Prošlog marta zadesilo nas je vanredno stanje. Bili smo zarobljeni u svojim domovima, nervozni i ljuti zbog zabrane kretanja. Ovako izolovani, svi smo razmišljali o nekim svojim potrebama – posvetili smo se radu na sebi, trudili se da se prilagodimo izmenjenoj realnosti. Ipak, onima na rubu egzistencije, bilo je u ovom periodu još teže. Veliki broj ljudi u Srbiji svakodnevno je na rubu egzistancije – bez krova nad glavom, prava na lečenje, stabilnih primanja. Njihova velika briga je da li će danas imati šta da jedu. Srećom, grupa mladih aktivista, mislila je na pojedince kojima je pomoć, i bez pandemije, više nego potrebna.
Kolektiv „Solidarna kuhinja“ osnovan je na početku vanrednog stanja sa ciljem da obezbedi hranu onima koji su gladni. Topao obrok obezbeđuju siromašnima – sredom, subotom i nedeljom na punktu kod Vukovog spomenika. Hranu sa puno ljubavi kuvaju članovi kolektiva u svojim domovima ili u društvenom centru Začin. Trenutno broje petnaestak stalnih članova koji svakodnevno prikupljaju sredstva, pripremaju i distribuiraju hranu. Mreža humanitaraca svakodnevno raste i sada je čini oko 100 ljudi. „Trudimo se da da rasporedimo posao kako niko ne bi bio preopterećen. Svesni smo toga koliko ovo može da bude emotivno iscrpljujuće – nije sramota rasplakati se. Uvek postoji neko ko će te zameniti, saslušati, brinemo međusobno jedni o drugima. Solidarnost nam je i ka spolja i ka iznutra veoma važna.“, poručuje Sara Nikolić, jedna od članica kolektiva.
U početku je po hranu dolazilo oko 60 ljudi, a danas je taj broj duplo veći. Najviše je beskućnika, ali i penzionera sa malim primanjima, samohranih majki, ratnih veterana – svih onih na margini društva. Na sveprisutan problem siromaštva i gladi, ekipa iz Solidarne kuhinje odgovara uzajamnom pomoći, onoliko koliko je u njihovoj moći. „Važna je i politička dimenzija našeg rada koja se tiče problema siromaštva, beskućništva, gladi. Vodimo se sloganom – Solidarnost a ne milostinja. Cilj nam je i da ukažemo na nejednakosti u društvu i načine na koji su proizvedene od strane države.“ , ističu iz Solidarne kuhinje.
Ovi mladi humanitarci razmišljaju da se prošire i naprave punktove i u drugim delovima grada. Do sada su inspirisali su pokretanje sličnih inicijativa u Novom Sadu (Kuhinja solidarnosti) i Subotici (Obrok solidarnosti). „Otvoreni smo da pomognemo i drugima da se organizuju, javljaju nam se i ljudi iz drugih gradova. Ukoliko postoji još innicijativa koje bi se samoorganizovale, mi bi smo im rado pružili pomoć – u vidu saveta, ljudi ili namirnica“, kaže Sara.
Solidarna kuhinja se u potpunosti finansira od donacija – novčanih i u vidu namirnica, kojom se mogu snabdevati kuhinje ili direktno korisnici. Ukoliko želite da ih podržite, uz dokaz o donaciji poslat na mejl donacijesk@gmail.com možete osigurati da na poklon dobijete merch – ceger, kecelju ili majicu kakve nose njihove aktivistkinje i aktivisti. U državi u kojoj pola miliona stanovnika nema ni za osnovne životne potrebe međusobna podrška je neophodna. Solidarnost, a ne milostinja svakako je mali, ali značajan korak ka ravnopravnijem društvu.
Autorka teksta: Iva Hadnađ
MINISTARSTVO PROSTORA 