KAKO ODBRANITI PROSTOR?

Prvi korak: Okupite ekipu i saveznike

Drugi korak: Sakupite informacije

Treći korak: Intervenišite institucionalno

Četvrti korak: Podignite javnost na noge

Imate problem – planiraju nepoželjnu gradnju u vašem kraju, uništavaju vam zelenilo, zapuštaju infrastrukturu, tumbaju i mute bez da vas išta pitaju. Šta god da je problem, potrebno je organizovati se, a to pre svega podrazumeva puno improvizacije: treba biti posrednik između onih što im prokišnjava zbog krova i onih što im izbija iz podruma; treba steći samopouzdanje kada govorimo o geodeziji iako do pre 10 dana nismo znali za tu nauku; treba se ‘rvati sa investitorima i opštinarima, uz sve naše svakodnevne brige i probleme. I pored svog dovijanja i budženja, sve specifičnosti naše situacije – postoje neki koraci koji vam mogu pomoći u lokalnom organizovanju. 
ps. preporučujemo da ovom vodiču pristupite preko računara ili tableta, umesto telefona

Prvi korak: Okupite ekipu i saveznike

Razmislite ko su sve ljudi koje ovaj problem dotiče

Stavite na papir ko su sve ljudi koji su direktno pogođeni problemom – stanari zgrade/bloka, vlasnici lokalnih radnji, roditelji sa malom decom, penzioneri, radnici u obližnjoj poslovnoj zgradi, vlasnici pasa, komšinica prekoputa, upravnik zgrade, zakupac stana sa prvog sprata itd. Važno je razumeti ko bi se želeo i zbog kojih razloga uključiti u zajedničke napore.

Popišite i sve one koje ovaj problem može profesionalno, aktivistički ili altruistički da zanima – oni mogu biti važni saveznici u borbi – bilo da su organizacije koje vam mogu dati konkretne resurse, institucije koje su nadležne, stručnjaci koji se bave stvarima vezanim za vaš problem, mediji koji prate određene teme, privatnici koji bi mogli da pomognu. Nijedan saveznik nije premali.

Obavestite sve koje problem može da zanima

Jednom kad znate ko bi mogao da bude zainteresovan za ono što se dešava ili šta ste naumili, treba i njima javiti! Do konkretnih pojedinaca se dolazi direktno, ali treba obavestiti i širu zajednicu/komšiluk. To može biti vrlo kratko obaveštenje o tome:

1. Šta je problem? (gde, kada, zbog čega)
2. Zbog čega je taj problem važan za lokalnu zajednicu (zašto treba da se uključe)? 
3. Za koji cilj smatrate da zajednica treba da se bori?

Budite koncizni i jasni, želite da poruka dođe do što većeg broja ljudi, biće prilika za detaljisanje i objašnjavanje. Sama strategija obaveštavanja će zavisiti od toga koliko vas ima u početku, kolika je zajednica koju treba obavestiti i čime raspolažete. Evo nekih ideja:

1. Usmeno obavestite komšije od vrata do vrata ili dežuranjem na nekom centralnom mestu. To može da iziskuje dosta vremena, ali vam pruža mogućnost da svakom ponaosob objasnite šta je problem, i to na način koji će ga baš njoj ili njemu približiti. Možda vam se upravo zbog toga neko odmah i priključi i već ste prepolovili posao. 

2. Ištampajte plakate koje ćete lepiti u ulazima i liftovima zgrada ili flajere koje ćete ubacivati u poštanske sandučiće (nemojte da vas obeshrabri otpor stanara prema reklamnim flajerima – ništa ne prodajete, već štitite zajednički interes; ako neko i bude hteo da se raspravlja – eto zgodne prilike da ga upoznate sa većim problemom od komunalnog reda njihovog poštanskog sandučeta). I plakati i flajeri mogu biti štampani na A4 papiru (100 komada za 300 dinara u prosečnoj fotokopirnici).

3. Okačite informaciju na facebook i viber grupe, internet forume i slična online mesta za koja znate da okupljaju ljude koji vam trebaju. Moguće da Vaš direktan komšiluk nema grupu preko koje komunicira, ali ljudi iz vaše zgrade ili neposrednog okruženju sigurno su prisutni na stranicama i grupama koje okupljaju one sa teritorije te opštine ili one koji su išli u lokalnu školu, čija deca idu u vrtić u kraju, itd.

Organizujte okupljanje za sve koje žele da se uključe

Najbolje da o istom trošku sa obaveštenjem o samom problemu kojim se bavite, sazovete i zajednički sastanak za sve one koji hoće da vam se pridruže. Na samom skupu možete detaljno ući u to šta je problem, a sigurno će se povesti i rasprava o raznim drugim problemima. Diskusija može da ode u raznim pravcima, ali se trudite da se uvek vratite na ono zbog čega ste se okupili, budite svesni da će možda pojaviti različita razumevanja problema, te usmeravajte priču ka mogućim rešenjima i strategiji borbe. Iz prvog sastanka bi trebalo da budu jasna sledeća pitanja:

1. Koje su osnovne smernice za dalju borbu?
2. Koji su sledeći konkretni koraci?
3. Ko trenutno može da se uključi i sa čim raspolaže (u vremenu, znanju, kontaktima, opremi i sl)?
4. Ko je konkretno zadužen za šta u narednom periodu?
5. Koji su rokovi za konkretne zadatke?
6. Koji kanal komunikacije se koristi za dalje dogovore? 

Ili barem kad je sledeći sastanak. Nemojte se razočarati ako sastanak ne bude produktivan koliko biste vi želeli, jer to može već sledećeg puta da se promeni. Isto tako, neki ljudi se neće uključiti odmah ili bar ne u punom kapacitetu, neko zbog početne skepse, drugi zbog drugih obaveza – sve to je u redu, biće posla i kad se uključe. Nemojte se ustručavati da sami imate predloge o tome šta i kako treba raditi. Bolje je da se rasprava vodi oko nekog predloga ili da završi na jednom predlogu, nego da ne vodi nikuda.

Ukoliko pravite obaveštenja za mreže, brzo i lako možete da napravite vizual/poster koji će privući pažnju putem sajta www.canva.com 

Dogovorite kanale komunikacije

Uspostavite kanal putem kog ćete moći da brzo i lako šaljete obaveštenja jedni drugima o novim okolnostima i sastancima, ali i da diskutujete o odlukama koje treba doneti. Najčešće je to viber grupa, jer je viber najrasprostranjeniji u Srbiji, ali možete proceniti da u vašem komšiluku dominira i neki drugi kanal za grupnu komunikaciju (facebook stranica ili grupa, whatapp, sms poruke…).  

Ako vam grupa brzo raste – brzo ćete doći i do toga da je kanal komunikacije zatrpan sa previše nepotrebnih informacija i nevezanih rasprava, a onda će deo ljudi prestati da obraćaju pažnju na samu grupu. Iako uvek ima smisla da se pokuša održati fokus u grupi, ne treba ni suzbijati njen organski život, jer nije život jedna viber grupa. Može ih biti barem dve! Napravite zaseban kanal za najaktivnije članove i operativne dogovore, a drugu držite za obaveštavanje i živ komšijski dijalog (a to nije nimalo nevažno, delom i zbog toga što ćete odatle dobijati još aktivnih članova i tako osnažiti i samu borbu).

Dogovorite se ko šta radi

U okviru grupe onih koji su spremni da se aktivno uključe u borbu, identifikujte raspoloživo znanje, veštine i vreme. Sve se traži – ako je neko urbanista onda će lakše razumeti planove, ako zna kaligrafiju onda ćemo imati lepše ispise, a ako zna ljude na visokim pozicijama – onda se više ništa i ne traži. 
Podelite zadatke i odgovornosti, imajući u vidu ko ima koliko vremena, kakve afinitete i veštine poseduje, kao i koje kontakte može da ostvari sa drugim relevnatnim akterima za vašu borbu. Jasni zadaci olakšavaju ljudima da se uključe (pogotovo onima koji su manje skloni dugim raspravama, a više akcijama) ali i smanjuju rizik od dupliranja posla, a važno je racionalno koristiti resurse. Podela odgovornosti može biti sprovedena na razne načine, a evo jedne mogućnosti:

Uspostavite formalnu i neformalnu edukaciju unutar grupe

Identifikujte šta vam je od znanja i veština potrebno u svakom od dogovorenih zadataka: urbanista? pravnik? neko ko će da preveze sadnice? dizajner? Vidite da li neko iz najšire grupe može da pomogne ili zna nekog – ili vi znate nekoga. Sve dok je ono što tražite jasno i ne preterano obuhvatno – ljudi će vam pomoći ako im je vaša borba bliska.  

Ukoliko se radi o specifičnim znanjima koja su potrebna da problem koji imate razradite i formulišete željenu promenu, možete uvek u pomoć pozvati i organizacije koje se tom temom bave. One mogu pružiti značajnu podršku u razumevanju procesa sa kojim se nosite, informacijama, idejama, resursima, skretanju pažnje javnosti ili institucija, itd.

Predlog organizacija koje imaju iskustvo u saradnji sa lokalnim grupama i inicijativama i poseduju specifična znanja:

Ministarstvo prostora /urbanističko planiranje, upravljanje javnim prostorima, stambene politike/

A11 – Inicijativa za socijalna i ekonomska prava /socijalna prava, socijalno stanovanje, besplatna pravna pomoć/

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI /zaštita životne sredine, korupcija, građanska prava/

Urbanistička straža / Društvo arhitekata Novog Sada (DaNS) / urbanističko planiranje

Nacionalna koalicija za decentralizaciju / zaštita životne sredine, participacija građana

Pokušajte da pronađete institucionalnog insajdera

Koliko god da institucije ne funkcionišu kako treba ili vam možda baš one bile izvor vašeg problema – u njima ima i stručnih i motivisanih zaposlenih. A duboko grlo može da sruši i mnogo više od jedne odluke lokalne samouprave. Potrudite se da dođete do insajdera koji će vam: 

  • objasniti kako najbolje da nastupite spram institucije
  • dati vredne informacije za vašu borbu
  • osnažiti vašu argumentaciju
  • uticati na donošenje odluka koje će biti relevantne za vaš slučaj. 

Ukoliko ta osoba želi da ostane anonimna, poštujte taj zahtev, kako njenu dobru volju ne biste zloupotrebili na njihovu štetu.

Drugi korak: Sakupite informacije / proučite problem

U zavisnosti od toga sa čim ste se uhvatili u koštac, imaćete manje ili više vremena da celu stvar proučite pre nego što morate da delujete. Dobro poznavanje terena i promišljena strategija su pola pobede. Sve i ako u prvi mah nemate vremena da se mnogo udubljujete u genezu građevinskih radova koji su preko noći nikli ispod vašeg prozora, sakupljanje svih relevantnih informacija i razumevanje problema će biti ključni za uspeh. Važno je razumeti pozadinu radova, odgovornost institucija, funkcionisanje procedura, mogućnosti delovanja… Samo tako ćete znati na koja vrata da kucate, a na koja da lupate, u šta da usmerite energiju i na šta da se pozivate. Naravno, ne postoji jedinstven recept ni za ajvar, a kamoli za to kako se informisati o ovakvim stvarima, ali evo nekih koraka koji vam mogu pomoći u tri najčešća scenarija ulaska u pakao urbanističkih planova.

Opcija 1 – Želite na sopstvenu inicijativu
da nešto promenite u svom kraju

Svako ima pravo da utiče na izgled, uređenje i upotrebu prostora u svom neposrednom okruženju – bez obzira da li se radi o nekom komunalnom problemu koji treba rešiti, osposobljavanju napuštenog objekta, pretvaranju lokalne poljane u park ili pokretanju izmene urbanističkog plana. Pre svega, treba utvrditi u čijem je vlasništvu zemlja/objekat i šta su važeći planovi.

a) Proverite koje sve parcele vaša željena intervencija
u prostoru obuhvata i u čijem su vlasništvu

Ukoliko vam nisu poznati brojevi i granice parcela u vašem kraju (a što biste ih i znali), to lako možete saznati. Digitalna platforma GEO Srbija vam omogućava da na karti Srbije vidite sve brojeve parcela koji vas interesuju, kao i kojim katastarskim opštinama pripadaju.

Jednom kada znate koje parcele su u fokusu, treba ih i istražiti. To je najjednostavnije uraditi preko internet stranice e-Katastar koja omogućava javni pristup osnovnim podacima iz listova nepokretnosti. Potrebno je samo da odaberete katastarsku opštinu i unesete broj parcele. Za svaku parcelu je moguće napraviti uvid u list nepokretnosti, iz kojeg je važno da izvučete ključne informacije:

  • Koja je vrsta zemljišta na predmetnoj parceli (od vrste zemljišta zavisi i način korišćenja tog zemljišta)?
  • Koja je površina parcele?
  • Da li na parceli postoje objekti, kog su tipa i površine?
  • U čijem vlasništvu je zemljište i objekti ukoliko ih ima (ukoliko je zemljište i/ili objekat u privatnoj svojini, pogledajte ko je vlasnik; ukoliko je zemljište u javnoj svojini, pogledajte da li je u svojini republike, pokrajine ili grada/opštine, kao i da li je upisano koja institucija ima pravo korišćenja zemljišta i/ili objekta)?
b) Proverite da li postoji važeći urbanistički
plan koji pokriva predmetne parcele

Urbanistički planovi, posebno planovi detaljne regulacije, važni su jer na detaljnom nivou daju smernice o načinu upotrebe zemljišta na nivou pojedinačnih parcela, o nameni tog zemljišta, kao i o pravilima uređenja prostora i gradnje u tom prostoru. Zbog toga je važno proveriti da li već postoji takav planski dokument iz kojeg možete saznati šta je planirano za one parcele koje su predmet vaše inicijative i da li se namena definisana planom podudara sa vašim željama i potrebama.

U slučaju da nema važećeg plana detaljne regulacije, potražite informaciju o tome da li postoji plan generalne regulacije, koji je plan višeg reda (u hijerarhiji planova), i koje smernice su u njemu navedene. Postoji nekoliko načina kako da saznate da li ovi planovi za vaš grad/ opštinu/ kraj postoje ili su u procesu izrade:

  • Pogledajte internet stranicu grada ili opštine. Prema zakonu, svaki grad ili opština mora na svojoj zvaničnoj internet stranici navesti važeće prostorne i urbanističke planove koji pokrivaju njihovu teritoriju. Opštinari često prkose Njutnovim zakonima, pa gde neće jednom Zakonu o izgradnji, al svakako je najjednostavnije da prvo pokušate na ovaj način da dođete do željenih informacija.
  • Pogledajte Centralni registar planskih dokumenata. Na njihovoj internet stranici imate mapu koja vam pruža uvid u to koji su važeći prostorni i urbanistički planovi na teritoriji cele države (mada nije poznato koliko redovno se ovaj registar ažurira). Još jednostavniji registar postoji za teritoriju AP Vojvodine. Tu nažalost možete saznati samo naziv plana i broj službenog lista u kojem je tekst plana objavljen, ali ne i njegov sadržaj. Ako pretraga po internetu ne pomogne, probajte sa arhivom Službenog lista vašeg grada ili opštine (ali imajte u vidu da se u Službenim listovima ne objavljuju grafički prilozi plana).
  • Neki gradovi i opštine imaju sopstvene registre planskih dokumenata na kojima je moguće preuzeti i tekst i grafičke priloge važećih planova. Niš ima jedan takav registar dok Beograd ima čak dva: na internet stranici Urbanističkog zavoda Beograda ali i na internet stranici Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda.
  • Uvek možete zahtevati od gradske ili opštinske uprave da vam dostave važeće planove na osnovu Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, s obzirom da su svi planski dokumenti javni dokumenti.

O planovima, njihovim vrstama i čitanju možete detaljnije da pogledate u našem Malom vodiču za planiranje gradova.

c) Proverite šta piše u planovima i pravilnicima

Jednom kada se dokopate relevantnih planova, potrebno je da u planu pogledate:

  • Namenu zemljišta – ovo možete saznati uvidom u grafički prilog plana koji se zove Planirana namena površina. Na osnovu ove infomacije možete proceniti da li vaša inicijativa ima osnov u planskim dokumentima. Ukoliko ima, taj planski osnov daje legitimitet vašoj inicijativi i podržava željenu promenu u prostoru.
  • Kompatibilne namene – ukoliko primarna namena ne odgovara vašoj inicijativi, proverite koje su još namene dozvoljene planom kao kompatibilne. Ako ova namena odgovara vašoj inicijativi, onda vaša inicijativa ima planski osnov!
  • Pravila zaštite prostora, kao i pravila uređenja i građenja – za svaku od planiranih namena data su u tekstu plana navedena pravila. Ona određuju na koji način i pod kojim uslovima, kao i prema kojim urbanističkim parametrima je moguće u prostoru nešto graditi, odnosno prostor uređivati i privesti ga planiranoj nameni.
  • Sprovođenje plana – potrebno je i da u tekstu plana proverite da li se na području koje je predmet vašeg interesovanja može graditi direktno na osnovu tog plana, ili se za to područje prvo moraju izraditi druga planska dokumenta koja će detaljnije razraditi pravila uređenja i građenja (kao što su to planovi detaljne regulacije ili urbanistički projekti).

Ukoliko ne postoji urbanistički plan koji pokriva područje za koje ste zainteresovani, onda se navedena pravila zaštite, uređenja i građenja na tom području mogu saznati iz univerzalnog dokumenta koji se primenjuje u ovakvim slučajevima – Pravilnik o opštim pravilima za parcelaciju, regulaciju i izgradnju.

Ako plana nema ili su dati parametri neodgovarajući, možete inicirati i zahtevati od vaše opštinske ili gradske uprave da pokrene postupak donošenja ili izmene urbanističkog plana koji bi zaštitio i regulisao prostor u vašem kraju.

d) Proučite koji su institucije nadležne za
promenu u vašem kraju kojoj težite

Nadležnost institucija je često jedna fluidna kategorija, iz jedne ustanove vas upućuju u drugu, iz druge u prvu i tako dok ne spoznate zakone kruženja nadležnosti u prirodi i društvu. Ipak, na papiru je drugačije pa je dobro znati ko je sve nadležan za ono što vaša inicijativa obuhvata. Osnovne informacije o tome kako je vaše opštinska ili gradska uprava organizovana i koji organi imaju kakva ovlašćenja i dužnosti možete da nađete na sajtu opštine ili u Informatoru o organizaciji i radu organa vaše lokalne uprave. Svakako će vam pomoći i ako znate nekog ko se u čudne puteve birokratije već razume. Pogotovo pošto vam je pored toga ko je nadležan za koji aspekt vaše intervencije, važno da znate i kakve su sve procedure potrebne za vašu vrstu i obim inicijative i intervencije u prostoru.

Na primer u Beogradu ovaj informator možete da pronađete na zvaničnoj internet stranici grada.

Opcija 2 – Donosi se plan/odluka
nepovoljan/na po lokalnu zajednicu

Najčešći susret sa urbanističkim planom ili projektom građani imaju kada slučajno saznaju da se donosi jedan takav plan koji će značajno izmeniti njihovu svakodnevnicu, a da oni o tome nisu ni informisani. Ako se i vi nalazite u sitauciji da predložena planska rešenja ne odgovaraju na realne potrebe zajednice, ili su čak u direktnoj suprotnosti sa interesima i potrebama građana, evo nekih koraka da vam pomognu da razumete šta se dešava i šta možete da učinite.

a) Pronađite Odluku o izradi plana

Ova Odluka predstavlja pravni osnov za izradu svakog plana, a donosi je Skupština vaše lokalne samouprave i objavljuje je u svom Službenom listu. Na početku teksta svakog plana mora biti navedena ova odluka i broj službenog lista u kojem je objavljenja.  Zbog toga ju je najlakše naći u arhivi samog službenog lista. Iz ovog dokumenta možete saznati važne informacije:

  • ko je naručio i finansirao izradu urbanističkog plana (ko je naručilac plana) –  na osnovu ove informacije možete razumeti čiji su interesi obuhvaćeni ili dominantno utiču na proces izrade plana i planirane izgradnje.
  • koje preduzeće je zaduženo za izradu plana (ko je obrađivač plana) – ovo je dobro znati jer u daljem planiranju vaših aktivnosti možete znati u kojoj instituciji treba da tražite saveznike i kojoj se instituciji u daljem procesu obraćate.
  • kada je izrada plana započeta i koji je rok za izradu nacrta plana – na osnovu ove informacije možete okvirno predvideti faze izrade plana, odnosno možete okvirno izračunati kada bi proces izrade plana trebalo da uđe u fazu ranog javnog uvida ili javnog uvida, kako biste mogli biti unapred spremni i učesvovati u tim fazama.
  • koliko je novca iz javnog budžeta izdvojeno za izradu plana u slučaju da je naručilac grad ili opština.
b) Saznajte kada i gde se održavaju rani
javni uvid, javni uvid i javna rasprava

Rani javni uvid i javni uvid su dve prilike da vidite trenutnu verziju plana i da na nju uložite pismenu primedbu. Javna rasprava vam omogućava da pribedbe na javni uvid obrazložite usmeno pred Komisijom za planove. Informacije o tome kada će se desiti javni uvidi moraju biti objavljene blagovremeno na zvaničnoj internet stranici lokalne samouprave kao i u jednim dnevnim novinama.

Za Beograd arhiva Službenog lista grada Beograda se nalazi na ovde, dok se informacije o javnim uvidima nalaze na zvaničnoj internet stranici gradske samouprave.

c) Sastavite primedbe na predlog plana

Nakon što vidite šta su predložena rešenja na (ranom) javnom uvidu, potrebno je da sastavite primedbe na ono sa čim se ne slažete. Ne morate biti nikakav stručnjak da biste sastavili primedbu. Ovaj formular vam može pomoći da svoje mišljenje formatirate u primedbu na plan. Ipak, vašoj argumentaciji će svakako pomoći ako u sastavljanju primedbi pomogne neko ko je jeste stručniji. Vaši saveznici mogu biti pojedinci koji rade u javnim institucijama, stručnjaci iz vašeg komšiluka, organizacije civilnog društva, ali i druge građanske inicijative koje su prolazile kroz sličan proces.

Opcija 3 – Počinju radovi koje niste slutili
i ne sviđa vam se ka čemu vode

Jedino gore od toga kada slučajno saznate da se donosi novi i vama neprihvatljiv plan za vaš kraj je kad za to uopšte ne saznate, dok se ne pojave bageri i krene izgradnja. Tad nema puno vremena za proučavanje, niti će kod nadležnih institucija biti puno razumevanja ako se brzo ne okupi veći broj komšija. Ali i tad je važno razumeti kako je do cele situacije došlo. A treba obratiti pažnju i na to kako niste bili ranije obavešteni i zašto niste bili pozvani da učestvujete.

a) Proučite Odluku o izradi plana kao i sam urbanistički plan

Kako biste znali ko je incirao izradu plana i pokrenuo taj proces i razumeli interese koji stoje iza plana i same izgradnje proučite Odluku o izradi plana (link na 2.2.1). Zatim pronađite urbanistički plan koji predstavlja planski osnov za izvođenje bilo kakvih građevinskih ili infrastrukturnih radova. Iz njega ćete saznati se tačno predviđa, a na osnovu toga ćete znati i da li je proces izgradnje u skladu sa pravilima plana. Više o tome kako čitati planova na našem vodiču (link).

b) Tražite uvid u projektnu dokumentaciju

Podnošenjem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja možete tražiti uvid u projektnu dokumentaciju kako biste saznali šta sve radovi koji se izvode obuhvataju i predviđaju, kao i to ko je investitor radova, a ko je izvođač. Ukoliko je investitor vaša lokalna samouprava, ili neka druga javna institucija, na osnovu istog zahteva možete tražiti i uvid u ugovor između investitora i izvođača radova kako biste saznali sve detalje predmetne izgradnje

c) Sagledajte ceo proces koji je prethodio izgradnji

Pored planske dokumentacije i gomila drugih propisa utiče na to da li su radovi osnovani. Njihovo temeljno češljanje će vam pomoći da utvrdite da li se radovi izvode mimo zakonom propisane procedure ili planskog odnosa, ali i da izgradite suptilniju argumentaciju za vašu borbu. Ovde vam pored svih drugih stručnih saveznika najviše mogu pomoći pravnici, pogotovo ako treba pokrenuti upravne postupke, podneti žalbe ili tužbe protiv investitora ili izvođača radova.

Treći korak: Intervenišite institucionalno

Bez obzira što će se borba često voditi mnogo više van institucija i zavisiti od pritiska koji se napravio tamo gde ne vrti burgija, delovanje kroz institucije i korišćenje formalnih mehanizama uticaja ostaju važan činioc. Tamo gde po sredi nesporazum ili previd, primedba na plan može biti sasvim dovoljna. Ali ako je iza svega sila kapitala, primedbe i peticije imaju veći značaj za legitimizaciju borbu nego što su učinkovite. Bilo kako bilo, treba znati šta su mogućnosti i kako ih koristiti.

Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja

Zahtev za pristup informacijama od javnog značaja je vrlo korisno sredstvo za prikupljanje različitih vrsta informacija koje su vam potrebne. Pravo na pristup ovim informacijama, kao i način njihovog zahtevanja i pribavljanja definisan je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

Zahtev se predaje u pisanoj formi, i sastavlja se pomoću definisanog obrasca, mada se, prema Zakonu, i zahtevi koji su sastavljeni u slobodnoj formi, a sadrže sve potrebne podatke, takođe prihvataju. Moguće je zahtev uputiti i usmeno, prilikom čega se zahtev saopštava u zapisnik koji vodi ovlašćeno lice organa javne vlasti za pristup informacijama. Koji god način za podnošenje zahteva da izaberete, važno je da navedete sledeće podatke:

  • naziv organa vlasti od kog tražite informacije,
  • svoje ime, prezime i adresu na koju želite da vam dostave traženu informaciju
  • opis informacija koje se traže i
  • druge podatke koji olakšavaju pronalaženje informacija.

Pomoću ovog Zahteva, možete od svih javnih institucija, javnih organa i organizacija tražiti uvid u informacije, ili dostavljanje kopije dokumenata koji sadrže potrebne informacije od javnog značaja. Sam termin informacija od javnog značaja predstavlja svaku informaciju kojom raspolaže organ javne vlasti, nastalu u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržanu u određenom dokumentu, a koja se odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna.

Organ vlasti kojem podnesete zahtev, dužan je da vam na zahtev odgovori najkasnije u roku od 15 dana. U slučaju da je tražena informacija od značaja za zaštitu života ili slobode nekog lica, odnosno za zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, organ vlasti vam mora odgovoritu u roku od 48 sati.

U slučaju kada vam organ vlasti ne odgovori u propisanom roku, ili vam ne da potpunu informaciju, ili vam odgovori da informaciju ne poseduje, ali vas ne uputi na drugi organ koji informaciju ima, možete uložiti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja, koji će pokenuti postupak pribavljanja informacije koju tražite. 

Slanje dopisa obrađivaču planova za vreme izrade planova

Prema zakonu, tokom celokupnog procesa izrade urbanističkog ili prostornog plana obrađivač plana je u obavezi da sa građanima komunicira jedino u okviru javnih uvida i javne rasprave. U potpunosti je prepušteno volji obrađivača da li će građane uključiti, i na koji način, i u ostale faze izrade plana, što je između ostalog uslovljeno i finansijskim sredstvima koja su im dodeljena za izradu plana. 

Sa druge strane, zakonom nije zabranjena ili ograničena saradnja obrađivača plana i građana mimo javnih uvida i javne rasprave. To znači da je moguće da sa vašim komšijama sastavite dopis u kojem biste istakli realne probleme koje imate u kraju i koje je planom neophodno rešiti ili u kojem biste naveli svoje ideje i predloge o uređenju prostora u vašem kraju u formi sugestija za izradu plana, i na taj način inicirali komunikaciju i saradnju sa urbanistima i planerima koji su odgovorni za izradu plana za vaš kraj.

Ovaj dopis naslovite na obrađivača plana i na kraju potpišete vašeg predstavnika ili ceo komšiluk, ali obavezno ostavite kontakt podatke kako bi vam mogli odgovoriti. Najvažnije je jasno obrazložite svoje probleme, ideje ili predloge u tom dopisu i naznačiti koliko ljudi stoje iza njih.

Budući da je ovo neformalna praksa i da nije zakonom obavezujuće, obrađivač plana nije dužan da vaše zahteve, ideje i sugestije usvoji ili da vam na bilo koji način odgovori. Međutim, vredi probati. To je inicijativa za uspostavljanje odnosa saradnje između institucija i građana, nije uvek ni lako odbiti tako nešto. Ako ništa drugo, ovakav pisani trag o dostavljanju predloga vam može biti koristan u vašoj argumentaciji na javnom uvidu i javnoj raspravi.

Formalni mehanizmi obraćanja vlastima

a) Peticija

Peticija je kolektivno obraćanje građana, u pisanoj formi, javnim institucijama i organima vlasti kojim se od njih traži rešavanje nekog problema, pokretanje nekog postupka iz njihove nadležnosti, daje se predlog ili se izražava protivljenje nekom delovanju tih institucija ili organa. Pravo građana da se na ovaj način obraćaju institucijama i organima vlasti zagarantovano je Ustavom, međutim zakon o peticiji koji bi nedvosmisleno definisao način podnošenja peticije i postupanje institucija i organa po toj peticiji nikada nije usvojen u Srbiji.

Stoga ne postoji propisan obrazac peticije, niti propisani broj potrebnih potpisa koji bi uslovio javne institucije i organe vlasti da postupaju po zahtevu građana, i ono što je najvažnije, nije propisano u kom roku, i da li uopšte, institucije i organi moraju građanima dati odgovor na peticiju.

Međutim, pravo na peticiju je neosporno i ona može biti vrlo potentno sredstvo za borbu za prostor. Sa jedne strane prikupljanjem potpisa za peticiju u vašem kraju možete pokrenuti i mobilisati vaše komšije i sugrađane da se priključe inicijativi, a sa druge strane što je veći broj potpisa prikupljen to je vidljivost i uticaj vaše inicijative i peticije veći u javnosti. 

Kada krenete u prikupljanje potpisa za peticiju, potrebno je da odštampate preporučeni obrazac peticije. Unapred se informišite i odlučite kojoj javnoj instituciji ili organu vlasti podnosite peticiju, naspram njenih nadležnosti i odgovornosti, jer od toga zavisi i to kako ćete formulisati svoj zahtev u tekstu peticije. 

Što se tiče ličnih podataka koje potpisnici peticije treba da navedu, u praksi se pokazalo da je sasvim dovoljno navesti ime, prezime i adresu stanovanja uz lični potpis. Važno je da jedna osoba, koja je predstavnik potpisnika peticije, navede svoje podatke: ime, prezime, adresu, JMBG, broj lične karte, kao i kontakt podatke. 

Onlajn peticije nemaju pravnu težinu koju imaju peticije sa autentičnim potpisima građana. Međutim, one nesumnjivo imaju svoju funkciju u podizanju svesti šire javnosti, kao i povećanju javnog pritiska na nadležne organe i institucije, s obzirom da je u njihovom slučaju lakše skupiti znatno veći broj potpisa za kraće vreme.

c) Zbor građana

Zbog građana predstavlja svojevrsni sastanak građana koji žive u jednom delu nekog grada/opštine, a koji je kao posebna celina definisan statutom grada/opštine (recimo gradska opština ili mesna zajednica). Zbor se organizuje radi raspravljanja i davanja predloga za rad lokalne samouprave u domenu njenih nadležnosti. 

Predlozi i zahtevi se na zboru građana usvajaju glasanjem, odnosno većinom glasova, i potom se prosleđuju skupštini lokalne samouprave, ili njenim drugim organima, u zavisnosti od zahteva i nadležnosti organa uprave. Organ koji primi predloge usvojene na zboru građana, dužan je da predloge razmotri i po njima deluje (zauzme stav, donese potrebnu odluku) i da o svemu tome obavesti građane u roku od 60 dana od održavanja zbora. 

Način organizovanja i održavanja zbora građana, posebni uslovi i način rada variraju od grada do grada, jer se ove pojedinosti bliže određuju Statutom svake pojedinačne lokalne samouprave. 

Na primeru Beograda, zbor građana može da se organizuje na nivou mesnih zajednica i koraci su sledeći:

  • Predsednik mesne zajednice je lice koje saziva zbor građana (sazivač), najmanje 15 dana pre dana održavanja zbora. Predsednik mesne zajednice dužan je da sazove zbor građana i kada građani to zahtevaju i prikupe potpise 10% ljudi koji imaju biračko pravo na teritoriji te mesne zajednice.
  • Sazivanje zbora podrazumeva i obaveštavanje Gradske uprave o održavanju zbora građana pisanim putem, kao i obaveštavanje građana u toj mesnoj zajednici isticanjem obaveštenja na oglasnoj tabli mesne zajednice. Nije specificirano na koje još načine sazivač može obavestiti građane, što znači da ne postoje ograničenja i moguće je i na dodatne načine plasirati obaveštenje.
  • Sazivač ili lice koje on/ona ovlasti predsedava zborom, koji ima uslove za održavanje ukoliko je prisutna većina građana sa biračkim pravom na teritoriji te mesne zajednice. 
  • Način rada i usvajanja stavova o tačkama dnevnog reda bi trebalo da bude bliže definisan posebnom Odlukom Skupštine grada, koja nije nikada usvojena, te je poznato samo to da se stavovi na zboru građana usvajaju većinom glasova prisutnih. Dobro bi bilo da predsedavajući odredi zapisničara koji će voditi zapisnik o zboru građana, kao i da postoji spisak prisutnih građana.
  • Gradska uprava je po zakonu dužna da građanima pruži stručnu pomoć prilikom organizovanja zbora građana, kao i formulacije predloga i zahteva usvojenih na zboru građana koje građani potom predaju određenom organu uprave.

Gradska uprava, odnosno određeni organ dužan je da predloge i zahteve razmotri, zauzme stav o njima, donese potrebnu odluku ili meru i o tome obavesti građane u roku od 60 dana od dana održavanja zbora.

Najbolje da o istom trošku sa obaveštenjem o samom problemu kojim se bavite, sazovete i zajednički sastanak za sve one koji hoće da vam se pridruže. Na samom skupu možete detaljno ući u to šta je problem, a sigurno će se povesti i rasprava o raznim drugim problemima. Diskusija može da ode u raznim pravcima, ali se trudite da se uvek vratite na ono zbog čega ste se okupili, budite svesni da će možda pojaviti različita razumevanja problema, te usmeravajte priču ka mogućim rešenjima i strategiji borbe. Iz prvog sastanka bi trebalo da budu jasna sledeća pitanja:

1. Koje su osnovne smernice za dalju borbu?
2. Koji su sledeći konkretni koraci?
3. Ko trenutno može da se uključi i sa čim raspolaže (u vremenu, znanju, kontaktima, opremi i sl)?
4. Ko je konkretno zadužen za šta u narednom periodu?
5. Koji su rokovi za konkretne zadatke?
6. Koji kanal komunikacije se koristi za dalje dogovore? 

Ili barem kad je sledeći sastanak. Nemojte se razočarati ako sastanak ne bude produktivan koliko biste vi želeli, jer to može već sledećeg puta da se promeni. Isto tako, neki ljudi se neće uključiti odmah ili bar ne u punom kapacitetu, neko zbog početne skepse, drugi zbog drugih obaveza – sve to je u redu, biće posla i kad se uključe. Nemojte se ustručavati da sami imate predloge o tome šta i kako treba raditi. Bolje je da se rasprava vodi oko nekog predloga ili da završi na jednom predlogu, nego da ne vodi nikuda.

Detaljnije o formi peticije i sličnim oblicima kolektivnog izjašnjavanja volje građana možete pronaći na internet portalu uTIcaj.

b) Građanska inicijativa

Građanska inicijativa je mehanizam nalik peticiji, osim što je definisan Zakonom o lokalnoj samoupravi (“Sl. glasnik RS”, br. 129/2007, 83/2014 – dr. zakon, 101/2016 – dr. zakon i 47/2018), a potom i pojedinačnim Statutima gradova i opština gde propisi i pravila sprovođenja građanske inicijative variraju.

Građanska inicijativa se pokreće kako bi građani predložili skupštini lokalne samouprave donošenje ili izmenu akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnosti tog grada/opštine ili raspisivanje lokalnog referenduma.

Broj potrebnih potpisa građana za pokretanje građanske inicijative, po Zakonu, iznosi 5% od ukupnog broja građana sa biračkim pravom na teritoriji grada/opštine. Međutim, potrebno je informisati se u Statutu konkretnog grada/opštine koji je tačno broj ljudi potreban. Vremenski rok za prikupljanje potpisa je neograničen. Od dana dobijanja predloga građanske inicijative, Skupština je dužna da održi raspravu i da dostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana.

Na primeru Statuta grada Beograda, pojedinosti sprovođenja građanske inicijative su sledeće:

  • Radi ostvarivanja građanske inicijative građani obrazuju inicijativni odbor koji ima pet članova koji imaju biračko pravo. Inicijativni odbor je telo zaduženo za prikupljenih potpisa i predaju predloga Skupštini grada.
  • Inicijativni odbor treba da sastavi predlog Skupštini grada, koji mora biti obrazložen i sačinjen tako da se iz njega jasno vide pravci promena, odnosno rešenja o kojima Skupština grada treba da se izjasni. Gradska uprava je dužna da građanima pruži pravnu i stručnu pomoć prilikom sastavljanja predloga.
  • Da bi građanska inicijativa bila punovažna, potrebno je prikupiti potpise najmanje 30.000 birača koji su upisani u birački spisak na dan predaje inicijative.
  • Predlog sa prikupljenim potpisima se predaje Skupštini grada, koja je potom dužna da održi raspravu o predlogu i da dostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dana dobijanja predloga.
d) Lokalni referendum

Referendum na nivou grada/opštine može raspisati jedino Skupština grada/opštine, ili na sopstvenu inicijativu, ili na zahtev koji podnese najmanje 10% birača od ukupnog biračkog tela u jedinici lokalne samouprave. Takođe, potrebno je da potpisi građana koji podržavaju zahtev za raspisivanje referenduma budu overeni, u skladu sa zakonom.

Referendum je vrlo korisno sredstvo za direktno iskazivanje volje građana, jer je odluka doneta na referendumu obavezna, odnosno skupština lokalne samouprave je ne može staviti van snage, niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinu dana od dana donošenja odluke. 

Uslovi za pokretanje referenduma od strane građana na lokalnom nivou variraju od grada do grada, kao i uslovi i način sprovođenja građanske inicijative, te je potrebno informisati se kroz Statut grada/opštine.

Podnošenje amandmana na predlog nekog opšteg akta ili urbanističkog plana

Pravo građana na učešće u radu Skupštine lokalne samouprave možete uživati u vidu amandmana. Zakonom je predviđeno da sedinice Skupštine moraju biti javne, osim iz bezbednosnih razloga. Način rada Skupštine i konkretne mogućnosti učešća građana u njenom radu variraju od grada do grada, jer se Statutom lokalne samouprave i Poslovnikom Skupštine lokalne samouprave propisuju konkretni načini rada, pa tako zavise i uslovi i način podnošenja amandmana. 

Na primer, u gradu Beogradu, poziv na sednicu (koji sadrži datum, vreme i mesto održavanja sednice, dnevni red za predstojeću sednicu i zapisnik sa prethodne sednice) u pisanoj formi dobijaju odbornici Skupštine, ali i “sredstva javnog informisanja”. Dakle, nije precizirano kako i na koji način je javnost obaveštena o terminima i dnevnom redu sednice, osim što ponekad te informacije budu objavljene na zvaničnoj internet stranici grada. To znači da se morate dosta potruditi kako bi na vreme saznali kada se održava sednica, kako bi mogli blagovremeno da podnosete zahteve za učešće.

U čestim situacijama kada su sednice Skupštine zatvorene za javnost, imate mogućnost da najkasnije 48 časova pre početka sednice Predsedniku Skupštine predate pisani zahtev za prisustvo sednici sa obrazloženjem. Predsednik Skupštine može bez obrazloženja odbiti ili prihvatiti zahtev, ili ograničiti broj građana kojima se prisustvo odobrava.

Prema Poslovniku Skupštine grada Beograda, amandman za izmenu ili dopunu nekog opšteg akta ili urbanističkog plana, čije se usvajanje predlaže, mogu podneti odbornici, drugi organi gradske uprave, ali i 500 birača sa prebivalištem na teritoriji grada. Amandman se podnosi isključivo u pisanom obliku, i mora sadržati jasan i konkretan tekst koji treba da bude prihvaćen kao sastavni deo dokumenta na koji podnosite amandman, kao i obrazloženje zbog čega je neophodno napraviti baš tu izmenu ili dopunu predloženog dokumenta.

Ukoliko želite da podnesete amandman na predlog nekog opšteg akta, morate ga predati Predsedniku Skupštine grada najkasnije 24 časa pre početka sednice, dok amandman na predlog urbanističkog plana morate predati najkasnije 5 dana pre početka sednice. Međutim, potrebno je da na sednici Skupštine, lice ili telo koje je predložilo neki dokument za usvajanje prihvati vaš amandman koji onda postaje sastavni deo predloga dokumenta, o kojem potom odbornici glasaju. Zbog toga je važno imati saveznike u javnim institucijama, i različitim organima uprave, jer situacije kao ova zahtevaju dosta lobiranja i zagovaranja. Ukoliko imate odbornika Skupštine grada kao saveznika, on ili ona mogu podneti amandman za vas, u svoje ime.

Predaja primedbi na nacrt urbanističkog plana tokom trajanja javnih uvida

Informacije o tome da je neki urbanistički plan izložen na (rani) javni uvid, koliko će trajati i gde je moguće izvršiti uvid u nacrt plana objavljuju se u dnevnim novinama, ali i na internet stranici vaše lokalne samouprave, te je potrebno redovno proveravati da li su ove informacije objavljene i za plan koji vas interesuje i na koji želite da reagujete.

Tokom trajanja (ranog) javnog uvida možete gradskoj upravi, konkretno sekretarijatu ili odeljenju za urbanizam, podneti primedbu isključivo u pisanoj formi, na pisarnici ili je poslati poštom. Kada tokom javnog uvida podnesete primedbu imate pravo i mogućnost da na predstojećoj javnoj raspravi o nacrtu predmetnog plana usmeno obrazložite vašu primedbu i postavite dodatna pitanja obrađivaču plana ili gradskoj upravi

Komisija za planove odlučuje o tome da li se primedbe prihvataju ili odbaciju, i o tome sastavlja Izveštaj o obavljenom (ranom) javnom uvidu, koji je javni dokument i možete ga tražiti putem Zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. Možete se mnogo detaljnije informisati o različitim vrstama planova i celokupnom procesu izrade plana i mogućnostima da u tom procesu učestvujete na našem Malom vodiču kroz planiranje gradova, koji vam pruža mogućnost i podršku u sastavljanju vaše primedbe na neki plan, koju potom možete odštampati i predati.

Prijavite nepravilnosti i ilegalne radnje nadležnom organu

Ako verujete da pojedinac/ka ili firma radi nešto što nije po zakonu, važećem urbanističkom planu ili da ne postoji adekvatna dozvola za radove koji se izvršavaju, možete prijaviti radove nadležnoj inspekciji i/ili pozvati policijsku upravu na vašoj opštini.

Investitor je prema Zakonu o planiranju i izgradnji (član 148) dužan da prijavi radove organu koji je izdao građevinsku dozvolu. Zavisno od veličine i značaja objekta, ovaj organ može biti odeljenje na opštini na kojoj se objekat gradi (iako se njihova imena i podele nadležnosti menjaju od opštine do opštine, obično su to Odeljenja za građevinske i/ili komunalne poslove), Sekretarijat  za urbanizam i građevinske poslove Grada Beograda ili Ministarstvo za građevinu, saobraćaj i infrastrukturu (Sektor za građevinske poslove, objedinjenu proceduru i ozakonjenje / Odeljenje za objedinjene procedure), kada su u pitanju javni objekti ili veći infrastrukturni projekti. U svakom slučaju, građevinska dozvola mora da postoji i da bude istaknuta na odgovarajućoj tabli (član 149 Zakona o planiranju i izgradnji) pre nego što počnu radovi. 

Zavisno od toga na kom nivou je organ koji je izdao građevinsku dozvolu, odnosno da li je u pitanju nivo opštine, grada ili republike, na tom nivou postoji i inspekcijski nadzor kome možete prijaviti nepravilnosti. Šta je sve građevinski inspektor dužan da proveri, možete detaljnije pogledati u članu 175 Zakona o planiranju i izgradnji – to su istovremeno i osnovi po kojima možete prijaviti radove u vašem komšiluku.

Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije
Sektor za inspekcijski nadzor
Adresa:
E-mail: inspekcija@mgsi.gov.rs , prijavinelegalnugradnju@mgsi.gov.rs 
Telefon: 2138-311

Sekretarijat za inspekcijske poslove Grada Beograda
Adresa: 27. marta 43-45
e-mail: inspekcija@beograd.gov.rs
Telefon / dežurna inspekcija: 3222-262, 3309-760, 3309-762
Telefon / građevinska inspekcija: 3220-441, 063/340-931 (radnim danima od 7 do 15 časova i subotom od 10 do 18 časova)

Ukoliko je u pitanju nivo opštine, možete potražiti kontakt nadležnog odeljenja na internet stranici te opštine. U svakom slučaju, obavezno tražite od bilo kog nadležnog organa zapisnik sa tehničkog pregleda ili inspekcijskog nadzora, kako biste imali dokumentaciju o tome za gradnju vaše argumentacije, a eventualno i mogući sudski spor.

Četvrti korak: Podignite javnost na noge

Strategija vaninstitucionalne borbe u rešavanju lokalnih problema se bazira na stvaranju pritiska na institucije. Manevarski prostor za delovanje je mnogo veći nego u šturim procedurama koje postoje forme radi, ali je delovanje često iscrpljujuće. Treba držati problem u fokusu medija i javnosti, organizovati akcije i uključivati nove članove u sve te aktivnosti. Za početak osmišljavanja ove strategije je dobro sagledati problem oko kog se okupljamo:

kako pogađa veći deo komšiluka ili lokalne zajednice ;
zbog čega je relevantan i za one van lokalne zajednice (šta je ono što nama dešava a sutra se može i dogoditi i nekom drugom);
da li je lako razumljiv i konkretan nekome koga se ne tiče direktno;
kako je problem rešiv, odnosno šta je cilj za koji se borimo.

Dajte grupi ime

Kako će se grupa zvati i predstavljati u javnosti nije zanemarljivo. Ime treba da bude mobilišuće za one koje želimo da uključimo, ali i jasno i dopadljivo svima kojima se direktno i indirektno obraćamo za podršku i prepoznavanje. Imena koje grupe sebi najčešće daju se mogu svrstati u odbrambena: Ne damo naš kraj i proaktivno: Za zeleni kraj, za kraj po meri građana. To ne znači da neko drugačije ime neće biti uspešno. Naprotiv, moglo bi biti upečatljivije u moru sličnih inicijativa. A treba misliti i o tome da bi grupa mogla da ima duži vek od konkretnog problema oko kog se inicijalno okupila. Potrebno je razmisliti i o simbolima koji će se koristiti u promovisanju borbe i inicijtave – da ljudi hoće da ih lepe (na nalepnicima), stavljaju na profilne slike, nose na majicama i sl. Kao i da su lako zapamtive.

Kontaktirajte medije u svim fazama svoje borbe

Medija ima raznih, neki su dobri u dizanju galame, drugi u kopanju pozadinskih radnji, treći za beskorisne informacije. Bilo kako bilo, mediji su važni saveznici i moćno sredstvo za širu mobilizaciju građana. Pokušajte da njihovu pažnju fokusirate na problem i ono što vi mislite da su ključne poruke vaše borbe. U suprotnom će rasprava lako odlutati u neslućena bespuća.

Informacije o svim dešavanjima vezanim za vašu borbu treba slati na sve dostupne medije. Kao ni vi, ni novinari često ne čitaju ceo tekst. Zato se potrudite da je u vašem obaveštenju jasno o čemu se radi u naslovu poruke i prvom pasusu. 

Identifikujte medije koji imaju sekciju/program/novinara koji bi mogao da bude zainteresovan za vaš problem i vidite kako možete najdirektnije da dođete do njih. Posebnu pažnju posvetite zvanju onih medija za koje vam je stalo ili mislite da mogu da doprinesu vašem slučaju. Nemojte se obeshrabriti ako vam neki mediji ne uzvraća pažnju koju vi ulažete da bi došli do njih, vrlo je verovatno da većina njih neće. Sav vaš trud uložen u medijsku strategiju gradi prepoznatljivost vaše borbe a to će se vremenom isplatiti. Neki će odlučiti da vas prate jer ste uporni, javiće vam se novinar kog ste ganjali jer sad vi njima trebati za prilog koji prave, političarima će postati teže da vas ignoriše.

Uzmite kontakte svih novinara sa kojim dođete u kontakt i lično im se obraćajte kad imate nešto novo da najavite ili da podelite.

Sarađujte sa medijima

Spremite jednostavne poruke koje želite da pošaljete (Šta je problem? Zašto se to tiče svih? Šta je rešenje?). Nemojte čekati da čujete pitanje novinara da biste videli šta ćete da kažete. Niste u debatnoj emisiji nego dajete izjavu od koje će ostati 20ak sekundi. 

Poradite na komunikativnosti poruka koje se šalju – zašto je ono sa čim se vi suočavate relevantno svima? Kako se pitanje vašeg parkića odnosi na sudbinu zelenih prostora u čitavom gradu?

Dajte medijima što više mesa koje mogu da zagrizu: da li ima sličnih slučajeva sa kojima mogu da uporede vašu borbu, da li je investitor upleten u sumnjive poslove, šta rade a šta ne rade institucije. Ako razumete na koji način vi olakšavate novinarima da naprave priču, oni će ih češće praviti o vama, a i vi ćete biti zadovoljniji onim što oni naprave.

Nemojte tretirati novinare kao puke prenosioce vaše poruke. Ako spremate neku veliku akciju javite se novinarima sa kojima imate direktan kontakt i najavite im, pitajte ih šta misle. Daće vam koristan savet i vi ćete im biti draži – dupli dobitak.

Ukoliko možete da birate termin za vašu akciju i hoćete da je isprate mediji trudite se da radite to u terminu kada njima više odgovara. Veće su šanse da će štampani mediji prenetu akciju koja se desila u toku dana nego uveče. Slično tome, medjij će pre doći na konferenciju za štampu koju organizujete u nekom konvencionalnom prostoru nego kod sebe u kraju. Sa druge strane, izbegavajte konvencije, mediji će pre ispratiti ako organizujete neku akciju (makar i simboličku) koju zatim prati davanje izjava za medije, nego ako organizujete konferenciju za štampu da biste rekli ono što je bilo jasno već iz samog poziva. 

Uvek se trudite se da vam akcije budu medijske efektne – da izgledaju i da imaju simboliku koju će mediji rado da prenesu. Tako ćete dobiti mnogo više prostora, nego što bi vam pripalo kao samo još jednoj od brojnih nezadovoljnih grupa građana.

Budite prisutni na internetu

Društvene mreže su toliko uzele maha u načinu na koji komuniciramo da su neizostavne i u svakoj maloj borbi. Proizvoditi sadržaj za internet je isto posao, ali vam se može vratiti na različite načine: imate direktan kanal komunikacije sa svima koji su zainteresovani, ljudi će vas lakše pronaći, mediji mogu direktno da preuzmu vaše objave. 

Lepota interneta je i to što na njemu postoji i pregršt saveta kako da se predstavite na mreži. Evo jednog saveta koji je baš za inicijative poput vaše.

Organizujte protest

Protest može da bude efektan način da se skrene pažnja, ali ne treba olako ulaziti u njegovu organizaciju. Protest iziskuje logistiku, dramaturgiju, ljudstvo, a neretko i dobro vreme i još po neku stvar koja nije nužno u vašoj kontroli. Ali kad dođe vreme za protest – onda ne treba okolišati već dobro planirati!

Protest za lokalnu borbu se najčešće organizuje na mestu oko kog se vodi borba i to:
1) tako što se skreće pažnja masovnim okupljanjem
2) tako što se ide u direktnu konfrontaciju sa radovima (da bi se zaustavili)
3) tako što se zaustavlja nešto treće (najčešće saobraćajnica) kako bi se skrenula pažnja na problem

Pored toga, protest može da se organizuje ispred institucije u čijoj nadležnosti se nalazi dati problem ili od koje očekujete da preduzme inicijtativu koja će voditi njegovom rešavanju: od sekretarijata i opštine do predsednika država ili sedišta međunarodne organizacije u Srbiji. Izbor mesta za protest zavisi i od broja očekivanih ljudi. Pedesetak ljudi na jednom prostoru izgleda kao gužva, dok na drugom izgleda kao slučajno zatečeni prolaznici.

Planirajte dramaturgiju protesta tako da učesnici nakon protesta odu sa energijom koju želite da prenesete okupljanjem i da razumeju da je protest imao smisla. Nemojte preterivati sa govorima. Ako imate više govornika, potrudite se da pokrivaju različite sentimente vaše borbe. Razmislite unapred o sloganima koji se mogu uzvikivati. Posebno razmislite o tome kako se protest završava, sa kojom emocijom i porukom (ili zadatkom) želite da ljudi odu sa protesta. 

Da bi se te sve poruke koje ste smislili i čule morate imati adekvatno ozvučenje u zavisnosti od toga koliko ljudi očekujete. Neka se logistikom protesta bave oni koji nisu zaduženi za program. Protest, kao i svako drugo okupljanje morate da prijavite unapred.

Organizujte akciju

Nemojte se okupljati samo da biste se bunili ili zahtevali. Koristite prostor za koji se borite na način na koji mislite da treba da bude korišćen. Organizujte piknik, koncert, fudbalski turnir, spremite kotlić za komšiluk – pokažite šta taj prostor (može da) znači lokalnoj zajednici. Na taj način ćete drugima, ali i samima sebi pokazati da vam taj prostor pripada – a to će doneti nove sveže energije u vašu borbu.  

Ne morate vašu borbu da vodite isključivo kroz masovna okupljanja. Često je važnije kontinuirano prisustvo, nego velika akcija u kojoj ste svi izgoreli. Zato pravite mikro akcije u kraju, ali i tamo gde treba da vas čuju: dočekujte političare sa transparentima, popravite mobilijar, postavite improvizovani spomenik, vozite kola sa razglasom… 

Nemojte se ustručavati i da iskoristite medijsku vidljivost drugih događaja i ljudi – trčite maraton sa vašim obeležjem, uletite u kadar dok političari daju izjavu, delite bedževe i majice sa vašim simbolima javnim ličnostima.