Beograd je grad rastućih nejednakosti, nepriuštivih stanova, zagađenog vazduha, saobraćajnih zagušenja i mnogih drugih stvari koje nas žuljaju i nerviraju. Osim povremenih kratkoročnih i nedovoljnih mera, ne nazire se dugoročan plan da se išta od toga zaista promeni na bolje.
Da li možemo da zamislimo kako će izgledati Beograd 2041. godine? Gde ćemo živeti za dvadeset godina, ukoliko i dalje samo želja za profitom bude oblikovala naš grad, a ne želje i potrebe svih onih koji u njemu žive? Kakav ćemo vazduh udisati tada sa ovim tempom zagađenja? Koliko ćemo vremena provoditi u saobraćajnim gužvama sa ovako rapidnim porastom broja motornih vozila? Gde ćemo stanovati ako se i u narednih dvadeset godina budu gradili uglavnom stanovi koji su nepriuštivi velikoj većini stanovništva, a nastavi se sa oduzimanjem krova nad glavom onima koji nisu u mogućnosti da svojom naknadom za rad pokriju troškove stanovanja?
I faza: Imamo problem
Ova nas pitanja muče na dnevnom nivou, a zajedničke mreže solidarnosti i akcije pomoći nažalost neće uspeti da sustignu rastući broj onih koji trpe nepravdu. Rešenja se moraju tražiti u strateškim, dugoročnim i sistemskim potezima – u planovima koje donosioci odluka i institucije moraju da donesu i ostvare.
Nalazimo se u vrlo specifičnom trenutku – u toku je izrada Generalnog urbanističkog plana Beograda za period od 2021. do 2041. godine. Ovaj važan i sveobuhvatni plan se izrađuje na svakih 20 godina, a određuje smernice celokupnog razvoja grada, od saobraćaja, preko rasporeda stambenih zona, broja i veličine parkova do izgradnje nove komunalne infrastrukture i objekata.
Možete li da zamislite da se o ovako jednom važnom dokumentu za naše živote niko od nas ne pita? Mi zapravo ne znamo ni da li se ovaj plan radi, ni koji je njegov sadržaj, niti ko je uključen u njegov rad, čije prioritete i potrebe prati, na koje probleme nudi rešenja. Znamo samo da su građani u potpunosti isključeni.
Vreme da se takav odnos prema našim potrebama promeni, a ovo je zaista jedinstven trenutak da to učinimo udruženi; da razmislimo o tome šta želimo da dišemo, gde da se igramo, gde da radimo, kako da stanujemo; da se izborimo da ono što želimo i za čim žudimo bude upisano u razvoj naših komšiluka i blokova.
Hajde da zajednički ponovo u etar vratimo teme koje su nam oduzete i smeštene u neke nama netrasnparentne i nepoznate procedure. Hajde da o njima međusobno razgovaramo, da o tome šta mislimo obavestimo sve one koji su nadležni, da kad god je to moguće glasno i jasno branimo pravo na grad i nas i naših komšija. Pitanje kakav grad hoćemo nerazdvojno je od pitanja kakvi ljudi želimo da budemo, koje vrednosti negujemo i za kakvim društvenim odnosima tragamo. Pravo da budemo pitani i da mislimo naše gradove jedno je od najdragocenjih prava koje moramo ponovo osvojiti. Uključite se i pridružite se Ministarstvu prostora i drugim inicijativama u zajedničkim naporima da povratimo ovo pravo i da zajedno osmislimo svoje živote u narednih 20 godina.
II faza: zajedno do rešenja!
Za rešenjima tragamo kroz dve akcije – seriju razgovora o Beogradu i njegovoj budućnosti sa različitim stručnjacima i kroz deljenje priča o malim i snažnim grupama koje su stvar preuzele u svoje ruke i organizovale se u cilju rešavanja zajedničkih problema.
MINISTARSTVO PROSTORA 