Solarna energija kao poželjna alternativa – energetska zadruga Elektropionir

Električna energija, od koje nam zavisi gotovo čitavo domaćinstvo, u Srbiji se u najvećoj meri proizvodi iz uglja. Međutim, ova materija najviše utiče na zagađenje vazduha ali i na jednu od najvećih pretnji za opstanak planete – klimatske promene. Postoji li alternativa za prosečnog građanina i da li je u sistemu kakav je naš uopšte moguća? 

Sigurno ste čuli za solarne panele, one ogromne ploče koje je neki vaš radoznali i ekološki osvećen komšija ugradio na krov. Sunčeva energija zapravo jeste jedan od najčistijih vidova obnovljive energije , tačnije, najmanje je štetna za okolinu. Uložite novac, neko vam ugradi solarne panele na krov, sami ste svoj gazda i više ne plaćate račune EPS-u. Ali, da li je sve baš tako jednostavno?

U mnogim evropskim zemljama, višak energije građani mogu da pošalju u mrežu i tako dobiju neku olakšicu (novac ili umanjenje računa za struju). Kod nas tako nešto još uvek nije moguće što čitavu ideju čini neisplativom i komplikovanom. Zato je trenutno rešenje postavljanje limitera, koji omogućavaju da se stvara samo onoliko energije koliko je potrebno i ni kilovat više. Zbog neiskorišćenog potencijala, ulaganje u solarnu elektranu, pod ovim uslovima Ani i Marku će se isplatiti tek za oko 70 godina.

Ove prepreke ali i potencijali pokrenule su Anu i Marka i još šest entuzijasta da u udruživanju potraže rešenje da se pojedinačna domaćinstva na održiv način snabdevaju solarnom energijom. Krajem 2019. godine osnovali su Energetsku zadrugu Elektropionir, jednu od prvih kod nas. Još važnije, zanima ih da li je moguće da se višak proizvedene energije na neki način monetizuje. ,,Cilj nam je da vidimo kako ovo možemo da učinimo ekonomski prijemčivim, da ne bude ekološki elitizam.”, kaže Staša Stojkov, jedna od zadrugarki.

Elektropionir razgrađuje model koji će svi zainteresovani građani moći da prate ako se odluče za snabdevanje solarnom energijom. Staša nam objašnjava da zadruga, kao pravno lice, takođe priprema teren da preuzme ulogu posrednika između građana i firme koja će višak proizvedene energije otkupiti.  Umesto da čekaju da se nešto na zakonodavnom nivou promeni, zadrugari su odlučili da mapiraju korake za prelazak na ovu alternativu, da bi građanima olakšali.„Jedan od razloga zbog čega smo se odlucili za format zadruge je to što ona funkcionise po principu kolektivnog delovanja, u nasem slučaju, kroz proizvodnju energije. Želimo da onda takvo delovanje eventualno utiče na neke veće promene. Uključivanjem građana, cilj nam je da se osete kao akteri u jednom solidarnijem društvu koje brine o resursima i svojoj okolini.“ , zaključuje Staša.

Autorka teksta: Iva Hadnađ