U godini neizvesnosti jedno je bilo sigurno – u Beogradu se gradilo i planiralo!

Osvrt na 2021. godinu ostavlja utisak građanske borbe na svim frontovima – od kontinuiranog prebacivanja odgovornosti sa nadležnih na građane ili višu silu, kraha zdravstvenog sistema, preko borbe protiv usvajanja štetnih zakona i još štetnijih projekata po celu zemlju, do sada već standardne borbe za svako drvo, park, pogled, kamen i kap vode. 

Dok su se građani borili za ono što bi trebalo da se podrazumeva, gradska uprava je radila punom parom. Samo u Beogradu u 2021. godini Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove javnosti je predstavio tačno 140 planova i urbanističkih projekata. Rekordan broj imali smo u junu, kada je za 22 radna dana objavljen 21 plan, a u toku su, zgodno, bili i uvidi za Linijski park i PGR – Plan generalne regulacije grada Beograda (koji je po planskoj hijerarhiji pri samom vrhu i jedan od najvažnijih planova za grad Beograd). Ono što se, međutim, nije našlo na oglasnoj tabli Sekretarijata jeste plan koji smo sa nestrpljenjem iščekivali cele godine – GUP- Generalni urbanistički plan Beograda za period od 2021. do 2041. godine. Najjednostavnije rečeno, ukoliko bi Beograd bio kuća, GUP bi bio temelj, te bi urbanističko planiranje u gradu koji nema ni GUP, a do skoro ni kompletan i ažuriran PGR, bilo jednako ugrađivanju prozora i krova na praznu parcelu.

No, da vidimo šta se sve planiralo, gradilo i izgradilo u Beogradu tokom 2021. godine. Da vas odmah upozorimo, ovo će biti dugačak tekst.

PROLOG – MAKIŠ (BEOGRADSKO VODOIZVORIŠTE)

Ne možemo započeti priču o 2021. bez osvrta na sam kraj 2020. godine i kontroverznu javnu raspravu oko plana za deo Makiškog polja, na kojoj je, uz prisustvo policije i privatnog obezbeđenja, građanima uskraćeno zakonom zagarantovano pravo učešća. Ovakvo tretiranje plana koji bi mogao da ima nepovratne posledice po život Beograđana, budući da je Makiš glavno gradsko vodoizvorište, nedopustivo je. Bez ponavljanja javne rasprave, objašnjenja i bilo kakvih posledica, plan je usvojen, a 22. novembra 2021. godine su na Makiškom polju započeli radovi na izgradnji infrastrukture i nasipa budućeg depoa Beogradskog metroa, uz pojačano prisustvo policije i nezadovoljnih građana. 

TOP 15 URBANISTIČKIH MOMENATA 2021. GODINE (jer je 10 premalo)

15. BIGZ

Prvu polovinu godine obeležila je i prodaja BIGZa i planirana prenamena prostora u poslovni, što je dovelo do toga da su umetnici koji su godinama iznajmljivali delove tog objekta kao neformalni umetnički prostor, morali da napuste zgradu. U danima za rok pred iseljenje organizovani su protesti korisnika zgrade uz podršku šire javnosti, što su istovremeno pratila i obećanja gradskih čelnika da će pitanje novog prostora za umetnike biti rešeno. Stotine umetnika stalo je iza zahteva da je glavnom gradu jedan takav prostor kulture neophodan, dok su iz uprave grada prštali predlozi gde bi to moglo da bude, ali bez suštinske volje da se ovaj problem i reši. Dovođenjem korisnika BIGZa u zabludu, deo ljudi je odustao od dalje inicijative i našao privremena rešenja za dalji radi u izuzetno prekarnim uslovima u kojima se nalaze. Dakle, konstantnim odlaganjem gradske uprave zamrla je i mogućnost za realizacijom novog prostora za rad i stvaranjem alternativne kulturne scene Beograda. Važno je napomenuti da Grad nije prepoznao važnost ovog mesta, kao ni trenutak u kojem su ljudi izbačeni na ulicu, za vreme pandemije, kada su prihodi umetnika zbog epidemioloških mera bili jednaki nuli. 

14. Slavija (banka + mitićeva rupa)

Ove godine su se za fontanu na Slaviji planirala dva lepa pogleda – dva gradilišta. Prvi se odnosi na zahvat koji uključuje ceo park poznat po imenu Mitićeva rupa i blok pored u kom se, između ostalog, nalazi hotel Hilton. Ovaj plan naišao je na veliko nezadovoljstvo u javnosti  potpuno opravdano, ali šta je zapravo bilo sporno? U pitanju je javna zelena površina koja se nalazi na javnom zemljištu, a koja bi planom bila prenamenjena u komercijalne sadržaje, te po usvajanju privatizovana. Javne zelene površine, i svi drugi oblici zelenih površina, nisu i ne smeju biti sagledavane i tretirane kao prazne/neiskorišćene/nerealizovane površine u gradu, koje je potrebno privatizovati i na njima graditi komercijalne ili druge sadržaje kako bi investitori profitirali na uštrb zelenih površina koje pripadaju nama, građanima Beograda. 

Brojni problemi sa kojima se susrećemo, a koji se tiču, pre svega prekomernog zagađenja vazduha i sve većeg broja toplotnih ostrva, nesumnjivo pokazuju  neophodnost unapređenja i povećanja broja javnih zelenih površina. Međutim, nebriga o javnom interesu i potpuna samovolja uticala je i na oblikovanje ostalih parcela oko kružnog toka. Tako se na primer, sa druge strane ulice Kralja Milana, u bloku gde se nalazi Narodna banka, planiraju mešoviti gradski centri visine do 8 spratova, bez javnih zelenih površina.

Urbana legenda kaže da je mesto na kom se nalazi park “Mitićeva rupa” ukleto, jer su svi pokušaji gradnje propali. Ostaje da vidimo šta će se dogoditi ovog puta. 

13. Blok 32

U septembru ove godine odjeknuo je PDR za Blok 32. Na mestu koje mnogi prepoznaju kao blok na kom se nalazi zgrada Telekoma i PIO fond, planirana je zamena zgrade ALTA banke poslovno-stambenim objektom visine od 82 do 120m (poređenja radi, u slučaju stambene zgrade to je od 27 do 40 spratova; visina Beograđanke je 101m).

Pored toga, planirano je povećanje zone stanovanja, formiranje komercijalne zone i zone mešovitih gradskih centara. Šta je sporno? Ovaj plan predviđa gotovo 4 puta veću visinu objekta (sa 32m na 120m) od maksimalno propisane za ovaj blok. Takođe, treba sagledati i širi plan razvoja ovog područja, odnosno susedni blok 39 (FDU) za koji je trenutno u procesu izrada nacrta plana koji uključuje izgradnju komandnog centra MUPa sa helidromom, površine 180.000 m2 i visine 50m.

12. Zeleni venac

Jedna dobra vest – ovaj plan ne predviđa prenamenu zelenih površina u komercijalne. Zašto? Zato što ih tamo ni nema. Zeleni venac već dugo nije zelen i njegove zelene površine se svode na svega nekoliko stabla u žardinjerama. Ono što Zeleni venac (pored pijace) jeste je pomalo neugledan deo grada, obojen saobraćajnim kolapsima, prljavim i nebezbednim pešačkim prolazima i lokalima u ne-toliko-dobrom stanju. Dobra strana plana je to što predviđa uređenje (samo estetski) pešačkih površina i prolaza, a loša to što predviđa povećanje spratnosti komercijalnih sadržaja, čime bi se njihova površina povećala sa 1200m2 na 3800m2. Postavlja se pitanje, da li je uređenje jednog podzemnog prolaza dovoljan razlog da se investitoru dozvoli izgradnja tri puta većeg komercijalnog kompleksa i da li to zaista nema veze jedno sa drugim? 

11. Srpsko-kineski industrijski park 

Gradska uprava ove godine nije zaboravila ni na levu obalu Dunava. Međutim, umesto adekvatne kanalizacione mreže, snabdevanja vodom, rešenja problema u saobraćaju i divljih deponija, stanovnici Borče i Kovilova dobiće Srpsko-kineski industrijski park na čak 480 hektara do sada poljoprivrednog zemljišta. Umesto da rešavanje ovih egzistencijalnih problema bude stvar od nacionalnog interesa, industrijski park je ipak poneo tu titulu, a odgovornost za rešavanje pitanja zdravlja, kanalizacije i saobraćaja je ostavljena pojedincima.

Pored toga, ovo nije ni prvi, a verovatno ni poslednji put da se poljoprivredno zemljište tranformiše u građevinsko, za potrebe izgradnje komercijalnih, mešovitih ili industrijskih sadržaja. To je, zapravo, postala česta praksa u Beogradu i Srbiji (čitaj: Rio Tinto). 

10. Goce Delčeva x Bulevar Mihajla Pupina

U septembru ove godine, stanari novobeogradskog bloka 8, na uglu bulevara Mihajla Pupina i Goce Delčeve, prekoputa Doma zdravlja, iznenađeni su urbanističkim projektom koji predviđa rušenje postojećih komercijalnih objekata u njihovom bloku i izgradnju novih, visine preko osam spratova. Namena novih objekata bi pretežno bila stanovanje, umesto komercijalnih sadržaja, kako je planom višeg reda (Plan generalne regulacije grada Beograda) definisano i kako je trenutno. Ovom izgradnjom smanjuje se kvalitet života, usložnjava već postojeći problem parkinga i narušava vizuelni identitet jednog od najstarijih blokova na Novom Beogradu. Krajem godine stanari su se aktivirali u cilju odbrane svog prostora i pokrenuli još jednu u nizu komšijskih grupa Novog (a i starog) Beograda koja glasno govori ne uzurpiranju života građana zarad ličnog profita investitora.

9. Vračarske vile RIP 


Predmet investitorske pažnje posebno su bile centralne gradske zone, a naročito one lokacije koje su oblikovane vrednim arhitektonskim nasleđem. Međutim, one ne pružaju mogućnost za novogradnju osim ako se ne poruši postojeći građevinski fond. Tako su 2021. godinu obeležila rušenja vračarskih vila zahvaljujući birokratskim “sivim zonama”, odnosno nejasnom procedurom pri zaštiti objekata i prostornih celina. Veštiji investitori bili su strpljiviji, te su dočekali i trenutak u kojem mogu da unište (sruše) zaštićeno kulturno dobro i omoguće sebi gradnju na oslobođenom prostoru. Rušenje kuće Jovana Ilkića u Resavskoj, zatim porodične kuče Ivana Antića u Internacionalnih brigada, devastacija vile u Topolskoj 19, samo su neki od razloga koji su izazvali brzu i burnu reakciju stanara i organizovanje protesta sa zahtevima da se ovakvom uništavanju kulturnog nasleđa stane na put. Između ostalog, sredinom decembra, napravljeno je i  otvoreno pismo iza kojeg su stale desetine javnih ličnosti i stručnjaka, a kojim se od predstavnika vlasti zahteva očuvanje Krunske ulice. Adekvatnog odgovora još uvek nema.

8. Banjički venac 

Stanovnicima naselja Banjički venac, u blizini Zvezdinog stadiona, bes je izazvao plan koji predviđa izgradnju stambenih objekata na mestu gde se trenutno nalazi Teniski kompleks Gemaks. Buduća izgradnja bi mogla da ugrozi stabilnost padine koja se nalazi na klizištu i time direktno ošteti objekte u neposrednom okruženju. Građani već sada imaju probleme sa pucanjem zidova.

Međutim, ovo je samo jedan u nizu problema sa kojima se suočavaju, a u čije rešenje bi gradska uprava trebalo da uloži sredstva. Tu je, pre svega, problem sa parkingom, na koji smo svi već i navikli, a onda i problemi sa kišnom i fekalnom kanalizacijom, koja ne može da zadovolji ni postojeće kapacitete ovog kraja. Jedna od posledica ovog problema su i česte poplave na Autokomandi nakon svake malo jače kiše, koje dalje rezultiraju velikim saobraćajnim gužvama i ko-zna-još-kakvim problemima ovog dela grada. Zanemarivanje jednog problema jednog naselja umnožava probleme okolnih, a neretko i utiče negativno na živote nezanemarljivog broja građana i građanki. Nijedna lokalna borba nije u potpunosti lokalna!

7. Blok 37 

Priču o Bloku 37 počinjemo jednim velikim BRAVO za istrajnost i upornost i jednim velikim hvala ovim carevima i caricama na primeru “šta se sve može, kad se mora”. Verovatno ste već čuli, ali ekipu iz Bloka 37 jednog jutra je iznenadio potpuno neočekivan početak radova na poljani ispred njihovih prozora. O štetnosti projekta možemo da napišemo ceo novi tekst, ali želimo da u fokus stavimo njihovu borbu. Stanovnici ovog bloka će pamtiti 2021. godinu po višenedeljnom dano-noćnom kampovanju oko gradilišta po ekstremno visokim temperaturama, po sukobima sa policijom i privatnim obezbeđenjem (i to samo zbog branjenja javnog interesa) i po višemesečnom pilotiranju kroz zablude u koje su ih dovodile gradske vlasti.  Najnoviji događaj desio se nedavno, kada je po ko-zna-koji put zamenik gradonačelnika Beograda, bez ikakvog ovlašćenja, putem Facebook statusa objavio da će grad otkupiti zemljište i na taj način rešiti njihov problem. Budući da to ne znači ništa, stanovnici Bloka 37 nisu naseli. Kako njihova priča još uvek nije dobila epilog, tako su i oni odlučni u borbi da sačuvaju svoj blok od dalje uzurpacije.

6. Linijski park 

Krajem septembra 2021. usvojen je plan detaljne regulacije za “linijski park” u čijem je fokusu bio zeleni pojas na mestu starih železničkih šina od Pančevačkog do Brankovog mosta. Međutim, pored linijskog parka, planom je omogućena i izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa od 200 000 kvadrata u Marini Dorćol. Investitor je češka kompanija “Sebre”, ista ona koja planira ulaganje u izgradnju na Košutnjaku. Plan omogućava i izgradnju sportskog kompleksa od 30 000 kvadrata i proširenje postojećih teniskih terena sa sadašnjih 1.4 ha na 3.4 ha, a sve to na uštrb zelenih površina. Republički zavod za zaštitu spomenika kulture poslao je primedbu u toku javnog uvida da ovo proširenje i izgradnja sportskog kompleksa predstavlja prekomernu gradnju u području Kalemegdanske tvrđave, što je neprihvatljivo narušavanje našeg najvažnijeg kulturno-istorijskog nasleđa. Međutim, Komisija za planove ovo mišljenje nije prihvatila i plan je sa ovim izmenama usvojen na Skupštini grada. 

5. Metro

Čak i ukoliko ste 2021. godinu proveli ispod kamena, velike su šanse da ste makar čuli priču o metrou.  O ovoj temi su neki ljudi, stručniji za ova pitanja od nas, već puno pisali, ali ne bi bilo u redu izostaviti ga iz ove ekskluzivne top liste. Ono što je najvažnije o metrou napomenuti je mala, ali veoma značajna građanska pobeda na javnoj raspravi nakon objavljivanja plana koji, kako deluje, nije uzeo javni interes ni u razmatranje, a kamoli ga integrisao u plan. Uz veliki pritisak javnosti usvojena je primedba UG Po meri metro i prihvaćeno je da se južni krak račva i u trasama ka Petlovom brdu, Vidikovcu i Ceraku, umesto da samo spaja “prazne livade” na kojiima se u budućnosti planiraju gigantski urbanistički poduhvati.  

Sa druge strane, ono što je isto tako važno napomenuti i ne sme se zaboraviti je da su tom prilikom odbijene sve primedbe Građevinskog fakulteta (koje su predstavili dekan Vladan Kuzmanović, Dejan Gavran i Sanja Fric). Kao što smo već istakli, 22. novembra su na Makiškom polju započeli radovi na izgradnji infrastrukture i nasipa budućeg depoa Beogradskog metroa, uz pojačano prisustvo policije i nezadovoljnih građana.

4. Gondola

U martu ove godine delovalo je kao da je javni interes pobedio kada je Upravni sud doneo odluku da uvaži tužbu organizacije RERI i poništi građevinsku dozvolu Ministarstva građevinarstva koja je izdata za izvođenje pripremnih radova na Kalemegdanu za izgradnju gondole. Međutim, predstavljanjem javnosti nacrta Budžeta i nacrta Plana generalne regulacije Beograda (u decembru 2021), postalo je jasno da to nije kraj priče o gondoli Kalemegdan – Ušće, jer je ona deo oba (aktuelna) dokumenta. Podsetimo, pripremni radovi na izgradnji gondole počeli su sečom 150 zdravih stabala na Kalemegdanu, a to je samo početak štetnih uticaja koje ovaj plan ima po životnu sredinu i očuvanje Kalemegdana kao jednog od najvažnijih kulturno-istorijskih spomenika.

3. Nacionalni stadion

Drugi plan koji takođe uključuje prenamenu poljoprivrednog zemljišta u građevinsko je i plan za projekat Nacionalnog stadiona. Bilo da volite fudbal ili ne, ovaj plan je teško prihvatiti kao neophodan i isplativ, kako finansijski, tako i u pogledu javnog interesa. Zašto?
1. Površina: Ovaj projekat predviđa izgradnju na oko 1 140 000 m2 poljoprivrednog zemljišta, od čega će sam stadion obuhvatati oko 320 000 m2. Poređenja radi, površina od 1 140 000 m2 odgovara površini dva Kalemegdana, polovini Velikog ratnog ostrva, 8,77 Ušće shopping centara, 23,75 Botaničkih bašti Jevremovac, 0,6 Beograda na vodi i jedne najveće organske plantaže jabuka u Srbiji.
2. Kapacitet:  U planu se navodi i predviđeni kapacitet stadiona koji iznosi 60 000 posetilaca. Ta brojka jednaka je čitavom stanovništvu užeg područja grada Leskovca (60 288, 14. najveći grad po broju stanovnika u Srbiji), a veće od stanovništva Valjeva (59 973), Užica (52 646) i mnogih drugih gradova.
3. Cena: Najzad dolazimo do cene. U Republičkom budžetu, u delu koji popisuje kapitalne projekte u naredne tri godine (2020 – 2022) i novac potreban za njihovo ostvarenje, nigde se ne pominje stadion. Jedino mesto u Zakonu o budžetu za 2020. godinu gde se ovaj projekat pominje su odobreni projektni zajmovi. Na tom mestu se navodi da će se država zadužiti za 250 miliona evra u svrhu izgradnje stadiona, ali nije precizirano gde će se zadužiti, već stoji generička stavka „fondovi, korporacije i banke“. Podsetićemo da je i ovo proglašeno projektom od nacionalnog interesa, pa je posebno upitno kako se taj interes određuje.

Plan koji nije ušao u top 15, a zgodno ga je ovde spomenuti je PDR područja uz Vinogradsku ulicu, opštine Novi Beograd i Surčin. Ne samo što ovaj plan predstavlja novostečeni interes investitora za Surčin (čitaj: Nacionalni stadion, zbog neposredne blizine), takođe odlično ilustruje situaciju i doprinosi talasu masovne transformacije poljoprivrednog zemljišta u građevinsko zemljište.

2. Prostorni plan RS

Prostorni plan Rublike Srbije, koji ujedno predstavlja krovni planski dokument naše države je ove godine prošao kroz proceduru javnog uvida u periodu od 5. aprila do 5. maja. Za ovako važan i kompleksan dokument je već potpuno neadekvatno primenjivati zakonski minimum od 30 dana javnog uvida, a pogotovu ako se taj uvid poklapa sa  uskršnjim i prvomajskim praznicima, što je sada bio slučaj. U periodu kada je većina javnosti na odmorima i, jednostavno, zauzeta drugim stvarima, neprihvatljivo je stavljati ovako značajan dokument na uvid i analizu. Time je zapravo  neformalno skraćena (već minimalna) mogućnost da građani učestvuju u izradi najvažnijeg planskog dokumenta naše zemlje. Pored toga, prezentacija plana, koja je prema zakonu obavezna tokom javnog uvida, nije održana. Ovakav postupak Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, koji je u ovom slučaju nosilac izrade plana i određuje period trajanja javnog uvida, jasno pokazuje opredeljenost ka namernom isključivanju javnosti o odlučivanju o našoj budućnosti.

1. PGR Beograda, odnosno novogodišnji planovi

Nalazi se na prvom mestu jer je pokušaj da ovako važan dokument prođe ispod radara stavljanjem na javni uvid tokom praznika toliko poražavajuć da predstavlja ultimativnog pobednika beskrupuloznog tretiranja javnog interesa od strane trenutne vlasti. Za 360 strana samo tekstualnog dela plana ostavljeno je 30 dana javnog uvida, od čega polovina predstavlja period novogodišnjih i božićnih praznika. I dok se borimo za prostor, treba da počnemo da se borimo i za zasluženi odmor, što isto valjda dođe kao neki legitiman vid borbe.

Značaj PGR-a se ne može prenaglasiti. To je jedan od najvažnijih dokumenata kojima se definiše prostorni razvoj Beograda. Njegov zadatak je da sveobuhvatno sagledava prostor i detaljnije planski obrađuje građevinsko područje, definiše saobraćajne i infrastrukturne sisteme, javne objekte i komplekse i detaljnije definiše planiranu namenu površina i način daljeg sprovođenja (putem plana detaljne regulacije, urbanističkog projekta, i sl.). Stoga on predstavlja dokument od suštinske važnosti za prostorni razvoj čitavog grada Beograda i kvaliteta života u njemu, i kao takav, mora se razvijati uz poštovanje načela učešća javnosti i širi društveni dijalog. 

Kao što smo mogli da vidimo, ovo nije ni prvi, a ni poslednji put. Uskršnje i prvomajske praznike “proslavili” smo uz Prostorni plan Republike Srbije, a sada, između pastrmke i prasetine čitaćemo PGR Beograda i Nacionalnu stambenu strategiju, kao i još 3-4 plana koji obuhvataju manja područja. 

Honorable mentions

Ispostavilo se da je i 15 malo, ali da ne bismo pisali (a i vi čitali) ovaj tekst do kraja 2022. godine, odlučili smo da na kraju kratko spomenemo još neke događaje i inicijative koji su isto tako vredni pamćenja. 

Prokop

Još jedna inspirativna građanska inicijativa okupljena protiv izgradnje na klizištu pored železničke stanice Prokop. Pogledajte super emisiju Marka Žvaka – U raljama Prokopa, sve što treba da znate se nalazi tu.

Dorćol dočekao Dušanovu

Takođe, želimo da čestitamo stanovnicima Dorćola na dočekivanju kraja radova u Dušanovoj ulici, što je u jednom trenutku delovalo kao da se nikada neće dogoditi. Dvojka ponovo vozi!

Genex

Na predlog Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, na sednici Vlade Srbije održanoj 03.11.2021. godine Stambeno-poslovni centar „Geneks“ je utvrđen za kulturno dobro. Nadamo se da ovo znači i sredjivanje platoa, stavljanje napuštenog dela u funkciju, kao i to da fasada prestaje da bude reklamni pano!

Beograd na vodi – dug gradu i zgrade od 100m

Nastavak divljanja, što urbanističkog, što proceduralnog, što sveukupnog bahaćenja. Em što je javni uvid u izmene i dopune plana trajao samo 15 dana, em što odlučeno da se gotovo od svih, po investitora ograničavajućih faktora, odustane. A na sve to u Izveštaju o lokalnoj samoupravi Saveta za borbu protiv korupcije iz novembra 2021. navodi se da „Beograd na vodi“ d.o.o. duguje gradu Beogradu 100 miliona evra. Da ponovimo, sto. miliona. evra.

Sve to liči na holivudski Divlji zapad, nadamo se samo da neće u nekom trenutku popadati fasade od kartona.

Zakon o eksproprijaciji

Jedan od razloga izlaska na ulice neverovatnog broja ljudi bio je Zakon o eksproprijaciji. Nemamo ništa da dodamo na ovu temu osim bravo i hvala i idemo dalje! 


Deluje kao da je ova godina trajala minimum šest (izvinjavamo se ukoliko smo nešto propustili, i nama je bilo previše). Da ne budemo previše strogi, našle su se tu i neke lepe pobede, a nadamo se da će ih u narednoj biti još mnogo više. Sledeća godina je i nova prilika da se udružimo i izborimo za pravedan i solidaran grad u kojem se dostojanstveno živi i u kojem i mi odlučujemo o  budućnosti koju želimo! Svaka čast svima – izgurali smo. Srećna Nova godina – idemo opet!

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out /  Change )

Google photo

You are commenting using your Google account. Log Out /  Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out /  Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out /  Change )

Connecting to %s