Nevladine organizacije RERI i Ministarstvo prostora su nakon jučerašnje rasprave o izmenama Zakona planiranju i izgradnji, danas izašle sa primedbama i predlozima unapređenja Zakona. Kako navode, Zakon je okrenut interesima investitora i olakšavanju dolaska do građevinske dozvole.

Navode da se favorizovanje privatnog interesa na uštrb javnog vidi u predlogu da se kao stranka u postupku izdavanja građevinske dozvole prepoznaje samo investitor. “Ovo rešenje je protivustavno, jer u procesu izdavanja građevinskih dozvola mora postojati prostor za zaštitu javnog interesa i drugih stranaka, kao što su  građani, tužilaštvo i druge javne institucije – kako je moguće da je nekom palo na pamet da ovako restriktivno tumači pojam stranke u postupku?”, pita se Mirko Popović iz organizacije RERI.

Ove olakšice su, između ostalog, planirane izmenama Zakona kroz digitalnu platformu E-prostor.

“To znači da investitor lakše i brže dobija dozvolu za izgradnju, recimo, zgrade od pet spratova na parceli gde je važećim planom dozvoljena zgrada do tri sprata”, navodi urbanistkinja Božena Stojić iz organizacije Ministarstvo prostora.

Mirko Popović iz organizacije RERI dodaje da je posledica ovakvog korišćenja E-prostora smanjenje prostora za učešće građana u donošenju odluka. Podseća i da su ove organizacije prošle godine reagovale na protivzakonito prekidanje javne rasprave o E-prostoru.

Dok sa jedne strane državna sekretarka Damnjanović tvrdi da je neophodno omogućiti bržu i lakšu proceduru i uslove za investitore, pri čemu treba iz Zakona izbaciti sve “represivne odredbe”, ove organizacije predlažu set preporuka za unapređenje učešća javnosti u izradi planova.

Predlog je da se uvede više prilika za učestvovanje javnosti, kao i više oblika učešća. Takođe, da se javni uvidi i javne rasprave održavaju van radnog vremena; da se odluke Komisije za planove donose javno; i da se uvede sažeti prikaz plana koji se objavljuje uz plan kako bi se javnosti olakšalo razumevanje planova. Posebno je važno da sva dokumenta nastala tokom izrade planova budu javno dostupna.

Još jedna izmena zakona je posebno zanimljiva, a to je uvođenje glavnog državnog urbaniste, agencije za prostorno planiranje i državne komisije za planove. Organizacije u primedbama navode da uvođenje novih organa nije samo po sebi loše, ali da je potrebno razjasniti šta je u čijoj nadležnosti.

“Kada nemamo jasnu podelu nadležnosti, otvara se prostor da nešto bude prekontrolisano, a nešto ne i da za to niko ne snosi odgovornost. Naš predlog je da se prošire ovlašćenja urbanističkog inspektora, da on može da kontroliše rad Komisija za planove. Takođe, moramo imati precizan kriterijum za izbor članova Komisije, a ne kao što sada stoji u Zakonu, da su to ugledni stručnjaci”, kaže Stojić.

Trenutna zakonska praksa je takva da je glavni gradski urbanista ujedno i predsednik Komisije za planove, što znači da može da pokreće izradu planova i izrađuje idejna rešenja. Nakon toga, plan odlazi stručnoj komisiji, na čijem čelu je ponovo – on. Ta ista komisija odbacuje primedbe javnosti i šalje plan na usvajanje. Predlog organizacija je da glavni gradski urbanista ne može biti član Komisije za planove.

Iz organizacije RERI ističu da ovaj Zakon mora biti usklađen sa Zakonom o proceni uticaja na životnu sredinu, te je preporuka da se ne propusti ova prilika za usaglašavanje ovih zakona.

Poslednje, ali ne najmanje važno, organizacije ističu da su izmenama zakona predviđene promene u oblasti usklađenosti planova koje nisu prihvatljive, jer imaju dalekosežne posledice na sistem planiranja i sam prostor. Predložena usklađenost planova ostavlja slobodu tumačenja, pa tako se može smatrati da se u gradovima može graditi bez usvojenih strateških planova kao što je to Generalni urbanistički plan (GUP). Dodatno Prostorni plan područja posebne namene postao bi još češće korišćen alat za ad hoc prostorne intervencije koje sprovodi Vlada na osnovu nejasno utvrđenog interesa Republike Srbije.

U toku je #ranijavniuvid u Generalni urbanistički plan Beograda 2041.

Tri godine nakon što je Skupština grada Beograda usvojila Odluku od izradi novog GUP-a Beograda do 2041. godine, ovaj krovni, razvojni i strateški dokument grada izašao je pred oči javnosti. Obzirom na važnost ovog planskog dokumenta 31 ekspertska organizacija, građanska i neformalna inicijativa uputila je zahtev nadležnim institucijama, Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave grada Beograda i Komisiji za planove Skupštine grada Beograda, da u što kraćem roku organizuju javne događaje, javne prezentacije Generalnog urbanističkog plana Beograda 2041. Iako nismo dobili odgovor na zahtev, bitka nije izgubljena i nećemo odustajati od zahteva da se javne prezentacije dogode i nakon završenog ranog javnog uvida.

Budući razvoj grada tiče se svih nas i zato vas pozivamo da i vi pošaljete svoje primedbe ili naše koje smo sastavili, a koje možete preuzeti i poslati u svoje ime zaključno sa 30. 6. 2022. godine.

Sastavili smo 9 primedbi podeljenih na nekoliko oblasti koje su obuhvaćene planskom dokumentacijom GUP-a 2041. UČEŠĆE JAVNOSTI U PROCESIMA IZRADE PLANA: Primedba 1 – proces participacije PLANIRANI RAZVOJ GRADA I NAMENE: Primedba 2 – javne namene Primedba 3 – širenje grada ŽIVOTNA SREDINA: Primedba 4 – zaštita životne sredine Primedba 5 – zelena infrastruktura Primedba 6 – grafički prilog – zelena infrastruktura Primedba 7 – Veliko ratno ostrvo STANOVANJE I ZEMLJIŠTE: Primedba 8 – stanovanje Primedba 9 – zemljište

Kako poslati primedbu?

Iako deluje kao da gradska uprava ne želi da učestvujemo, to je pravo svih građana, te vas podstičemo da pročitate i preuzmete primedbe koje smo sastavili i pošaljete ih u svoje ime poštom na adresu:

Gradska uprava grada Beograda
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove
Kraljice Marije 1
11000 Beograd

Takođe, primedbe možete i sami sastaviti. U tome vam može pomoći Mali vodič kroz planiranje gradova gde možete pronaći uputustvo i formular za pisanje primedbi. Za sva pitanja vam stojimo na raspolaganju na kriznistab@ministarstvoprostora.org. Važno: ne postoji kriterijum za “stručnost” primedbi i komisija za planove mora svaku da razmatra kao podjednako važnu jer čak i kada nisu “stručne” i ne referišu se na zakone, pravilnike i sl. one predstavljaju stav građana i samim tim su validne i značajne za urbanističko planiranje. Stoga, ne ustručavajte se da svojim rečima, iskreno napišete šta mislite.

Više informacija i sam plan možete da pogledate OVDE.

Imajući u vidu aktuelnu epidemiološku situaciju, Organizacioni tim Salona odlučio je da radove pristigle na ovom Salonu predstavi putem online izložbe, tokom prenosa iz Kolektora.

Program je osmišljen i realizovan zahvaljujući Organizacionom timu Salona, kog čine Ema Alihodžić Jašarović i Andrijana Pavićević, i produkcionom timu kolektiva Platforma 081. Žiri Četvrtog crnogorskog salona arhitekture – Grozdana Šišović (Srbija), Davor Mateković (Hrvatska), Branislav Mitrović (Srbija), Marko Brajović (Brazil) i Ivan Milošević (Crna Gora) u kategoriji PUBLIKACIJE dodelio je nagradu knjizi Spaces of commoning: Urban commons in the EX – YU region, koju smo napisali zajedno sa kolegama iz Kotora (Expeditio) i Prištine (Termokiss). Autorski tim čine Iva Čukić, Jovana Timotijević, Božena Stojić, Njozma Dragusha, Orbis Rexha, Sonja Dragović i Tatjana Rajić.

Ova studija daje pregled klasičnih i kritičkih definicija zajedničkog, kao i teorijskog okvira za urbana zajednička dobra i interpretativnu perspektivu kroz borbe i prakse zajedničkog, praćene konkretnim studijama slučaja u ex-YU regionu. Tokom perioda pisanja i pripremanja ove publikacije, stalno smo bili proganjani samorefleksijom i sopstvenim ponovljenim preispitivanjem metoda koje smo koristili i rezultata naših napora. Čini se da tako problematičan proces zapravo nikada ne prestaje, jer postoji u sveprisutnoj potrazi za radikalnijom promenom. Stoga ovu publikaciju doživljavamo kao samo pregled ovog konkretnog trenutka i konteksta, dok su naše borbe da stvorimo i održimo pravednije prostore i zajednice – borbe koje su uvek praćene stalnim razmišljanjem – već su prevazišle ove stranice.

Grad Beograd najgrublje krši građanska prava u nastojanju da bez učešća javnosti ozakoni štetni i protivzakoniti projekat izgradnje stambeno-poslovnog kompleksa na Makiškom polju.

Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda je 12. decembra objavio saopštenje i obavestio građane Beograda da im je Komisija za planove ukinula zakonom garantovana prava da učestvuju u procesu donošenja odluka o planskim i urbanističkim aktima.

U ovoj objavi Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda  se poziva na odredbe Zakona o planiranju i izgradnji i Pravilnika о sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog i urbanističkog planiranja, a zatim, u istom saopštenju izmišlja proceduru kojom se javnosti uskraćuju prava koja joj  garantuju Ustav i zakoni Republike Srbije.

Nezakonito je i neustavno derogirati odredbe zakona i podzakonskih akata koji uređuju postupke javnog uvida „merama“ koje je propisala Vlada Srbije, a koje grad Beograd arbitrarno tumači onako kako odgovara dnevnoj potrebi i partikularnim interesima. Dodatno, Komisija za planove se ne poziva ni na jedan zakonski akt Vlade RS kojim su propisane epidemiološke mere, te je osnov za donošenje ovakvog Zaključka upitan i sporan.

Javna sednica Komisije za planove je javni događaj kojem mogu da prisustvuju sva zainteresovana lica i proces sprovođenja javnog uvida i javne sednice se temelji na osnovnom načelu planiranja i izgradnje propisanom u Zakonu – načelu učešća javnosti.

Svođenje prisustva na “minimalan broj predstavnika”, “samo onih čije je prisustvo neophodno” i “učestvovanjem jednog predstavnika (…) da bi se ispoštovale sve zakonske odredbe i norme” predstavlja grubo kršenje koncepta javne rasprave i učešća javnosti, i svodi ih na puku formu.

Ovi zakonski akti ne delegiraju ni Komisiji za planove ni Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove nadležnost da određuju ko može, a ko ne može da prisustvuje javnoj sednici, niti da određuju broj zainteresovanih građana koji mogu da ostvare svoje pravo. Mandat za izmene navedenih zakona i pravilnika nema Komisija za planove, već organi državne uprave koji su ova akta i doneli, te je ovim postupkom Komisija za planove Skupštine grada Beograda izašla iz okvira svojih nadležnosti i grubo prekršila zakon. Ukoliko uslovi za održavanje javne sednice ne postoje, što je nesumnjivo imajući u vidu epidemiološku situaciju, sednica se ne može održati dok se uslovi ne steknu.