sve primedbe su drugačije i oslanjaju se na različite delove plana detaljne ragulacije, ali imaju isti cilj – da sačuvamo park!

Ukoliko želite da sami napišete primedbu, preporučujemo vam da koristite Formular za pisanje primedbi Malog vodiča kroz planiranje gradova.

Zbog trenutne epidemiološke situacije, preporučujemo da primedbe pošaljete poštom (na adresu: Sekreterijat za urbanizam i građevinske poslove; Kraljice Marije br. 1; 11000 Beograd) jer je to najsigurniji način da obezbedite da se vaš stav čuje, budući da gradska uprava još uvek nije razjasnila šta se tačno dešava sa primedbama koje se ostavljaju u kutiji koja se nalazi u holu sekreterijata. Ukoliko šaljete primedbe grupno, važno je štampate po primrak za svaku osobu, ali ih sve možete spakovati u istu kovertu i tako poslati. Za sva dodatna pitanja, možete da nam pišete na ministarstvoprostora@gmail.com.

Da komšijska solidarnost nije utopijski scenario dokazali su stanovnici jednog mirijevskog bloka. Komšije iz Stambene zajednice Davorina Jenka 3a zajedničkim angažovanjem značajno su izmenili prostor u kome žive. S obzirom da u okviru zajednice živi 23 dece uzrasta do 6 godina, Mirijevčani su bili saglasni – nedostajao im je parkić, mesto za druženje.

Stanari su želeli da neiskorišćen prostor između zgrada dobije namenu i bude od koristi svim komšijama. Međutim, naišli su na prepreku – parče zemlje koje su želeli da iskoriste pripadalo je investitoru. „Svima nama koji smo kupovali stan obećano je igralište za decu. Pošto je prošlo dve godine a ništa nije urađeno, predložio sam da mi u okviru zajednice nešto preduzmemo.“, objašnjava upravnik zajednice, Dejan Grujić. Dejan je bio istrajan, iako je pomoć od grada i Sektretarijata za omladinu i sport izostala. Opravdanje je bilo to što je parcela privatna. Ipak, njihovu ideju prepoznali su ljudi sa platforme promeni.rs , na čijem sajtu je upravnik zajednice predložio akciju. Na poziv Fondacije Jelene Šantić, naša Jovana Timotijević i Božena Stojić, pružile su mentorsku podršku zajednici. U okviru saradnje stambene zajednice, naše organizacije i arhitekata Jelene Stanković i Stefana Milićevića, organizovani su sastanci i radionice participativnog projektovanja zajedničkog prostora. Konačno, započeta je izgradnja izgrališta.  Za pohvalu je požrtvovanost stanara koji su većinu radova izveli potpuno sami.

Za samo godinu dana, udruženim snagama, napravljena je zelena površina gde svi danas rado druže a deca bezbrižno igraju. „Imamo letnjikovac, u parkiću se prave rođendani i slavlja. Pre neki dan proslavljali smo rođenje nove bebe u komšiluku. Postigao sam cilj, ljudi su shvatili da zajedno možemo da postignemo mnogo.“ , ponosno priča Dejan. Kažu da ne planiraju da se zaustave na ovoj akciji, već da u budućnosti oforme savez stambenih zajednica. Plan je da savez uključuje oko 10 zgrada u početku, dok je dugoročan cilj da ne deluju samo u svom dvorištu, već i na lokalu. Uveliko planiraju i sledeći projekat izgradnje terena za fudbal i košarku. „To bi za klince bilo idealno, da se malo sklone od kompjutera, da imaju prostora za igru i druženje.“ kaže upravnik zajednice.