Istraživanje organizacije Ministarstvo prostora “Koliko je (ne)priuštivo stanovanje u Beogradu” pokazalo je da je stambeni prostor kao osnovna potreba i pravo, nažalost očekivano, cenovno nepristupačan za veliki broj građanki i građana. Veliki broj penzionera, onih koje rade za prosečne plate ili ispod nje, onih sa privremenim zaposlenjem, samohranih roditelja, nemaju puno opcija kada žele da iznajme ili kupe stan u Beogradu. Analiza online oglasa za zakup ili prodaju nekretnina tokom marta 2023. godine, pokazala je da ove grupe mogu da biraju tek između 1% i 2% dostupnih stanova.

Podaci koje je Ministarstvo prostora dobilo kroz algoritam digitalne platforme napravljene u svrhu istraživanja, pokazuju da, na primer, samohrana majka sa jednim detetom i primanjima od 620 evra, može da bira tek oko 1% dostupnih stanova na tržištu.

“Stanovanje u Beogradu zavisi od nasledstva. Ukoliko nemate rodbinu koja vam ostavlja stambeni prostor, jako teško možete do njega da dođete sa prosečnim primanjima. Apsurd je veći, što u ponudi stanova ima na hiljade, a mi sa prosečnim primanjima možemo da biramo u okviru nekoliko desetina stanova. Kada bismo radili i kvalitativnu analizu, gotovo sam siguran da bi se ispostavilo da su u taj izbor uključeni prostori koji su u podrumu i na ivici uslovnosti za život”, navodi Marko Aksentijević iz Ministarstva prostora.

“U poslednjih 6-10 meseci kriza priuštivosti stanovanja eskalirala je i bila vidljivija u javnosti i u medijima nego prethodnih meseci i godina. Stoga mislim da više ne postoji dilema da problem nepriuštivsoti postoji, ali mapa koju smo kreirali, čini mi se, vrlo jasno pokazuje koliki je obim tog problema,” kaže Jovana Timotijević iz Ministarstva prostora.

Mapiranje je podrazumavalo dve vrednosti koje je potrebno uneti kako bi algoritam mogao da izračuna broj dostupnih, prostorno adekvatnih i priuštivih stanova – broj članova i ukupna mesečna primanja domaćinstva.

Broj dostupnih stanova koje algoritam izbaci cenovno idu do gornje granice opterećenosti stambenim troškovima, što je za kiriju ili kredit 30% od ukupnih primanja, prema standardima stambenih troškova EU. Sa druge strane, veličina dostupnih stanova je određena prema minimalnoj kvadraturi po osobi, pa naviše.

Kada je reč o kupovini na kredit podrazumeva se da domaćinstvo već ima spremnu ušteđevinu od minimum 15.000, a prosečno 38.000 EUR.

Uz pitanje nepriuštivosti, kroz istraživanje se uočava i pitanje prostorne razuđenosti dostupnih stanova. Na primer, bračni par bez dece čija su ukupna primanja 1400 evra može da bira u okviru 10% oglašenih stanova. Veći broj stanova dostupan je na Karaburmi, Mirijevu, Žarkovu, Banovom brdu u Braće Jerković, Kumodražu, dok je veoma mali broj dostupnih stanova u centralnim opštinama. Na ovaj način, dugoročno se pojačavaju segregacija, odnosno prostorne nejednakosti u gradovima.

“Rezultati su poražavajući jer je jasno da slobodnih i dostupnih stanova ima, ali se stanovanje posmatra kao roba koja ima veliku vrednost na tržištu, pa stambeni prostori služe za sticanje individualnog bogatstva umesto za obezbeđivanje krova nad glavom. Ono što je dodatno problem je što se od 2021. godine najavljuju izmene Zakona o stanovanju i održavanju zgrada koji je ključni zakonski okvir u oblasti stanovanja. Međutim i te 2021. godine, ali i ovih dana u kontekstu izmena zakona isključivo se govori o delu zakona koji se tiče upravljanja zgradama, kao da pitanje nepriuštivosti ne postoji.  ”, ističe Timotijević. Digitalna platforma je dostupna za korišćenje i svako može uneti svoje parametre ili one koji ga zanimaju i pogledati dostupnost priuštivih stanova u Beogradu.

Kolektiv Ministarstva prostora čvrsto brani poziciju da građani imaju i pravo i kapacitet da, ukoliko su dobro informisani i dobiju mogućnost da diskutuju sa stručnjacima i drugim zainteresovanim stranama, oblikuju grad i okolinu u zajedničkom interesu. Naš utisak je da  postojeći propisani oblici učešća u planiranju razvoja grada nisu dovoljno inkluzivni i otvoreni za građane kao ko-kreatore planova. 

Pitaju nas kad je već gotovo, a mi želimo zajedno da planiramo!

Trenutno, učešće građana u planiranju grada počinje tek kada koncept ili plan već postoje. Uz to, plansko rešenje u tim prilikama predstavljeno je kroz obimnu i ne lako dostupnu dokumentaciju, što dodatno obeshrabruje želju za učešćem.

Međutim, i oni koji imaju iskustva u čitanju planova i pisanju primedbi retko dobiju obrazloženje kada primedba nije usvojena, a najčešće nije. Obeshrabrenost građana i nepoverenje prema mehanizmima učešća u planiranju videli smo i u  istraživanju javnog mnjenja iz 2021. godine, koje kaže da 93% Beograđana, nikad nije poslalo primedbu na neki plan, iako svaki četvrti stanovnik tvrdi da već jeste ili bi se rado aktivno angažovao u rešavanju prostornih problema u sopstvenom komšiluku. 

Šta je deliberacija?

Deliberacija, proces diskusije i sučeljavanja različitih perspektiva o nekoj temi, ključni je proces za tzv. kolaborativno planiranje, upravo ono u kom se smatra da u odlučivanju moraju učestvovati svi kojih se odluka tiče. 

Ako treba da se dogovorimo o tome da li ćemo na određenom mestu imati park, školu ili dom kulture, ako želimo da uredimo neki deo grada ili da odlučimo o prioritetima u razvoju saobraćaja, onda su jednako dragoceni i tehničko znanje eksperata, i znanje i okviri institucija i donosioca odluka, ali i iskustva građana koji u tom gradu žive i te prostore koriste svakodnevno. Tek ukrštajući sva ta iskustva i perspektive i zajednički kreirajući grad kroz dijalog, možemo reći da se grad razvija zaista u zajedničkom interesu.

Različiti formati deliberacije već se primenjuju u najrazličitijim oblastima, od odluka o političkom sistemu jednog društva, preko reproduktivnih prava, do urbanističkog plana. Ono što im je zajedničko jeste insistiranje na tome da se zaista uključe pozicije svih kojih se ta doluka tiče. 

Probali smo kako deliberacija izgleda kroz četiri foruma i nije nam dosta

Ministarstvo prostora je tokom 2021. i 2022. godine organizovalo četiri mini građanske skupšitne na temu različitih urbanističkih planova, tokom procesa njihovog kreiranja i usvajanja. Ovi forumi su osmišljeni po uzoru na tzv. građanske skupštine koje predstavljaju jedan od modela deliberativne demokratije, koji se širom sveta organizuju ili unutar ili van institucija. Prvi put u Srbiji, građanske skupštine su realizovane u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju (IFDT), tokom novembra 2020. godine – prva u Beogradu, na temu razvoja centralne pešačke zone, a druga u Valjevu, u vezi sa problemom zagađenja vazduha. Inspirisani ovim primerima, želeli smo da pokušamo da sličan model uspostavimo i u oblasti urbanističkog planiranja.

Forumi su bili dobro struktuirane diskusije u kojima su učestvovali građanke i građani sa područja na kom se izrađuje plan, eksperti iz urbanističkog i prostornog planiranja i drugih oblasti koje su važne za konkretni plan, dok predstavnici institucija koje su radile na planu, kao i donosioci odluka, nažalost nisu želeli da nam se pridruže.

Procesu diskusije prethodi informisanje svih učesnika o temi foruma, što je podrazumevalo sastavljanje informativnih materijala o tome šta su zadati okviri plana, šta je predloženo u samom planskom rešenju, ali i kako to korespondira sa realnim problemima na terenu.

Ova faza podrazumeva da svi sa relativno istim znanjem ulazimo u diskusiju i dajemo predloge. Rezultati foruma su uvek bili vrlo konkretni i relevantni predlozi građana (podržani mišljenjima i reakcijama eksperata) koji bi trebalo da budu uzeti u obzir pri izradi plana.

S obzirom da se radi o novom formatu u lokalnom kontekstu, mi smo probali sa različitim nivoima planova (planovi detaljne regaulcije, plan generalne regulacije i generalni urbanistički plan), ali i sa različitim fazama u razvoju planova – odmah po usvajanju odluke o izradi plana, u preiodu između ranog javnog i javnog uvida, kao i pre javne sednice Komisije za planove).

Forume u Rušnju, Padinskoj skeli i na Novom Beogradu organizovali smo uživo, dok smo onaj koji se odnosio na celu teritoriju Beograda radili onlajn.

Ovo nam je iskustvo pomoglo da razumemo kakve efekte daju sve ove različite okolnosti i da gradimo model koji može zaista kvalitativno da unapredi učešće građana u planiranju naših gradova.

Deliberacija nas uči zajedničkom odlučivanju

Karakteristike ovog formata – da mora biti što inkluzivniji, kao i da se na jednom mestu sučeljavaju različita mišljenja, argumenti i afiniteti kroz dijalog – čini njegove rezultate zaista odrazom zajedničkog interesa. Uz to, naše iskustvo nas je nesumnjivo uverilo u potencijal ovakvih foruma da sve učesnike, bez izuzetka, obrazuje i o samoj temi, ali i samom procesu diskusije i ko-kreiranja.

Sanjamo o tome da se kroz ovakve formate sve više odluka donosi, da njihovi rezultati zaista sprovode, tako da naši gradovi budu odraz svih nas, a ne samo onih koji trenutno imaju moć.

U toku je javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana za projekat „Beograd na vodi”.

Već kontrovezni plan iz 2015, postaje još kontroverzniji (i viši!). Da počnemo:

1. SKRAĆENA PROCEDURA, primedba 1

Javni uvid u Nacrt izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene za “Beograd na vodi” se sprovodi po skraćenoj proceduri od svega 15 dana (u odnosu na 30) što nije u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji, koji takvu skraćenu proceduru omogućava samo kada su u pitanju manje izmene i dopune. Zakon jasno kaže da se pod manjim izmenama i dopunama planskog dokumenta smatraju izmene i dopune koje se sprovode na delu teritorije obuhvata plana koji je manji od jedne trećine ukupne površine planskog dokumenta.

Ukoliko uzmemo u obzir da se urbanistički parametri menjaju za skoro dve trećine blokova (19 od 30 blokova), da se uvodi nova infrastruktura i izmešta socijalna, ovakve izmene i dopune ni pošto ne smeju ići po skraćenoj proceduri.

2. URBANISTIČKI PARAMETRI, primedba 2 (čitaj: Divlji zapad)

Ukupna bruto razvijena građevinska površina se ovim izmenama i dopunama ne menja (ukupna površina svega što je izgrađeno, uključujući površinu svih spratova i podruma), ali se menja maksimalna dozvoljena spratnost 19 od 30 blokova (koja je bila usklađena sa prvobitnom BRGP). Vredno je napomenuti da te izmene nisu minimalne jer se za čak 11 blokova sa 25, 40, 60m povećava na 100m (visina Beograđanke!). U samom planu nema odgovora na pitanje kako će se to regulisati, te smo otišli na javnu prezentaciju i pitali. Odgovor je: investitorski urbanizam, odnosno jedan sveopšti Divlji zapad. Dakle, ko prvi za svoju parcelu prikupi sve potrebne dozvole, moći će da izgradi soliter, dok će ostali morati da se prilagode. To znači da plan omogućava visinski nedefinisanu izgradnju i izgled ovog dela grada se stavlja u ruke investitora. Time se struka planera i urbanista obesmišljava, a prostorno uređenje i oblikovanje grada apsolutno prepušta investitoru (i to ne njihovoj želji i ukusu, već sposobnosti). Objekti će se određivati prema onima koji su prvobitno izgrađeni, te se u ovom trenutku ne može ni zamisliti kako će ovaj prostor na kraju izgledati.

Kako poslati primedbu?

U nastavku možete preuzeti primedbe koje smo mi napisali, potpisati ih u svoje ime i poštom poslati na adresu:

Sekretarijat za urbanizam i gradjevinske poslove
Kraljice Marije br.1
11000 Beograd

Takođe, primedbe možete i sami sastaviti. U tome vam može pomoći Mali vodič kroz planiranje gradova gde možete pronaći uputustvo i formular za pisanje primedbi. Za sva pitanja vam stojimo na raspolaganju na kriznistab@ministarstvoprostora.org.

Rok za podnošenje primedbi je 26. novembar 2020. godine, što je ujedno i poslednja prilika da predate primedbe i učestvujete u izradi ovog plana.

Više informacija i sam plan možete da pogledate OVDE.

U subotu, 6. novembra organizovali smo eksperimentalni participativni forum u sklopu kojeg su građani suprotstavljali mišljenja i tražili zajednička rešenja. Tema prvog participativnog foruma je bio PDR za pešačko-biciklistički most koji povezuje Novi Beograd i Adu Ciganliju.

Pored građana i stručnjaka, na javnu diskusiju o predloženom planu su pozvani da učestvuju i relevantni predstavnici institucija (naručilac i obrađivač plana, nosilac izrade plana, gradski urbanista), ali su oni svi redom odbili razgovor sa građanima. Uprkos formalne opredeljenosti za participaciju, naše su institutcije i vlasti za nju strukturalno zatvorene.

Prema postojećoj regulativi, građani u procesu donošenja urbanističkih planova imaju prava da iskažu svoje mišljenje o planu i da predlože eventualne izmene u dve instance – rani javni uvid (gde obrađivač predstavlja koncept plana) i javni uvid sa javnom sednicom (gde se predstavlja nacrt plana i na sednici raspravlja o primedbama i argumetnima za njihovo usvajanje ili odbijanje). Osim što se u ovakvoj proceduri uticaj građana svodi na puko izjašnjavanje o već predloženoj ideji, informisanje građana o planovima je nedovoljno, a njihove se primedbe često odbijaju bez adekvatnog objašnjenja.

Kolektiv Ministarstvo prostora čvrsto smatra da građani imaju pravo i kapacitet da, uz adekvatno informisanje i kroz diskusiju sa zainteresovanim stranama, oblikuju svoje komšiluke i svoj grad. Participativne forume smo pokrenuli po uzoru na građanske skupštine koje su u nekim zemljama već institucionalizovane, a u Srbiji su se prvi put realizovale u organizaciji Instituta za filozofiju i društvenu teoriju u 2020. godini. Same skupštine struktuirane su kao niz diskusija između građana, stručnjaka i predstavnicima institucija, sa pretpostavkom da svi oni nosioci različitih interesa, ali i relevantnog znanja, kako bi se na kraju kroz niz diskusija formulisali i usaglasili oko mogućih zajedničkih stavova i predloga. Na tragu tog modela, sa idejom da sistemski utičemo na razvoj participacije u donošenju, konkretno, planskih dokumenata i otvorimo nove mogućnosti za sadržajnije učešće građana, pokrenuli smo participativne forume.

Tema prvog foruma bio je Plan detaljne regulacije za izgradnju pešačko-biciklističke veze između ulice Omladinskih brigada i Ade Ciganlije, sa mostom preko reke Save, gradske opštine Novi Beograd i Čukarica, koji je predstavljen na ranom javnom uvidu od 15. do 29. juna 2020. godine. Plan predviđa izgradnju pešačko-biciklisitčkog mosta, izgradnju dodatnih kapaciteta za parking na novobeogradskoj strani i doma sportova na čukaričkoj strani. Građani iz blokova 70, 70A i 45, organizovani unutar različitih inicijativa reagovali su već na plan kroz primedbe na ranom javnom uvidu, kao i kroz akcije van njega.

Sa ciljem da okupimo sve zainteresovane strane i zajedno diskutujemo i osmislimo argumentovane predloge za izmene plana koji bi bili izneti na javnom uvidu, na učešće na participativnom forumu pozvali smo članice i članove inicijativa Zajednička akcija Blok 70 i 70A, Za naš kej, građane iz bloka 45 i članove i članice udruženja Ulice za bicikliste, kao i stručnjake iz oblasti saobraćaja i urbanističkog planiranja. Pozivi za učešće u forumu su poslati i predstavnicima vlasti – gradskom urbanisti Marku Stojčiću (ujedno i predsedniku Komisije za planove), predstavnicima Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove Beograda (nosilac izrade plana), predstavnicima Urbanističkog zavoda (obrađivač plana), predstavnicima Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, predsedniku opštine Novi Beograd. Svi predstavnici institucija su odbili učešće, osim dvoje predstavnika Odeljenja za građevinske i komunalne poslove opštine Novi Beograd.

Smatramo da ovakva reakcija predstavnika institucija i donosioca odluka u procesu razvijanja modela za veće uključivanje građana u oblikovanje grada upravo suprotstavljena sa idejom javnog interesa koji oni formalno predstavljaju. Otvaranje institucija za javne diskusije za građanima o planovima koji dirketno utiču na njihove živote morala bi biti jedna od ključnih koraka u demokratizaciji celokupnog društva.

Hvala svim građanima koji su uprkos nezainteresovanosti institucija učestvovali!

Realizaciju Participativnih foruma finansijski pomaže Evropska unija. #EUzaTEBE