U poslednjoj, četvrtoj fazi plana za Nacionalni fudbalski stadion i EXPO, pojavljuje se nešto što do tada nigde nije ni pomenuto: tematski park. Ne mali dodatak, ne usputna napomena, reč je o 251,7 hektara, što je gotovo trećina cele površine plana. Za poređenje, to je više prostora nego što zauzimaju stadion i cela EXPO izložba zajedno. Ako bismo poredili sa poznatim znamenitostima, to bi bila površina od skoro četiri Kalemegdana.
Šta se tačno gradi na tih 251,7 hektara? Еvо celog opisa koji plan nudi: tematski park je “kategorija zabavnog parka organizovan oko jedne ideje/teme”, a atrakcija u njemu “može biti sprava za zabavu/vožnju (panoramski točak, vrteška, tobogan, rolerkoster)”. To je sve što znamo o pravilima građenja za parcelu okvirne površine od četiri Kalemegdana.
Nema definisane namene, nema urbanističkih parametara, nema podataka o tome koliko će objekata biti, koje veličine, kakve namene. Ništa se ne mora znati unapred, sve će se, kako plan kaže, odrediti “naknadno“, kada bude vreme za projekat i građevinsku dozvolu. Zašto je to problem? Upravo u tome što plan ni na koji način ne ograničava investitora, niti mu daje pravila, već mu ostavlja široko polje za gradnju po želji i po prethodno usvojenom planu, dakle, legalno.
Ovo nije slučaj birokratske nemarnosti gde je u brzini preskočeno nešto što je bilo obavezno. Ograničenja u celom planu za Nacionalni stadion, odnosno, EXPO, kontinuirano od II faze nisu data i ciljano su izostavljena, kako bi se ovaj prostor mogao transformisati nakon izložbe, bez većih poteškoća.
Na onlajn javnoj sednici Komisije za planove, održanoj 13. juna 2025. godine povodom četvrte faze plana koja predviđa ovaj tematski park prisutnima se obratio Đorđe Milić – direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Republike Srbije i, u isto vreme, predsednik te iste komisije koja treba da kontroliše ovaj plan. Njegove reči:
“Ovaj događaj [EXPO] je bio inicijalni povod da se izvrši jedna određena planska, urbana transformacija. Kasnije će se ti izložbeni paviljoni, kada budu sve zemlje završile svoje izložbene postavke, prenameniti i trajno koristiti sa još dodatnim sadržajima koji su potrebni i koji se sada planski tretiraju, da bi ovo čitavo područje bilo inkorporirano u Surčinsko polje sa jednom novom namenom.”
Pročitajte tu rečenicu još jednom. Predstavnik institucije nam jasno govori da je ovo dugoročan plan, i da EXPO nije cilj, već samo povod za trajnu urbanizaciju Surčinskog polja. Najveći problem je što su ulaganja u ovaj projekat ogromna, što ne postoji transparentnost u vezi sa trošenjem novca i planom na koji način će se ova urbanizacija dogoditi, a javnost je u donošenju plana bila maksimalno isključena skraćivanjem javnog uvida i brojnim otkazivanjima sednica.
Nagoveštava nam se “potpuno nova namena” bez ikakvih drugih informacija, a znamo da je u pitanju prostor koji bi po svojoj prirodi trebalo da bude posebno čuvan, a ne pretvoren u poligon za rolerkostere, tržne centre i preskupe kvadrate čiji obim niko ne zna unapred. I predstavnici vlasti i investitori poljoprivredno zemljište vide kao prazne livade, mesta koja treba popuniti, bez obzira što su te površine ujedno i visoko plodno poljoprivredno zemljište, i mesto sanitarne zaštite uže i šire zone vodoizvorišta beogradske pijaće vode.
Kada vidimo da u planu postoji skoro 252 hektara koja ni na koji način nisu definisana, jasno je da je cilj celokupnog plana upravo da se ne reguliše precizno šta, gde i koliko može da se gradi. U suštini, sve ono što je posao jednog plana. Svrha je da se otvori što veća površina zemljišta, koja će posle EXPO-a ostati trajno urbanizovana, a šta će tamo biti, saznaćemo tek kad se sagradi.
Upravo četvrta faza najjasnije pokazuje čemu PPPPN za EXPO zapravo služi. Pod izgovorom novih javnih namena od nacionalnog značaja, plan se iznova širi na dodatno poljoprivredno zemljište, koje se zatim prenamenjuje i otvara za izgradnju. Tematski park, međutim, nije javna namena, već komercijalni zabavni sadržaj. On nije neophodan za održavanje EXPO-a, neće biti izgrađen do početka izložbe, niti će služiti njenom održavanju. Ipak, dovoljno je bilo označiti ga kao „prateći sadržaj“ EXPO-a da bi i ovaj komercijalni projekat dobio status projekta od nacionalnog značaja i ušao u poseban pravni režim pod lex specialis-om.
Tu se vidi i suštinska transformacija planiranja: ono ne služi da utvrdi potrebe, proveri javni interes i propiše jasna pravila korišćenja zemljišta, već da unapred donete političke i investicione odluke prevede u legalan planski okvir. EXPO postaje etiketa pod kojom se nove površine poljoprivrednog zemljišta mogu sukcesivno uvoditi u plan, prenamenjivati i otvarati za buduću komercijalnu gradnju, bez potrebe da se unapred zna šta se tačno gradi, za koga i zbog čega. Ako je 252 hektara za tematski park moglo da se pojavi tek u četvrtoj fazi, bez prethodne najave i bilo kakvog obrazloženja, koliko će još ovakvih faza imati ovaj plan i koliko će još zemljišta pod izgovorom EXPO-a biti otvoreno za izgradnju?
Ako želiš da saznaš više pročitaj kompletan DOSIJE I – EXPO bez granica.